Ustavni sud Kosova: Vlada izabrana u skladu sa Ustavom, predsednik mora biti izabran do 6. oktobra

Ustavni sud Kosova utvrdio je da je Skupština Kosova konstituisana nakon isteka roka od 30 dana, te da poslanici treba da izaberu i potpredsednika iz redova Demokratske partije Kosova (PDK), koja je i zatražila da najviši sud razmatra pitanje formiranja novih institucija.

Ustavni sud je zaključio i da je Vlada Kosova izabrana u skladu sa Ustavom, te da je rok od 60 dana za izbor novog predsednika zemlje počeo da teče 8. avgusta i završava se 6. oktobra.

Ova odluka Ustavnog suda dolazi nakon što je Demokratska partija Kosova osporila konstituisanje Skupštine i izbor nove Vlade, te zatražila privremenu meru – što je sud odbacio.

Eugen (Cakolli) Cakoli iz nevladinog Demokratskog instituta Kosova u izjavi za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da odluku Ustavnog suda treba posmatrati sa dva aspekta: da s jedne strane daje legitimitet formiranim institucijama nakon isteka ustavnog roka, dok s druge strane određuje vremenski okvir u kojem institucije na Kosovu treba da budu formirane.

Napominje da je pitanje izbora predsednika najvažnije.

"Sud je, praktično, odredio rok od 90 dana u kojem treba da budu izabrane sve relevantne institucije nakon izbora, u zavisnosti od toga da li smo otišli na izbore za predsednika ili ne", kaže Cakoli.

Međutim, Cakoli smatra da je "najproblematičniji i najdiskutabilniji" deo ove odluke određivanje 6. oktobra kao krajnji rok za izbor predsednika, zbog čega je, kako kaže, nejasno ko bi 7. oktobra eventualno trebao da raspiše izbore ukoliko se predsednik ne izabere.

Dodaje da, prema Ustavu, vršilac dužnosti predsednika, u ovom slučaju Aljbulena Hadžiu, može da obavlja tu funkciju samo šest meseci, te navodi da bi i ovo pitanje moglo da se nađe pred Ustavnim sudom.

"Dakle, ostaje diskutabilno ko će 7. oktobra doneti odluku o tome da 8. ili 15. novembar bude datum održavanja izbora, budući da su to jedine dve zakonske mogućnosti za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora, u slučaju da Skupština ne uspe da izabere novog predsednika", kaže Cakoli.

Prema njegovim rečima, Skupština bi trebalo da nastavi rad odmah nakon objavljivanja odluke, te ponavlja da je ključno pitanje izbor predsednika.

"Najvažnije ostaje izbor predsednika jer smo samo dve nedelje udaljeni od isteka roka i, imajući u vidu sve političke dinamike koje imamo, ocenjujem da postoji rizik da ponovo neće biti moguće postići dogovor, što bi Kosovo odvelo ka novom izbornom ciklusu, odnosno četvrtom za manje od dve godine", poručuje.

Cakoli objašnjava da je 6. oktobar za izbor predsednika određen kao krajnji rok jer je počeo da teče prvog dana nakon isteka roka od 30 dana za konstituisanje Skupštine, te da je to poslednji rok od 60 dana u okviru kog bi trebao da bude završen izbor predsednika.

Kada je reč o konstituisanju Skupštine, Cakoli objašnjava da, iako su poslanici probili rok od 30 dana, to ne znači da ostali ustavni rokovi ne počinju da teku, jer bi se u suprotnom zemlja dovela u situaciju beskrajnih ustavnih kriza.

Skupština Kosova je konstituisana 13. septembra, bez prisustva poslanika Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova, nakon čega je izabrana i nova Vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem (Albin Kurti), liderom Pokreta Samoopredeljenje, koji je pobedio na junskim izborima.

Konstituitivna sednica Skupštine Kosova je inače počela 6. avgusta, ali je ubrzo prekinuta nakon što je lider Samoopredeljenja zatražio dodatno vreme za razgovore oko izbora predsednika.

Skupština je potom nastavljena 9. septembra, kada je za predsednicu Skupštine izabrana Aljbuljena Hadžiu (Albulelna Haxhiu) ali je ponovo prekinuta jer je došlo do spora oko izbora pet potpredsednika. Dva dana kasnije za potpredsednika Skupštine ispred Samoopredeljenja izabran je Ardian (Gola) Golja, ali ne i Vljora Čitaku (Vlora Citaku) iz Demokratske partije Kosova – druge najveće političke stranke.

Čitajte:

Samoopredeljenje je navelo da ne može da glasa za Čitaku i Kujtima Šalju iz Demokratskog saveza Kosova jer su javno iznosili stav da neće podržati njihovog kandidata za predsednika, da bi 13. septembra stranka Aljbina Kurtija ipak glasala za kandidata DSK, dok je PDK privremeno povukao kandidaturu uz najavu da će predmet uputiti Ustavnom sudu.

Na sednici 13. septembra izabrana su i dva potpredsednika iz redova nevećinskih zajednica.

Politički analitičar Iljir (Ilir) Deda ocenio je da je Ustavni sud „vratio u okvire zakonitosti“ formiranje institucija nakon izbora.

Dodao je i da je ova odluka Ustavnog suda poremetila proračun da se novi izbori održe 27. decembra.

“Sada kada je sve jasno, čekamo da vidimo da li postoji bilo kakva mogućnost za bilo kakvo ujedinjenje u ovoj situaciji – najtežoj u poslednjih 15 godina“, napisao Deda na svom Facebook nalogu.

Čitajte:

Opozicione stranke optužile su Samoopredeljenje Aljbina Kurtija da odugovlači formiranje novih institucija kako bi se novi izbori održali krajem godine, kada na Kosovo dolazi dijaspora.

Pitanje izbora novog predsednika jedna je od ključnih tema na Kosovu, imajući u vidu da su zbog nedostatka konsenzusa o tom pitanju održani i junski izbori.

Kosovo ima vršioca dužnosti predsednika od 4. aprila a prema Ustavu ova funkcija ne može da se obavlja duže od šest meseci.

Ukoliko stranke ne postignu koncenzus do 6. oktobra i izaberu novog predsednika, Kosovo će ponovo ići na izbore, četvrte od februara 2025. godine.