Usklađivanje ili raskorak? Brisel kritikuje Podgoricu zbog odredbi novog zakona o ličnim podacima

Ostavke u zemlji, kritike iz EU, dok se diskusije na smiruju ni u danima nakon što je zakon usvojen.

Predstavnici civilnog društva i opozicione partije u Crnoj Gori kritikuju izmene Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost, koji su, nakon burne rasprave, usvojeni u Skupštini Crne Gore 6. marta.

Član opozicione Demokratske partije socijalista (DPS) Nikola Rakočević podneo je ostavku na mesto potpredsednika Skupštine Crne Gore, a još dva poslanika DPS-a podnela su ostavke na mesta predsednika skupštinskih odbora, dok iz ove partije najavljuju da će to uraditi svi njihovi članovi koji se nalaze na predsedničkim i potpredsedničkim funkcijama skupštinskih tela.

Kritike opozicije i civilnog društva nadovezuju se na mišljenje Evropske komisije, koja je uoči usvajanja ovih zakona saopštila da se pojedine odredbe koje se tiču privatnosti podataka ne poklapaju sa pravnim prinicipima Evropske unije.

Iz Vlade Crne Gore, koja je i predlagač ovih zakona, navode da su oni neophodni za zatvaranje poglavlja 24 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, te da stav Evropske komisije ostavlja prostora da se sporne odredbe naknadno usaglase sa standardima Unije.

Zašto je Agencije za zaštitu ličnih podataka protiv zakona?

Iz nadzornog organa Agencija za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama na pitanje RSE kako komentarišu usvajanje ovog zakona odgovaraju kratko da crnogorski Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i dalje nije usklađen sa Opštom uredbom o zaštiti ličnih podataka Evropske unije (GDPR).

Pored toga, podsećaju na njihov izveštaj o predlogu ovog zakona iz 2024. godine.

Agencija za zaštitu ličnih podataka u martu 2024. godine dala je mišljenje o predlogu Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost (ANB) na zahtev same ANB.

U mišljenju se navodi da, iako se Zakon o zaštiti podataka ne primjenjuje u potpunosti na nacionalnu bezbednost, država i dalje mora obezbediti zaštitu privatnosti i poštovati evropske standarde.

Iz Agencije kritikuju to što novi zakon propisuje da tajni nadzor bez produženja može trajati duže (6 meseci) u odnosu na prethodne zakonske odredbe (3 meseca), što je prema njihovom mišljenju srazmernije i manje rizično po privatnost.

Takođe, Agencija za zaštitu ličnih podataka objašnjava da se novim zakonom daju veća ovlašćenja direktoru ANB-a, poput onog da odlučuje o određenim merama nadzora o kojima u evropskoj praksi uglavnom odlučuje sud.

Još neke kritike koje je iznela Agencija za zaštitu ličnih podataka odnose se na nedostatak zakonske odredbe koja propisuje obavezno uništavanje podataka nakon što više nisu primenljivi.

Agencija za nacionalnu bezbednost nije odgovorila na upit Radija Slobodna Evropa u vezi sa mišljenjem koje je pre dve godine iznela Agencija za zaštitu ličnih podataka.

Nedavno usvajanje Zakona o ANB u Skupštini Crne Gore iz Agencije za zaštitu ličnih podataka i slobodan pristup informacijama nisu dalje komentarisali.

Kakav je stav Brisela?

Evropska komisija je pre rasprave u crnogorskoj Skupštini saopštila da ove izmene nisu u skladu sa standardima Evropske unije, pre svega sa Opštom uredbom o zaštiti podataka i Direktivom o sprovođenju zakona (LED).

Prema Evropskoj komisji, Crna Gora treba da uskladi ove zakonske odredbe sa pravnom tekovinom EU, a to može učiniti ili pre usvajanja zakona ili njihovim naknadnim usklađivanjem pre završetka pregovora o pristupanju.

Politički akteri i predstavnici nevladinog sektora koji osporavaju ove zakonske izmene pozivaju se na ovaj stav Evropske komisije.

Kako iz vlasti odgovaraju na osporavanje Zakona?

Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost, kao i izmene Zakona o unutrašnjim poslovima, predložila je Vlada Crne Gore.

Aleksa Bečić, potpredsednik Vlade za bezbednost, odbranu, borbu protiv kriminala i unutrašnju politiku, smatra da je za ove zakone trebalo da glasaju svi oni koji se zalažu za uspešan završetak evropskog puta Crne Gore.

Prema njegovom mišljenju, Evropska komisija je dala zeleno svetlo za usvajanje ovih zakona, pozivajući se na deo saopštenja Komisije koji se odnosi na to da Crna Gora može i naknadno uskladiti pojedine odredbe sa pravnim okvirima Evropske unije, sve dok bude učinjeno pre kraja pristupnih pregovora.

"Evropska komisija je jasno saopštila da su zakoni usaglašavani, da Crna Gora može da usvoji predmetne zakone, a da će samo deo u vezi zaštite podataka u potpunosti usaglasiti do kraja pristupnih pregovora, što je svakako predviđeno amandmanima Vlade, više puta istaknuto, a što nije ni bilo predmet ovih zakonskih izmjena već deo važećeg zakonskog rešenja", navodi Bečić u saopštenju objavljenom na zvaničnom sajtu crnogorske Vlade.

Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Danilo Šaranović branio je ove zakone, ocenivši da su oni neophodni za jačanje kapaciteta bezbednosnog sektora i zatvaranje pregovaračkog poglavlja 24 sa Evropskom unijom.

Čitajte: Da li se pojavljuju signali zastoja na evropskom putu Crne Gore?

Inače, Crna Gora se smatra liderom u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, a vlada Crne Gore najavljuje zatvaranje svih poglavlja u pregovorima za članstvo do kraja godine. Inače je otvorila sva pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila njih 13.

Zaštita podataka obuhvaćena je poglavljem 23 u pregovorima o pristupu Evropskoj uniji. To poglavlje tiče se Pravosuđa i temeljnih prava, a uključuje i oblast fundamentalnih prava, među kojima je i pravo na zaštitu podataka.

Crna Gora je u junu 2024. godine dobila Izveštaj o ispunjenosti privremenih merila (IBAR), koji predstavlja ključnu procenu Evropske komisije koja ocenjuje napredak zemlje kanidata u reformama vladavine prava u poglavljima 23 i 24. Pozitivna IBAR ocena uvela je Crnu Goru u završnu fazu pregovora. Crna Gora, koja je pregovore otvorila 2012. godine, očekuje da će do kraja ove godine zatvoriti sva poglavlja, a da će u 2028. godini postati članica Evropske unije.

Poslanici crnogorskog parlamenta tokom ovog redovnog zasedanja usvojili su i predlog Rezolucije o integraciji Crne Gore u EU, čime je potvrđen konsenzus aktuelnog skupštinskog saziva o evropskom opredeljenju Crne Gore.

Upozorenja iz nevladinog sektora

Nekoliko crnogorskih nevladinih organizacija koje se bave ljudskim pravima ukazale su na, prema njihovom mišljenju, sporne odredbe zakona o ANB.

Kritike se uglavnom odnose na to što se Agenciji daju široka ovlašćenja da bez sudskog nadzora pristupa bazama podataka državnih organa, organa državne uprave, organa lokalne samouprave, pravnih lica i drugih subjekata koji vode evidencije, kako je navedeno u saopštenju organizacije Akcija za ljudska prava.

To potvrđuje i pravnik Ivan Vukčević iz nevladine organizacije Centar za građansko obrazovanje.

"Davanje elektronskog pristupa bazama podataka državnih organa, lokalnih samouprava, banaka, i drugih pravnih lica zahtijeva jasno definisanu proceduru zato što ove baze sadrže osjetljive informacije koje se odnose na zdravlje, lokaciju, troškove i druge elemente privatnosti određenog lica", navodi on.

Ivan Vukčević: Crna Gora će morati da uvaži stav Evropske komisije

Vukčević objašnjava da je u slučajevima mešanja u prava privatnosti, neophodno da nezavisna tela, odnosno sudovi, izvrše test proporcionalnosti i na taj način procene da li je mešanje u ta prava zakonito i opravdano.

"Navedeno pokazuje da širok pristup bazama podataka bez sudskog nadzora nije usklađen sa principima nužnosti i proporcionalnosti. Uzimajući to u obzir, jasno je da će Crna Gora morati da uvaži stav Evropske komisije koji ukazuje da postoje dvije mogućnosti: usklađivanje spornih odredbi sa pravnom tekovinom EU prije usvajanja zakona ili usvajanje zakona i usklađivanje odredbi prije zatvaranja pristupnih pregovora", zaključuje naš sagovornik.

Šta se dešavalo u Skupštini Crne Gore?

Skupština Crne Gore je 6. marta usvojila predloge izmena Zakona o unutrašnjim poslovima i Zakona o ANB i pored upozorenja Evropske komisije da izmene nisu usklađene sa pravnom tekovinom Evropske unije.

Zbog usvajanja ovih zakona, poslanik vladajućeg Pokreta Evropa sad (PES) Miodrag Laković napustio je poslanički klub PES i najavio da će nastaviti da deluje kao nezavisni poslanik.

U sredu je potpredsednik crnogorske Skupštine iz DPS-a Nikola Rakočević izjavio da podnosi ostavku na tu poziciju, uz objašnjenje da je vlast "donošenjem zakona o unutrašnjim poslovima i ANB-u prešla crvene linije opozicije, ali i EU".

Čitajte: Ostavka potpredsednika Skupštine Crne Gore zbog spornih zakona

Takođe, poslanik DPS-a Ivan Vuković podneo je ostavku na mesto predsednika Odbora za evropske integracije crnogorske Skupštine zbog neslaganja sa ovim izmenama.

Vuković je izjavio da ovi zakoni "nisu u skladu sa elementarnim ljudskim pravima" i Ustavnom Crne Gore. "Meni je posebno žao jer je ovom prethodila Rezolucija o evropskim integracijama. Njom smo kazali da je evropski cilj najvažniji. Pokazalo se da su za parlamentarnu većinu bitniji partikularni interesi", rekao je on.

Nakon njega, poslanik i potpredsednik iste stranke Jevto Eraković podneo je ostavku na mesto predsednika Odbora za antikorupciju.

Predsednik Skupštine Andrija Mandić pozvao je opoziciju da razmisle pre napuštanja funkcija u odborima i da ne donose odluke "zbog kojih će se kajati", te da je najvažnije da svi zajedno rade na putu Crne Gore ka Evropskoj uniji.

Za izmene Zakona o unutrašnjim poslovima glasalo je 47 poslanika, dok je 12 bilo protiv. Zakon o ANB-u usvojen je sa 47 glasova za i 10 protiv.

Iz DPS-a kritikuju ove zakone jer ih vide kao odustajanje od evropskog puta Crne Gore i kršenje Ustava te zemlje.

Opoziciona DPS čiji su Vuković i Eraković članovi prethodno je najavila da će njeni poslanici podneti ostavke na sve predsedničke i potpredsedničke funkcije u skupštinskim telima. Takođe su najavili pokretanje procedure za ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom i moguće povlačenje iz radnih tela parlamenta.

Prema aktuelnom zakonodavstvu, ukoliko opozicija zaista pokrene postupak za ocenu ustavnosti ovih zakona, to neće automatski obustaviti primenu zakona, ali Ustavni sud može to odlučiti ukoliko proceni da je neophodno.