"Bol je i dalje tu, kao da se sve dogodilo juče", napisao je Muhamed Hilal iz Sirije u pismu koje je pročitano na groblju u Loznici.
U tom gradu na zapadu Srbije sahranjena je njegova desetomesečna bratanica Lana.
Stradala je sa roditeljima u leto 2024. kada se prevrnuo čamac kojim su iz Srbije pokušali da pređu reku Drinu ka Bosni i Hercegovini.
Drvena obeležja za Lanu i još 27 ljudi koji su se na izbegličkom putu ka zemljama Zapadne Evrope proteklih godina utopili u Drini zamenjena su 27. januara spomenicima.
"Na njima piše da su zajedno sa njima pokopani i njihovi snovi. A samo su sanjali o miru i boljem životu", rekao je Petar Rosandić iz austrijskog udruženja "SOS Balkanrute" za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Ta organizacija je zajedno sa "Djeluj ba" iz Tuzle i "Leave No One Behind" iz Nemačke u znak sećanja na stradale na Balkanskoj izbegličkoj ruti postavila trajne memorijale na oko stotinu grobova u Bosni i Hercegovini i Srbiji.
"Izbeglice nisu brojevi ni statistika, već ljudi sa imenima, porodicama i snovima", naveo je Lanin stric Muhamed u pismu.
Spomenici na grobovima migranata i izbeglica, Loznica, Srbija, 27. januar 2026.
Među sahranjenima u Loznici je i Ahmadi Parwiz, dečak iz Sirije koji je imao deset godina.
Devetnaestoro stradalih do danas nije identifikovano.
'Mnogi nikada nisu pronađeni'
Zvanične informacije o broju poginulih u Drini nema.
Baze aktivista za ljudska prava iz regiona ukazuju da je u toj reci od početka izbegličke krize 2014. živote izgubilo nekoliko stotina ljudi.
"Mnoga tela nikada nisu pronađena. Na obe strane Drine nalazi se više od stotinu grobova u kojima su sahranjeni ljudi čija je tela voda izbacila", rekao je na komemoraciji i otkrivanju spomenika u Loznici Nihad Suljić iz udruženja "Djeluj ba".
Vaš browser nepodržava HTML5
Dostojanstven ukop migrantima stradalim na Drini
Predstavnici dve verske zajednice na otkrivanju spomenika
Otkrivanju spomenika prisustvovali su predstavnici Katoličke crkve i Islamske zajednice u Srbiji.
"Važno je da još uvek ima ljudi koji vole i koji se brinu za druge. I neka iz ovoga izvučemo pouku, da ne dozvolimo da odrasli i deca nestaju u valovima reka", rekao je kardinal Ladislav Nemet.
Komemoracija na groblju u Loznici, Srbija, 27. januar 2026.
Tafa Beriša, predsednik Medžlisa Beograd, rekao je da svaki čovek zaslužuje da bude dostojanstveno sahranjen.
"Posebno nam je važno što su ovi ljudi pronašli svoj smiraj. Neka nam ovo da pouku i snagu da više brinemo jedni o drugima."
Srpska pravoslavna crkva nije odgovorila na upit RSE zbog čega njeni predstavnici nisu bili na groblju u Loznici.
U prethodnim godinama nadgrobni spomenici stradalima podignuti su u Bosni i Hercegovini u Bijeljini, Bratuncu, Zvorniku, Tuzli, Bihaću, kao i u Črnomelju u Sloveniji.
"Ako već nisu imali dostojanstven život, neka ga imaju u smrti. Nismo ih mogli spasiti, ali im dugujemo pamćenje", rekao je Nihad Suljić.
Smrtonosne izbegličke rute
Od početka izbegličke krize 2014. više od 1,5 miliona ljudi prošlo je kroz Srbiju na putu ka zapadu Evrope, podatak je Komesarijata Srbije za izbeglice i migracije.
Vaš browser nepodržava HTML5
Stradanja na 'Balkanskoj ruti': Humke na groblju u Šidu
Međunarodna organizacija za migracije je do 2026. evidentirala više od 400 nestalih na teritorijiama zemalja Zapadnog Balkana.
Kao uzroci smrti najčešće se navode saobraćajne nesreće povezane sa rizičnim transportom, utapanje, nasilje, bolest, teški vremenski uslovi.
"To je i opomena onima koji kroje evropsku politiku zatvorenih granica. Silan novac bacaju u njihovu odbranu, a zaboravljaju na humanost", rekao je Petar Rosandić, iz organizacije "SOS Balkanrute".
Neidentifikovani migranti i izbeglice sahranjeni su pod inicijalima NN, Loznica, Srbija, 27. januar 2026.
Iako je broj ljudi smanjen, Balkanska ruta nije zaustavljena ni pored zajedničkih policijskih patrola i ograda od žilet-žice na spoljnim granicama Evropske unije.
Ljudi nastavljaju da se kreću mada se na svom putu suočavaju sa velikim rizicima.
"Često veruju informacijama koje dobijaju od krijumčara ili nezvaničnih izvora, koje mogu biti netačne ili opasne, pa tako dolazi do prelaska reka poput Drine u nebezbednim uslovima, ulaska u pretrpane čamce ili kretanja opasnim planinskim predelima", kažu u Međunarodnoj organizaciji za migracije.
Po podacima ove organizacije Ujedinjenih nacija, od 2014. do 2026. u svetu je stradalo ili nestalo više od 80.000 ljudi.
Od toga u Evropi, mahom na opasnoj ruti preko Mediterana, skoro 35.000.