Predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić izjavio je posle sastanka sa predstavnicima dela opozicije i civilnog sektora da će dijalog o unapređenju izbornih uslova biti otvoren za sve društvene aktere.
Aleksić, koji je bio inicijator sastanka, izjavio je 16. jula da će se razgovori nastaviti kako bi svi koji žele da učestvuju u budućem izbornom procesu zajedno unapredili uslove.
"To je bitnije od toga ko će, kako i u kojim kolonama nastupati", rekao je Aleksić po završetku sastanka koji je održan u prostorijama njegove stranke.
Na sastanku se, kako je rečeno, razgovaralo o reviziji biračkog spiska.
Zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora uputili su studenti u blokadi, koji od nesreće u Novom Sadu predvode antivladine proteste u Srbiji.
Iako su bili pozvani, predstavnici studenata nisu učestvovali na sastanku.
Čitajte: Vlast i opozicija na ispitu posle zahteva studenata u protestu za vanrednim izborimaKo (ni)je prisustvovao sastanku?
Pozivu Miroslava Aleksića odazvali su se predstavnici Zeleno-levog fronta, Stranke slobode i pravde, Pokreta slobodnih građana, Ekološkog ustanka i stranke Srbija centar.
Od organizacija civilnog društva, sastanku su prisustvovali predstavnici Biroa za društvena istraživanja, Građanskih inicijativa, posmatračke misije CRTA i CeSid.
"Sastanak na kojem se počinje dijalog, na jednom mnogo inkluzivnijem nivou, je dobar početak i dobro bi bilo da tu budu svi akteri koji su najavili izlazak na izbore", rekla je poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević.
Izostali su studenti u blokadi, koji su ranije najavili da će na izbore izaći sa svojom listom kandidata koje će podržati. Oni nisu odgovorili na pitanje Radija Slobodna Evropa o razlozima odbijanja poziva na sastanak.
"Smisao pozivanja studenata bio je da čuju o izbornim uslovima i o Regulatornom telu za elektronske medije jer imaju ambiciju da učestvuju na izborima sa listom koju će podržati. Verujem da će svi shvatiti da je razgovor blagotvoran i insistiraćemo na pozivu", rekao je Miroslav Aleksić.
Čitajte: Studenti u blokadi spremaju listu, traže izbore u Srbiji do letaSastanku nisu prisustvovali ni pokretači inicijative ProGlas, koja okuplja grupu intelektualaca.
Profesor Pravnog fakulteta Miodrag Jovanović izjavio je za televiziju N1 da su smatrali da nije bio dovoljno reprezentativan.
Poziv su odbili i Demokratska stranka i pokret Kreni-promeni, dok se koalicija NADA, koju čine Nova Demokratska stranka Srbije i Pokret obnove Kraljevine Srbije nije izjasnila, iako je po Aleksićevim rečima, pozvana na razgovor.
Vlast je ranije odbila zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora.
Čitajte: Lokalni izbori u Kosjeriću i Zaječaru: Prvi test rejtinga vlasti od početka krize u SrbijiDokle se stiglo sa unapređenjem izbornih uslova?
Prethodni parlamentarni izbori održani su sredinom decembra 2023. nakon višemesečnih protesta građana i opozicije koji su tražili odgovornost za dva masovna ubistva u maju iste godine, u kojima je ubijeno 19 ljudi, mahom dece i mladih.
Prema nalazima domaćih i međunarodnih posmatračkih misija, na tim izborima zabeležen je niz nepravilnosti, a opozicija je izbore okarakterisala kao "nefer" i "pokradene".
Nakon optužbi opozicije, Međunarodna posmatračka misija OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) izdala je 25 preporuka vlastima za poboljšanje izbornih uslova.
Formirana je i Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, koju su pri formiranju činili predstavnici vlasti i opozicije, kao i nevladinih organizacija.
Nezadovoljni odgovorom vlasti, opozicione stranke i predstavnici civilnog društva su napustili njen rad.
Unapređenje izbornog procesa bila je i jedna od tema razgovora evropske komesarke za proširenje Marte Kos sa predstavnicima vlasti u Beogradu, krajem aprila, tokom kojih je Kos pozvala na sprovođenje reformi i ispunjavanje obaveza Srbije, kako bi postala članica evropskog bloka.
Na punu primenu preporuka ODIHR-a pozvao je u najnovijem izveštaju i Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.