Da li će Vučić uspeti da nezavisne medije pretvori u poslušne?

Tema Mosta Radija Slobodna Evropa bila je medijska scena u Srbiji uoči izbora 25. oktobra. Sagovornici su bili Aleksandra Krstić, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu i Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Bilo je reči o tome kako režimski mediji u Srbiji, a oni su u velikoj većini, posvećuju ogroman prostor promociji Aleksandra Vučića koji se kandiduje za premijera, da li narod veruje u svakodnevne laži koje o kandidatima sa studentske liste šire režimski mediji pokušavajući da ih predstave nasilnicima i kako je Telekom uspeo da obezbedi da se televizije portala, koje šire mržnju prema kritičarima režima, vide u svakom selu u Srbiji.

Razgovaralo se i o tome u čemu se razlikuje sadašnje disciplinovanje medija koji ne odgovaraju vlasti od onoga kako je to rađeno u Miloševićevo vreme, kako novi vlasnik Nove Pedro Vargas iz portugalske kompanije Alpac Capital pokušava da u portal Nova dovede nove urednike i novinare iz režimskih medija, da li Vargas ima neke obaveze prema Vučiću i da li će, ako režim preuzme Novu, N1, Danas i Radar, zavladati potpuni medijski mrak u Srbiji.

Disciplinovanje medija u Srbiji, nekad i sad

Omer Karabeg: Kako se mediji u Srbiji ponašaju uoči izbora? Koliko su u njima zastupljeni kandidati vladajuće stranke, a koliko kandidati studenata i opozicije? Postoje li pravila koja to regulišu?

Aleksandra Krstić: Pravila postoje. Zakon o elektronskim medijima i drugi medijski zakoni propisuju da predstavljanje kandidata i izbornih lista mora da bude ravnopravno na svim medijima. Pogotovo na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem.

Aleksandra Krstić, profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Međutim, ono čemu svedočimo poslednjih meseci, a ne samo poslednjih meseci, već i proteklih desetak godina, je zatvaranje televizija sa nacionalom frekvencijom za sva mišljenja koja kritikuju režim.

A da ne govorim o tome da su predstavnici Studentske liste, kao novog političkog aktera na našoj sceni, potpuno zanemareni i na javnom medijskom servisu kao i na drugim televizijama sa nacionalnim pokrivanjem.

Željko Bodrožić: Radio televizija Srbije i druge televizije sa nacionalnom frekvencijom i dosada su u potpunosti bile u službi vladajuće stranke, odnosno ličnosti Aleksandra Vučića, ali sada toj servilnosti nema granica.

Vučićeva predizborna kampanja traje neprestano, a posebno je pojačana letos kada je tadašnji predsednik države svaki dan obilazio sela Srbije čemu su televizije sa nacionalnom pokrivenošću davale ogroman prostor.

Trećinu vremena u dnevnicima RTS-a zauzeo je Vučić, a ostatak funkcioneri njegove stranke. Studentska i opozicione liste uopšte se ne vide, a, ako se i pojave, onda je to u negativnom kontekstu.

Ni to režimu nije dovoljno već je Telekom, mimo zakona i odluke Saveta REM-a, u zemaljske kanale uvrstio Informer i druge tabloidne televizijske trovačnice, pa su oni sada vidljivi u svakom selu u Srbiji i mogu se uhvatiti na običnoj anteni.

Laži i nasilje

Omer Karabeg: U ovim predizbornim danima čujemo gomilu laži sa režimskih medija o kandidatima studenata. Ide se dotle da se falsifikuju dokumenti kako bi se naškodilo njihovom ugledu. Da li će se laganje isplatiti vladajućoj stranci?

Aleksandra Krstić: Dominira nasilni narativ koji vređa i diskredituje kandidate sa studentske liste. A prema pravilniku REM-a i važećim zakonima na televizijama ne sme biti bilo kakve diskreditacije ili negativne kampanje protiv bilo kog učesnika u izbornoj trci.

U isto vreme imate serijale, koje režimski mediji nazivaju dokumentarnim, a to je u stvari propaganda protiv ljudi koji se nalaze na studentskoj listi.

U tim video uradcima, koji se šire po različitim sajtovima, kandidati sa studentske liste se nazivaju špijunima i izdajnicima i povezuju sa kriminalnim grupama iz Crne Gore, Nemačke i Velike Britanije.

Nasilje je glavni motiv režimske kampanje.

Omer Karabeg: Da li je moguće da građani veruju silnim lažima koje se sa režimskih medija šire o studentskim kandidatima?

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS)

Željko Bodrožić: Nažalost, moguće je. Ja živim u selu pored Kikinde - tamo sam kad nisam u Beogradu - i mogu da kažem da to prolazi kod mnogih ljudi pošto su im dostupni jedino televizijski kanali koji su pod kontrolom režima tako da oni nemaju druge izvore informacija.

Oni često ponavljaju ono što čuju na tim televizijama, pominju nekakve strane sile, najviše se pominje Hrvatska kao neki arhineprijatelj, a studenti i opozicija se nazivaju ustašama.

Došli smo dotle da pristalice režima svoje sugrađane nazivaju ustašama. Toliko se puta to ponavlja u režimskih medijima da oni u to veruju.

Pod krinkom profesionalizma

Omer Karabeg: Čini mi se da je krenulo gušenje ono malo nezavisnih medija u Srbiji kao što su Nova i N1 i njihovi portali. Njihov novi vlasnik, portugalska kompanija Alpac Capital, postepeno ih davi. Najpre su skinuli popularnu satiričnu emisiju "24 minuta", a sada nastoje da im dovedu urednike i novinare iz režimskih medija.

Aleksandra Krstić: To je vrlo sofisticirani pritisak. Za razliku od nekih ranijih vremena, kada se to radilo mnogo direktnije, ovde je reč o "finim" metodama pritiska na medije koji su nezavisni i koji jedini izveštavaju o studentskim protestima i građanskim inicijativama.

Jedino ste u tim televizijama i medijima mogli da čujete kritičke glasove koji nikada nisu dobili prostor na mainstream medijima. Te televizije su prenosile ono što se dešava na ulici za razliku RTS-a koji nam uvek predstavlja idealizovanu sliku stvarnosti, pa jedan moj kolega kaže da bi voleo da živi kao u Dnevniku 2 RTS-a.

Ali ovo što se sada dešava sluti na tragičan kraj nezavisnih medija. Počelo je prodajom tih televizija i čitave kompanije koja ih je posedovala. Sada vidimo da se u te televizije na takozvane debate dovode SNS političari i visoki funkcioneri vlasti.

To mi liči na fasadu i dekor demokratije. Pravi se privid pluralizma pred međunarodmom javnošću da bi se pokrilo nasilje koje dominira na režimskim televizijama.

Omer Karabeg: Da li se to radi pod pritiskom novog vlasnika portugalske kompanije Alpac Capital?

Aleksandra Krstić: Naravno. Toga nije bilo u ranijim predizbornim kampanjama. Ovo što sada gledamo je inscenirana politička debata dok u isto vreme na režimskim televizijama imamo potpunu dominaciju vladajućeg narativa.

Omer Karabeg: Mene sve ovo podseća na Miloševićevo vreme kada je januara 1993. tadašnji generalni direktor Radio Televizije Srbije Milorad Vučelić poslao na prinudni odmor 1500 zaposlenih u Televizijama Beograd i Novi Sad. Umesto njih došli su podobni koji su sprovodili Miloševićevu propaganda.

Ovo što sada radi Alpak Capital je mnogo lukavije, oni to rade postepeno, korak po korak, ali namera je ista - da se dovođenjem podobnih novinara Nova i N1 pretvore u režimske medije. Mislite li da je to krajnji cilj?

Željko Bodrožić: Nažalost da. To je paradoksalno. Mi smo zemlja koja je u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i mislim da većina građana gleda prema Evropi kao prema nečemu što je ideal, a novi vlasnici ne dolaze iz Rusije ili Kine nego iz evropskih zemalja ovog puta iz Portugalije koja je članica Evropske unije.

U razgrađivanju Nove i N1 učestvuju i neki poznati novinari, medijski eksperti. Ovo što sada radi gospodin Brent Sadler, nekada slavno ime CNN-a, je disciplinovanje nezavisnih medija pod krinkom da on želi profesionalne i neutralne medije.

Prvi dan kada je došao u redakciju N1 bilo bi normalno da ih je upitao da li su bezbedni jer ima toliko napada na novinare N1 i Nove da bi svako ko imalo drži do novinarstva prvo to upitao umesto da im priča da nisu profesionalni i da pošto poto moraju da u studio dovode naprednjake, one iste koji su ih poslednjih 10 godina iz dana u dan kriminalizovali.

Čitajte:

U Srbiji novinare tuku, a u Hrvatskoj ih tuže

Vargas i Vučić

Omer Karabeg: Pedru Vargasu iz Alpac Capitala, novom vlasniku Nove, N1, Danasa i Radara, se očigledno žuri da promeni njihovu uređivačku politiku.

Ovih dana je u redakciju portala Nova doveo novog glavnog urednika Marka Stjepanovića, bivšeg glavnog urednika Blica, i njegovu zamenicu urednicu Informativnog programa Blic televizije Ivanu Mastilović Jasnić.

Novinari i zaposleni na portalu i u novinama odbili su da s njima sarađuju do kraja parlamentarnih i predsedničkih izbora. Zašto se gospodinu Vargasu toliko žuri? Da li ima neke obaveze prema Aleksandru Vučiću?

Željko Bodrožić: Mislim da se pre svega žuri Aleksandru Vučiću jer želi da nedelju 25. oktobra dočeka bez ijednog nezavisnog i slobodnog medija koji dopire do velikog broja ljudi. A portal Nova ima veliku čitanost.

Očigledno im se ljulja stolica čim su se odlučili na ovakav korak za koji su znali da će izazvati pobunu i u redakciji i u javnosti. Izvesno je da se radi o dogovoru koji podrazumeva velike pare i zato novi vlasnik želi da što preuzme sve te nezavisne medije.

Omer Karabeg: Zanimljivo je da su se odlučili za bivše i sadašnje novinare Blica. Zašto baš Blic?

Željko Bodrožić: Blic je u protekloj deceniji sam sebe srozao tako što je promenio uređivačku politiku i lišio se velikog broja novinara koji su zbog toga otišli u nezavisne medije.

Portal Blica, koji je nekada bio ubedljivo prvi i najčitaniji portal u Srbiji, sada je deo propagandne mašinerije vladajuće stranke, odnosno Aleksandra Vučića, ali to je mekša varijanta SNS propagande gde nema teške kriminalizacije studenata, opozicije i kritičara režima.

Kuvanje žabe

Omer Karabeg: Da li je izbor ljudi iz Blica za nove šefove portala Nova u skladu sa strategijom novog vlasnika da se nezavisni mediji dave sofisticirano, korak po korak a ne oštrim rezovima kao što je to radio Milorad Vučelić u Miloševićevo vreme?

Željko Bodrožić: Tačno tako. To je ono kuvanje žabe, dave vas polako. Pobuna studenata i građana u Srbiji uticala na to da se cela ta transakcija uspori i da novi vlasnik vrši promene korak po korak, a ne drastičnim rezovima.

Čitajte:

Raste broj novinara i aktivista koji zbog pretnji i pritisaka beže iz Srbije

Omer Karabeg: Operacija gušenja nezavisnih medija verovatno je debelo plaćena parama građana Srbije, ali bojim se da nikada nećemo saznati koliko je to koštalo.

Željko Bodrožić: Mađarska nam nakon promene vlasti otvara put u tim istragama. Očigledno je da veliki deo navodnih investicija iz inostranstva, a tu pre svega mislim na arapske investicije, služe kao maska za privatne investicije ljudi iz vlasti ili bliskih vlasti.

Tako da mnogi sumnjaju da je gospodin Vargas stvarni vlasnik Alpac Capitala jer je nešto slično radio u Mađarskoj gde je imao dobru saradnju sa Orbanovim režimom.

EU licemerje

Omer Karabeg: Ostavimo na stranu privatne kompanije iz zemalja Evropske unije i njihovu glad za profitom. Ali kako je moguće da Evropska komisija sve to mirno posmatra?

Zar se niko u Briselu nije zapitao kako je moguće da Alpac Capital, relativno nepoznata portugalska medijska kuća, kupi od United medija tolike televizije i portale u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji za svega 30 miliona eura. I poslednjem laiku je jasno da tu nisu čista posla, a oni ćute.

Aleksandra Krstić: Evropska unija je i do sada u brojnim slučajevima ćutala i nije reagovala. To je licemerno ponašanje.

Mnoge nevladine organizacije iz Srbije, medijska i novinarska udruženja, organizacije civilnog društva pisale su i bile uključene u različite izveštaje koji su odavde išli kao neka vrsta alarma i obaveštenja Evropskoj unije o tome šta se dešava sa srpskim medijima ne samo poslednjih godinu-dve, već u poslednjih 10 godina naročito kada je reč o fizičkoj bezbednosti novinara i diskreditaciji njihovog ličnog i profesionalnog integriteta.

Umesto konkretnih koraka da se zaštite nezavisni novinari i slobodni mediji iz Brisela su stizale one čuvene floskule Evropske komisije i da oni sa zabrinutošću posmatraju razvoj događaja.

Željko Bodrožić: Neki dan je šef Evropske delegacije u Beogradu Andreas von Beckerath izjavio da će predstojeći izbori biti lakmus test za to koliko Srbija poštuje demokratske principe. Ne trebaju mu izbori kao lakmus test.

Mogao je dva dana da sedi pred televizorom i utvrdi da ovde ne postoji D od demokratije, naročito u poslednje vreme kada je vlast podivljala u panici od pobune građana i studenata.

Ne znam kakvo to treba istraživanje da bi se utvrdilo da se u Srbiji ne poštuju demokratski principi i da je ovo zarobljena država.

Čitajte:

Freedom House: Srbija među zemljama sa najvećim padom sloboda u 2025.

Dan D

Omer Karabeg: Ako režim preuzme N1, Novu, Danas i Radar, a to je cilj cele operacije, da li će zavladati potpuni medijski mrak u Srbiji?

Aleksandra Krstić: Medijski mrak je kod nas odavno prisutan. Imamo samo male svetiljke, ja bih rekla baklje i signalne rakete koje svetle u ponoć. To su televizije o kojima govorimo i malobrojni štampani i onlajn mediji koji su nezavisni. Svima njima preti nestajanje.

Htela bih posebno naglasiti da širenjem straha i nasilja, s jedne strane, i iscrpljivanjem medijskog prostora bukom i kakofonijom, s druge strane, vlast želi da kod građana stvori osjećaj da su svi isti i da proizvede neku vrstu rezignacije i odustajanja od učešća u političkom životu. To je glavna ideja.

Poslednjih petnaestak dana televizije sa nacionalnim pokrivanjem šire priču da su svi ljudi sa Studentske liste, naročito prvi na listi doktor Ilija Srdanović, nasilnici i da su imali nasilnu prošlost.

Tom pričom nastoje da zatrpaju vlastito nasilje, a cilj je da se građanima poruči - svi isti, ne treba da izdaješ da glasaš. Ali nadam se da ćemo uspeti da se iz toga izvučemo i da ćemo masovno da izađemo na izbore 25. oktobra.

Željko Bodrožić: Slažem se da je kod nas već dugo medijski mrak. Sada je finale onoga što nam se dešava u poslednjoj deceniji i po.

Mnogi ljudi su prešli na alternativne izvore informisanja, na internet i to je sada spas u ovom vremenu kada je pitanje da li će preživeti ovo malo nezavisnih medija ili će ih novi vlasnici pretvoriti u režimske.

Na izborima 25. oktobra odlučuje se da li će osvanuti bolji dani ili ćemo zapasti u još veći glib. Jer ova vlast ne želi slobodu medija i kritičko izveštavanje, nego da ima monopol i da samo njihova istina bude u javnom prostoru.

Zato je 25 oktobar dan D za građane Srbije i verujem da će, ako sve bude kako očekujemo, nezavisni novinari odahnuti jer je pritisak ogroman, mnogima je ugrožena bezbednost i žive u strahu svih ovih godina.