Opštine u Srbiji uspješnije od države privlače investitore

Ilustracija

Ekonomska i politička stabilnost prvi je magnet koji strani ulagače privuče u Srbiju, tvrde godinama unazad državni zvaničnici. No ipak se ispostavilo da dolazak direktnih stranih investicije u Srbiji pre svega zavise od sposobnosti lokalnih samouprava, a manje od države. Protekle godine je u Srbiju stiglo 2, 2 milijarde stranih investicija od čega gotovo 80 odsto iz EU.

Šta je svakom investitoru najvažnije kada bira destinaciju gde će da uveća svoj kapital, to je poznata lekcija već na prvom času ekonomije. Očekuje pravovremene i istinite informacije o svim segmentima budućeg poslovanja, predvidljiv poslovni
ambijent i stabilan političko okruženje.

Izgleda da su u Srbiji, prema istraživanjima, lokalne samouprave pokazale veću sposobnost od tromog državnog aparata, da privuku strane investicije, kaže Dušan Jugović, direktor časopisa Privredni pregled, koji je radio analizu privrednog ambijenta i stranih ulaganja u Srbiji.

„Praktično se ispostavlja da strana ulaganja više zavise od lokalne zajednice nego od države.Tamo gde su lokalne zajednice ili opštine imale solidnu infrastrukturu, pre svga saobraćajnu i komunalnu, gde su imale izuzetno dobre pogodnosti za strane investitore, tu su inevesticije privučene. Danas se sa pravom može reći postoji 15 -16 opština u Srbiji koje mogu biti primer mnogima u Srbiji. Veliki deo opština niti ima planove, niti ima programe niti ima bilo kakve ambicije da te investitore privuče“, kaže direktor časopisa Privredni pregled.

Međutim, da pored geografskog položaja, izgrađene saobraćajne i komunalne infrastrukture, mora postojati još nekih faktora koje motivišu investitore da u Srbiji upale svoje mašine, svedoči Natalija Karadžić iz Opštine Stara Pazova, koju mnogi smatraju za investicionog šampiona u proteklih desetak godina.

„Naglasila bi da to nije dovoljno. Bez obzira koliko imate prestižnu lokaciju i ukoliko ste nerealni u određivanju nekih osnovnih uslova za investitore i ukoliko im pravovremeno nepružite istinite informacije oni će vas naprosto zaobići, nezavisno od toga što im nudite u takvoj opštini. Znači, ulaganje u infrastrukturu se podrazumeva, ali ono što bi naglasila da treba biti veoma realan kada je u pitanju i naknada za uređenje građevinskog zemljišta, komunalne takse i porez na imovinu. Tim podsticajem investititorima pokazujete da ste spremni da pregovarate“, kaže Natalija Karadžić.

Iz EU 80 odsto investicija

Kakva je dakle uloga države i koje su njene poluge zatajile? Iako je u Srbiju 2011 godini pristiglo 2,2 milijarde evra stranih direktnih investicija, zamenik direktora Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) Bojan Janković tvrdi da je od ukupno raspoloživih sredstava podsticaj za ulaganja do sada dobilo 56 odsto domaćih i 44 odsto stranih firmi.

„Ovaj rezultat u 2011 godini je svakako dolazi iz svih naših napora koje smo uložili prethodnih godina, što su investitori prepoznali i zato čini mi se lakše otvaraju vrata. Mi nismo menjali poreze dugi niz godina, nije bilo velikih političkih kriza. Ekonomska kriza nas je jako potresla. Imajući u vidu ekonomsku situaciju, a je moglo biti gore ovo i nije toliko loše“, kaže Janković.

Od kraja 2000. godine ukupno je u Srbiju investirano oko 15 milijadri evra od čega gotovo 80 odsto investicija stiglo iz EU. Dodatna sigurnost za investitore je dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u EU.

Vojvodina prednjači u prilivu stranih inevsticija jer ima 3.600 preduzeća sa većinskim učešćem stranog kapitala a 230 kompanija uložilo je 6,5 milijardi evra i zaposlilo 65.000 radnika, kaže direktor Vojvođanskog investicionog fonda Branislav Bugarski.

„Osnovna razlika od uspešnih ili neuspešnih ili manje uspešnih opština je da li su uradili svoje domaće zadatke - da li su uradili plansku dokumentaciju, na papiru kako izgleda njihova teritorija i gde oni smatraju gde će biti neka buduća lokacija gde inevstitor bez obzira da li je strani ili dfomaćio može da započen svoje poslovanje“, kaže Bugarski.

O mogućnostima investiranja na jugu i istoku Srbije gotovo da se i ne govori, jer su izostala obećanja o poboljšanju kadrovskih uslova, jačanju saobraćajne infrastrukture, što su prvi preduslovi da se u proces investiranja uključi bilo čiji kapital.