Od ebole do lekova od fekalija

Ilustrativna fotografija

Luk Džonson (Luke Johnson). Priredio: Dragan Štavljanin

Najteža epidemija smrtonosnog virusa ebole od kako je otkriven pre skoro četiri decenije bila je jedna od dominatnih vesti u 2014. Zaraženo je više od 17 hiljada osoba u osam zemalja, od toga je šest hiljada preminulo, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (WHO). U 2014-oj proširile su se još neke zarazne bolesti ali, za razliku od ebole, mogu se sprečiti vakcinacijom.

Međutim, u ovoj godini je bilo je uspeha u medicini, uključujući napredak u tretiranju hepatitisa C i upotrebi fekalija u lečenju bakterijskih infekcija.

Strah od širenja ebole

Ebola je najteže pogodila Gvineju, Liberiju i Sijera Leone, pre svega zbog nerazvijene zdravstvene službe, koja je bila “prenapregnuta”, kazao je za Radio Slobodna Evropa Nik Bičing (Nick Beeching), viši predavač na Školi za tropsku medicine u Liverpulu, u Engleskoj.

“Tu je i razumljiv veliki strah lokalnog stanovništva, koje nije uvek bilo raspoloženo za smeštaj u karantinu”, ističe Bičing.

Ebola se širi direkntim kontakom sa tečnošću iz tela druge osobe ili životinje, za razliku od svinjskog gripa i SARS koji se prenose vazduhom. Ebola se može preneti i ukoliko se jedu divlje životinje inficirane ovim virusom ili direktnim kontaktom sa zaraženom površinom.

Verski obredi prilikom sahranjivanja umrlih od ebole takođe su doprineli širenju ove bolesti. Procenjuje se da je na ovaj način inficirano 20 odsto žrtava ove bolesti. Virus nastavlja da živi u lešu tako da verski običaji poput dodirivanja ili kupanja preminulog može da olakša prenos bolesti.

Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije su izrazili početkom decembra optimizam jer je u međuvremenu više od 70 odsto preminulih od ebole sahranjeno bezbedno.

Mada je Zapadna Afrika najteže pogođena ovom bolešću, njeno širenje je izazvalo strah celom svetu. Nekoliko američkih država uvelo je karantin za zdravstvene radnike koji su bili u kontaktu sa obolelima od ebole, a što je izazvalo kritike eksperata za zdravstvo.

Svaki treći – oko 35 odsto – zaraženi od ebole je preminuo. U SAD je taj procenat niži – 20. Od 10 pacijenata hospitalizovanih u ovoj zemlji, dva su umrla.

145 hiljada umrlih od malih boginja u 2013.

Još nekoliko zaraznih bolesti, za koje odavno postoje vakcine, pogodile su i razvijene i nerazvijene zemlje u 2014-oj. Tako je od malih boginja u SAD preminulo najviše ljudi u poslednjih 20 godina, saopštava Centar za kontrolu i sprečavanje bolesti (CDC), što se tumači sve većim brojem nevakcinisanih lica.

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije, u 2013-oj od malih boginja je umrlo 145.700, što je osetan rast u odnosu na 122.000 žrtava prethodne godine.

Ove godine se raširila i dečja paraliza (polio). Registrovano je 306 slučajeva – od toga 260 u Pakistanu. Ovaj virus, čije se širenje može sprečiti, često izaziva doživotnu paralizu.

Pakistanski zvaničnici dovode u vezu nagli rast broja obolelih sa slučajem pakistanskog doktora koji je optužen da je koristio lažni program vakcinisanja protiv hepatitisa B da bi locirao lidera Al kaide Osamu bin Ladena, koji je ubijen u maju 2011. u operaciji američkih specijalnih snaga u gradu Abotabad.

Talibanski militanti su potom zabranili vakcinaciju i napali su medicinske timove na terenu, optužujući ih da su rade kao američki špijuni. Bela kuća je saopštila u maju da CIA ne koristi lažni program vakcinacije kao pokriće za špijuniranje.

Istovremeno, zabeležen je i rast bliskoistočnog respiratnornog sindroma (MERS), pre svega u Saudijskoj Arabiji. Reč je o bolesti sa simptomima nalik pneumoniji.

Veruje se da bolest prenose kamile, tako da je kontakt sa njima rizičan.

Međutim, neke od žrtava ove bolesti nisu bile u dodiru sa kamilama.

Zapadnu hemisferu je pogodila i čikungunja groznica. Svetska zdravstvena organizacija je registrovala 776.000 obolelih u Karibima nakon izbijanja bolesti na francuskom ostrvu Sveti Martin. Od ove groznice koju prenose komarci umrlo je 152 osobe. Za sada nije pronađena vakcina ili efikasna terapija.

Lečenje fekalijama

Dva nova leka nagoveštavaju veliki iskorak u lečenju hepatitis C, ali po visokoj ceni.

“Sovaldi”, koji košta 84.000 dolara za celokupni tretman, odobren je prošle godine. Cena drugog leka, nazvanog “Harvoni”, iznosi čak 94.500 dolara u SAD. To je izazvalo konsternaciju među privatnim i državnim zdravstvenim osiguravajućim kompanijama, ali ovi lekovi imaju manje štetnih efekata, delotvorniji su i terapija njima je kraća nego u slučaju starijih medikamenata.

U međuvremenu, istraživači su došli do zaključka da lekovi od crevnih mikroba (poop pills) druge osobe mogli da se koriste za tretman lica koja pate od bakterijskih infekcija.

U eksperimentu bolnice u Masačusecu, izlečeno je 14 od 20 pacijenata koji su patili od “Constridium difficile” – bakterije koja izaziva dijareju i ozbiljne probleme u crevima – nakon dvodnevnog uzimanja 15 pilula napravljenih od zamrznutih ljudskih fekalija. Još četiri pacijenta je izlečeno nakon ponavljanja tretmana.

Mada će ovaj lek kod mnogih izazvati nelagodan osećaj, njegova upotreba je mnogo jednostavnija nego presađivanje crevnih mikroba druge osobe u telo pacijenta.

Jedite ugljene hidrate umesto masti

Studije tokom 2014. došle su i do novih saznanja o dijetama i upotrebi alkohola.

Tako je časopis “JAMA Internal Medicine” objavio u februaru da se Amerikanci koji unose više od 25 odsto kalorija iz šećera, suočavaju sa tri puta većim rizikom da umru od srčanog udara u odnosu na one čiji je unos kalorija iz šećera manji od 10 procenata.

U studiji američkog Instituta za zdravlje je utvrđeno da su mnogo efikasnije dijete – čime se smanjuje i rizik od kardiovaskularnih bolesti - koje se sastoje od hrane sa niskim količinama ugljenih hidrata nego hrana sa malim količinama masti.

Kada je reč o alkoholu, Centar za kontrolu i sprečavanje bolesti (CDC) je utvrdio da u 90 odsto slučajeva osobe koje su povremeno prekomerno pile, zapravo, nisu zavisne od alkhola. Autori ističu da je to važno saznanje da bi se drugačije pristupilo njihovom tretmanu, tačnije umesto dosadašnjeg lečenja od zavisnosti od alkohola, fokus treba da bude na smanjenju štete od prekomernog opijanja.