'Sve se teže živi': Domino efekat bliskoistočne krize na Srbiju

"Bojim se inflacije jer se i sada sve teže živi."

Beograđanka Jelena Ninić radi u administraciji jedne privatne kompanije. Samo u poslednjih godinu dana je, kaže, sa svog spiska mesečnih troškova precrtala brojne stavke.

"Pre svega one koje su zadovoljstvo – pozorište, restoran, neko putovanje. Sve je manje para za to. Polako se svodi na plaćanje računa i hrane. I to je to", kaže Ninić za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Inflacija, recesija, zaustavljanje privrednog rasta.

To je potencijalni domino efekat energetske krize zbog rata na Bliskom istoku na koji upozoravaju Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka.

Od kraja februara traju sukobi koji su počeli nakon američko-izraelske vojne operacije u Iranu, a potom i iranskih napada na susede i blokade Ormuskog moreuza.

Kroz taj pomorski prolaz transportuje se oko 20 odsto svetske nafte. Uprkos povremenom otvaranju, uglavnom je blokiran, što remeti globalne tokove energenata. Takođe, utiče i na njihovu cenu.

Rat pogađa globalnu ekonomiju u kumulativnim talasima, upozorava Svetska banka.

"Prvo kroz više cene energije, zatim veće cene hrane i, konačno, veću inflaciju", objašnjava glavni ekonomista Svetske banke Indermit Gil u izveštaju od 28. aprila.

Ova organizacija prognozira da će energenti u 2026. biti skuplji za 24 odsto, a roba za 16 procenata.

Što sukobi budu duži, to će kriza biti veća, upozoravaju.

Države širom sveta donose mere kako bi ublažile posledice.

U Srbiji, Vlada cene zauzdava smanjenjem akciza na gorivo, priznajući da to nije održivo na duge staze.

Kakva je reakcija Srbije?

Smanjenje akcize na gorivo je privremena mera, a prema poslednjoj odluci Vlade Srbije, trajaće do 8. maja.

Takođe, od 2022. na snazi je Uredba o ograničenju cene goriva. Nedeljno se određuje maksimalna cena za dizel i BMB 95 benzin.

Iz Vlade Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE kako će se dalje produžavanje ovih mera odraziti na državne finansije i da li se prave procene posledica inflacije ukoliko mere budu ukinute.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je početkom aprila ocenio da će biti mnogo problema, ali da će država "gledati da bude odgovorna".

Čitajte:

Srbija ograničava cene goriva, zabranom izvoza pogođene zemlje susedi

Strah od oskudice

Građani Beograda sa kojima je RSE razgovarao u većini kažu da su svesni egzistencijalne neizvesnosti i potencijalnih većih poskupljenja ako bliskoistočna kriza potraje.

"Ne mogu unapred mnogo da štedim", kaže Beograđanin Vojin Smiljanić.

Objašnjava da platom može sebi da obezbedi "pristojan život".

"Ako krene sve jako da ide gore (cene), smanjiću potrebu za onim troškovima bez kojih se može", kaže Smiljanić.

Dodaje da je za njega hrana najskuplja stavka u budžetu.

"Otići ćete u radnju i naći majicu za 1.000 - 1.500 dinara (oko 10, 12 evra). U prodavnici od tog novca jedva da možete jedan ručak da napravite", objašnjava i dodaje da će biti teško ako hrana dodatno poskupi.

Njegov sugrađanin, Marko Stanimirović kaže da već sada primećuje poskupljenja.

"Znam koliko izdvajam za manje-više iste stvari i skuplje je. Ako bude još poskupljivalo, mogu samo da se našalim i kažem – pare nisu problem, para nema."

Svetska banka u poslednjem izveštaju navodi da će krizom najteže biti pogođeni "najsiromašniji, koji najveći deo svojih prihoda troše na hranu i gorivo".

U Srbiji prosečna plata i pre krize nije pratila prosečne troškove života.

Ekonomista i autor publikacije "Makroekonomska kretanja u Srbiji" Saša Đogović za RSE ocenjuje da će aktuelni problemi dodatno uticati na kupovnu moć građana.

"Kad poskupe energenti, poskupljuje i sve drugo", kaže.

Đogović objašnjava da je smanjenje akciza goriva privremeno ublažilo skok cena, ali da je pitanje koliko država može da drži tu meru.

"Postoji opasnost da Srbija, ako energetska kriza ne bude prevaziđena, posegne za ukidanjem mere smanjenja akciza, da vrati na staro i da dođe do veće inflacije", kaže Đogović.

Država je tako, objašnjava, samo za tri, četiri meseca odložila neizbežno.

'Sat otkucava', upozorava UN

Ujedinjene nacije više puta su od početka sukoba na Bliskom istoku, upozoravale na probleme sa hranom. U snabdevanju i u cenama.

Prehrambena industrija naročito je ranjiva tokom energetskih kriza. Poljoprivreda, procesi proizvodnje i prerade hrane, transport - sve zavisi od električne energije i goriva.

Iz Ujedinjenih nacija objašnjavaju da su transporti, koji su iz Zaliva krenuli pre krize, već stigli na svoja odredišta te da je svet tokom aprila ušao u fazu kada će snabdevanje početi da se smanjuje.

"Sat otkucava za globalne prehrambene sisteme", poručuju iz UN.

Čitajte:

'Itekako brinemo': Rat na Bliskom istoku podiže cene đubriva i u Srbiji

Ima li Srbija dalji plan?

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da su dosadašnje mere pokazale da država nije prebacila teret na građane.

"Neke zemlje su celokupno povećanje cene sirove nafte prebacile na krajnjeg kupca, znači na građane, dok Srbija to nije uradila", rekao je ministar nakon sastanka sa čelnicima MMF-a 16. aprila u Vašingtonu.

Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, s druge strane, poručile su državama da ne preduzimaju opšte mere fiskalne podrške za energetiku kako bi ublažile porast cena.

Čitajte:

Ekonomska 2025. u Srbiji: Godina stagnacije i preživljavanja

Umesto toga predlažu ciljane, privremene mere pomoći najugroženijim građanima i domaćinstvima. Srbija ih, za sada, ne najavljuje.

"Ako pokušavate da ublažite šok tako što ga veštački održavate, završićete sa još većom inflacijom", upozorio je u aprilu direktor za fiskalnu politiku MMF Rodrigo Valdes.

Komentarišući takve sugestije, ministar Siniša Mali rekao je da će i o tome razgovarati sa MMF-om "u nedeljama koje dolaze".

Za Radio Slobodna Evropa iz Ministarstva finansija nisu odgovorili na pitanje koje bi konkretne mere najugroženijima mogle da se primene u Srbiji.

U projekciji MMF-a iz aprila, za Srbiju se predviđa manji privredni rast, a veća stopa inflacije u odnosu na procente projektovane početkom godine.

"Situacija nije sjajna", smatra ekonomista Saša Đogović.

"Ona ovako deluje stabilno, ali kad se se zaore, kada pogledate situaciju u budžetu - prilive i rashode - ukazuje na to da će doći do otkazivanja ili pauziranja investicija, osim nekih ključnih, poput EXPO izložbe koja će biti u Beogradu naredne godine", objašnjava.

Srbija inače ima budžetski deficit zbog čega je, smatra Đogović, potrebna odgovorna makroekonomska politika. On navodi da je moguć sporiji privredni rast ukoliko dođe do značajnijih poskupljenja koja će uticati na kupovnu moć građana.

Svetska banka ocenjuje da će svi "tržišni šokovi" naročito teško pasti ekonomijama u razvoju kao i onima koje se već "bore sa velikim dužničkim teretom".

Pojedini građani strahuju i od gubitka posla.

Jasmina Terzić, frizerka jednog beogradskog salona za RSE kaže da cene svojih usluga retko menjaju.

"A za to vreme cene robe koju nabavljamo stalno rastu. Ali trudimo se da ih ne pratimo već da, koliko god možemo, držimo iste cene svojih usluga", objašnjava.

Dodaje da joj je ranije iskustvo tokom ekonomskih kriza pokazalo da se mušterije prvo odreknu usluga frizera ako su primorani da štede.

"Ali, guramo i nadamo se da ćemo i sada opstati", kaže.

Da li se i na koji način država priprema za potencijalno veći inflatorni skok i druge negativne posledice, za RSE nisu odgovorili iz Ministarstva finansija i Vlade Srbije.

Kako je u EU?

U prvih mesec dana rata na Bliskom istoku, gorivo je značajno poskupelo.

U velikom broju zemalja EU, cena koja dolazi do krajnjeg kupca na pumpama, slobodno se formira na tržištu.

Ali i u EU se donose mere kako bi amortizovale negativne posledice rasta cena energenata.

Češka je, tako, posle velikog skoka u martu, privremeno uvela kontrolu cena i marži.

Nemačka je smanjila porez, a benzinskim stanicama uvela je ograničenje da cene dizela i benzina mogu da se menjaju jednom dnevno.

Ima i ciljanih mera. Francuska je obezbedila podršku sektorima transporta, ribarstva i poljoprivrede. U Grčkoj je Vlada odlučila da subvencioniše dizel i đubrivo za poljoprivrednike.

Prema podacima statističke baze Evropske unije, Eurostat, najveći porast cena goriva u martu zabeležen je u Letoniji (21%), Švedskoj (20,4%) i Češkoj (19,4%).

Svetska banka je u izveštaju krajem aprila objavila da će projektovani rast cena energenata od 24 procenata biti najviši od ruske invazije na Ukrajinu, 2022.

Pored toga predviđa se i rast cena đubriva plemenitih i osnovnih metala, poput aluminijuma, bakra i kalaja.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) redovno podseća na preporuke za ublažavanje pritiska na potrošače koje je objavila 20. marta.

Među merama koje predlaže su rad od kuće gde god je moguće, smanjenje ograničenja brzine na autoputevima, podsticanje na veće korišćenje javnog prevoze, izbegavanje avio prevoza onda kada postoje alternativne opcije.

Izvršni direktor IAE, Fatih Birol ocenio je u intervjuu za britanski Guardian da će ova naftna kriza "zauvek promeniti" industriju fosilnih goriva.

"Vaza je razbijena, šteta učinjena. Biće veoma teško ponovo sastaviti delove. Ovo će imati trajne posledice po globalna energetska tržišta u godinama koje dolaze", kaže.

Direktor Međunarodne agencije za energetiku veruje da će visoke cene okrenuti zemlje u razvoju na korišćenje uglja, što ne ide u korist nastojanjima da se smanji emisija štetnih gasova.

Energetska kriza 2026, otvorila je i sve češće pozive na ulaganje u obnovljive izvore energije i druga alternativna rešenja u zamenu za fosilna goriva.