Kurti kao 'faktor ujedinjenja' albanskih stranaka u Preševskoj dolini

Godinama su ih delile političke ambicije, rivalstva i različiti pogledi na to kako zastupati interese Albanaca u Srbiji.

Ove jeseni, međutim, osam albanskih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđe prvi put će pokušati da do poslaničkih mandata dođu sa jedne liste, "Albanska koalicija".

U njihovom ujedinjenju važnu ulogu imao je Aljbin Kurti, kosovski premijer, koji je političke rivale doveo za isti sto.

Dogovor bi mogao promeniti način na koji će Albanci sa juga Srbije nastupati prema Beogradu, ali i otvoriti pitanje uticaja Prištine na njihovu politiku.

"Bilo je tu i ličnog suparništva, ambicije. Ovaj put je sasvim moguće da je Kurti bio taj koji ih je naterao da sednu za jedan sto i biće znatno jači, daleko više će se čuti njihov glas u Skupštini Srbije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Uloga kosovskog premijera ključna je i za Beljgzima(Belgzim) Kamberija iz Instituta za socijalne politike "Musine Kokalari" u Prištini.

"Već nekoliko godina te iste partije nisu uspele da organizuju nijednu zajedničku raspravu, makar i simboličnu, praktično dopuštajući da zamre i Skupština albanskih odbornika Preševa, Bujanovca i Medveđe, koja je služila kao svojevrsni zajednički mehanizam samoorganizovanja za definisanje strateških i političkih pravaca Albanaca u ove tri opštine", kaže on.

Prema poslednjem popisu stanovništva iz 2022. godine, u Srbiji živi više od 60.000 Albanaca, koji predstavljaju četvrtu po veličini nacionalnu manjinu u zemlji.

Čitajte:

U Prištini dogovoren zajednički izlazak albanskih partija iz Preševa, Bujanovca i Medveđe na izbore u Srbiji

Šta kažu političari?

Visar Memeti, lider Alternative za promene, kaže da je dogovor postignut na drugom sastanku zahvaljujući premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju.

"Mi smo 2020. imali tri poslanika, posle smo se podelili i rezultat je bio jedan poslanik. Naš cilj je sada da ponovo dobijemo tri poslanika, tako će naša snaga u Skupštini Srbije biti mnogo veća", kaže Memeti.

Lider Partije za demokratsko delovanje Šaip (Shaip) Kamberi u prethodnom sazivu Skupštine Srbije bio je jedini predstavnik albanske zajednice.

On kaže da među potpisnicima dogovora o zajedničkom nastupu postoje "dijametralne suprotnosti" u pogledu učešća na parlamentarnim izborima, zahteva i koraka koje predstavnici Albanaca treba da preduzmu. Ipak, navodi, one su prevaziđene posredovanjem i savetima premijera Kosova.

"Stranke koje su 2022/2023. godine samostalno učestvovale na izborima, van naše liste koja je bila većinska, videle su da je teško dobiti mandat ako se ne udružimo. I sada su valjda to shvatile i sada smo došli do ovog rezultata", rekao je Kamberi za RSE.

Kamberi i Memeti kažu da je dogovoren i zajednički nastup nakon izbora.

"Nakon izbora ćemo se dogovarati da li ćemo podržati Vladu ili ćemo ostati u opoziciji, ali sada o tome možemo da pričamo samo hipotetički", navodi Memeti.

Čitajte:

Srbi sa Kosova između Vučićeve i Studentske liste pred izbore u Srbiji

Za šta će se zalagati osam stranaka?

Osam stranaka - Partija za demokratsko delovanje, Alternativa za promene, Demokratska partija, Albanska demokratska partija, Pokret za demokratski napredak, Pokret za reforme, Alternativa za Dolinu i Demokratska unija Albanaca pokušaće da ostvari plan od sedam tačaka dogovoren sa Vladom Srbije.

Plan predviđa zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak opština Preševske doline, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola Albanaca.

Kamberi ukazuje da član 5 sporazuma direktno uključuje I kosovskog premijera u konsultacije o ključnim strateškim pitanjima.

Time se, dodaje, "de facto dodatno jača uloga Aljbina Kurtija", odnosno biće u mogućnosti da politički usmerava i određuje delovanje izabranih albanskih predstavnika u Srbiji.

Burhan Behljulji (Behluli), urednik TV Spektri u Bujanovcu podvlači da su pripadnici albanske zajednice u opštinama na jugu Srbije, gde čine većinu, godinama od svojih političkih predstavnika tražili da se ujedine u zastupanju interesa na centralnom nivou u Srbiji. Zahtev se odnosio I na odnos sa Beogradom, Prištinom i Tiranom.

"Verujem da su raspoloženje na terenu i sve veće nepoverenje građana prema aktuelnim političarima uticali na to da realnije sagledaju sopstvenu poziciju i pristanu na dogovor. Da je odluka zavisila isključivo od njih, mislim da do dogovora ne bi ni došlo ili bi ponovo nastupili u najmanje tri odvojena tabora", ocenjuje Behljulji u izjavi za RSE.

Zajednički nastup albanskih stranaka inicirala je 2020. godine zvanična Tirana, ali je tada jedna od partija odbila da se pridruži pozivu.

Inače, albanski predstavnici godinama ukazuju na diskriminatorske prakse prema toj zajednici u Srbiji, što zvanični Beograd negira.

Sa vlastima Srbije predstavnici Preševske doline potpisali su 2001., 2007. i 2013. godine tri sporazuma kojima su predviđeni zaštita prava i bolja integracija albanske manjine. Njihova primena je u praksi izostala.

Veća zastupljenost Albanaca u državnim institucijama ujedno je deo obaveza Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

Tokom proteklih godina izdvajano manje novca za jug Srbije

Politički analitičar iz Prištine, Beljgzim Kamberi, smatra da je položaj albanske manjine u Srbiji dodatno oslabljen tokom vlasti Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.

Navodi i da rezultat ovog dogovora može biti veća parlamentarna zastupljenost u Skupštini Srbije, ali da to nije dovoljno.

"Stvarna vrednost tog predstavljanja meriće se pre svega uticajem na ekonomski razvoj i blagostanje građana Preševa, Bujanovca i Medveđe, zastupljenošću u institucijama, unapređenjem individualnih i kolektivnih prava i vraćanjem problema ovog područja na političku agendu", poručuje Kamberi.

Čitajte:

Funkcioneri Srpske liste osumnjičeni za napad na ustavni poredak Kosova i druga krivična dela

Aleksandar Popov napominje i da je Srbija izdvajala manje novca za jug Srbije, gde se građani suočavaju sa problemom nezaposlenosti i priznavanjem diploma stečenih na Kosovu.

"Bez obzira ko bude na vlasti, ja se nadam da će imati daleko više senzibiliteta za nerazvijene krajeve koji su, uglavnom, na rubu Srbije gde žive manjine. Jedan od prioriteta novih vlasti treba da bude učvršćivanje međusobnog poverenja, da se manjine osećaju da su u svojoj zemlji", kaže Popov.

Zahtev za zagarantovana mesta

Premijer Kosova Aljbin Kurti je 30. septembra rekao da zajednički nastup na listi "Albanska koalicija" može biti važan i istorijski korak za Albance iz Preševske doline u borbi “protiv diskriminacije i isključivanja, kao i protiv administrativnog etničkog čišćenja (u Srbiji)”.

Ponovio je stav da pripadnici albanske zajednice u Srbiji treba da imaju ista prava kao pripadnici srpske zajednice na Kosovu, uključujući rezervisana mesta za manjine u Skupštini.

Za liste nacionalnih manjina u Srbiji važi takozvani prirodni prag, što znači da mogu učestvovati u raspodeli mandata i ako ne osvoje najmanje tri odsto glasova. Pri raspodeli mandata, količnici koje osvoje manjinske liste dodatno se uvećavaju za 35 odsto.

Kamberi navodi i da je cilj zahteva premijera Kurtija snažnije parlamentarno predstavljanje i rešavanje asimetrije između Kosova i Srbije u ustavnom, zakonskom i institucionalnom okviru zastupljenosti nacionalnih manjina.

"Ipak, malo je realno očekivati da se takav zahtev ostvari već u narednom sazivu parlamenta. Prioritetnije bi bilo da albanski poslanici postignu konkretne rezultate u ekonomskom razvoju i blagostanju građana, institucionalnoj zastupljenosti, sprovođenju postojećih sporazuma, pitanju pasivizacije adresa, obrazovanju i upotrebi albanskog jezika, kao i u rešavanju nejednakosti i nepravdi koje i dalje pogađaju Albance u Preševu, Bujanovcu i Medveđi", ističe.

Čitajte:

Novo desno skretanje studentskog pokreta u Srbiji: Šta poručuju 'Memorandumom' o Kosovu?

Za urednika lokalne televizije u Bujanovcu, Burhana Behljuljija važno je da se pronađe model koji bi obezbedio stvarnu reprezentativnost albanske zajednice u Srbiji.

"Ne treba zaboraviti da su garantovana mesta na Kosovu uređena Ustavom. Zato je jedno pitanje politička opravdanost takvog zahteva, a drugo njegova ostvarivost u postojećem ustavnom i izbornom okviru Srbije", ukazuje on.

Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma američkog Kongresa podržao je početkom godine predlog zakona kojim se od američkog državnog sekretara traži da pripremi izveštaj o položaju manjina u Srbiji, sa posebnim fokusom na Albance u Preševskoj dolini.

Predlog zakona, čiji je inicijator kongresmen Kit Self, predviđa razmatranje više pitanja koja se tiču albanske nacionalne manjine u Srbiji.

Uključeno je brisanje građana sa adresa na kojima su bili prijavljeni, što dovodi do gubitka srpskog državljanstva.

Predlog zakona se bavi i ograničenjem u upotrebi albanskog jezika u javnim institucijama, nepriznavanjem diploma sa Kosova i nedostatkom školskih udžbenika na albanskom jeziku.

Ovo pitanje je pomenuto i u izveštaju Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u Srbiji za 2023. godinu.