Na papiru je dogovor iz oktobra 2025. godine, koji je prihvatio Osnovni sud u Prizrenu, bio jasan: dvadesetdvogodišnji Alija Ragipović trebalo je da dobije 35.000 evra alimentacije, nakon što je na njegov zahtev utvrđeno da mu je Nurudin Bajrami iz Dragaša, na jugu Kosova, biološki otac.
Prema sudskom dogovoru, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, Bajrami se obavezao da će prvu ratu od 5.000 evra isplatiti do kraja 2025. godine, a poslednju od 7.500 evra do decembra 2026. godine.
Tekst dogovora postignut pred sudom u Prizrenu o isplati alimentacije Aliju Ragipović.
Do danas je, međutim, isplatio samo prvih 5.000 evra, zbog čega je Faik Miftari, advokat oštećenog Alije Ragipovića, od suda zatražio prinudno izvršenje sudskog poravnanja.
RSE se obratio Osnovnom sudu u Prizrenu sa pitanjem da li je reagovao na to što se pravosnažna odluka ne poštuje, ali odgovor nije stigao.
Na pozive i poruke nije odgovarao ni Nuridin Bajrami.
Prema Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta koja se primenjuje na Kosovu roditelji imaju zakonsku obavezu da izdržavaju svoju maloletnu decu.
Takođe, Zakon o zaštiti dece, koji je na sanazi od 2020. godine predviđa primenu principa najboljeg interesa deteta.
Kako se stiglo dovde?
Alijina majka, Emina Ragipović (48) iz Novog Pazara u Srbiji, odlučila je da 2002. godine rodi vanbračno dete.
Studija "Bezbednost žena u Novom Pazaru" Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), navodi da se taj grad često smatra tradicionalnom sredinom u kojoj opstaju patrijarhalne norme i vrednosti.
Emina Ragipović to je osetila na svojoj koži. Priča da je najpre krila trudnoću od porodice.
"Kada sam se porodila, to je za moju porodicu bio kao grom iz vedra neba. To je bio šok koji je ostavio traume", priča Emina.
"Znala sam da će me razapeti", kaže ona i dadaje da je bila svesna da će kroz život morati sama, van rodnog grada.
Dve decenije borbe za alimentaciju: Emina i Alija Ragipović.
"Nije lako kada ti je u dokumentima deteta rubrika u kojoj se upisuje ime oca prazna", kaže Emina, objašnjavajući da joj je njen bivši partner jasno stavio do znanja da dete neće priznati.
Danas sa sinom živi u Poljskoj, gde se preselila 2005. godine kako bi započela novi život.
Šta kada okruženje osuđuje?
U konzervativnom društvu, podvlači aktivistkinnja Milica Stojanović, žena je često "na stalnoj meti osuda kao 'sramota' za porodicu i društvo".
"U takvom društvu i institucionalni mehanizmi zakazuju, jer u institucijama rade ljudi koji takođe imaju predrasude", kaže Stojanović.
Emina ni posle više od dvadeset godina, pa ni promene mesta boravka, ne želi da odustane od alimentacije.
Kako kaže, ne samo zbog novca, već zato što smatra da dete ne bi smelo da ostane bez odgovornosti jednog roditelja.
Očevi koji odbijaju da plaćaju alimentaciju, kaže Emina, zapravo izbegavaju odgovornost prema sopstvenoj deci.
Posledice takvog odnosa, zaključuje, ne završavaju se samo neplaćenom ratom, već ostaju mnogo duže – u životu deteta.
Šta se događalo pred sudom?
Prethodnih godina je u nekoliko navrata i sama pokušavala da pred pravosudnim organima pokrene proces za utvrđivanje očinstva, ali uglavnom bezuspešno.
Kada je 2021. godine postao punoletan, Alija Ragipović pokrenuo je postupak pred Osnovnim sudom u Prizrenu, tražeći od biološkog oca alimentaciju od 200 evra mesečno za prethodnih 18 godina, odnosno oko 43.000 evra.
Sud je, međutim, nakon što je utvrdio očinstvo, odredio mesečnu alimentaciju od 120 evra, uzimajući u obzir i njegove materijalne mogućnosti.
Nakon žalbe Apelacionom sudu, slučaj je vraćen na ponovno suđenje, a strane su potom postigle dogovor.
Šta kada sudska odluka postoji, ali se ne poštuje?
Slučaj majke i sina Ragipović nije jedinstven.
Odluka suda u Prizrenu o određivanju alimentacije koju Nuridin Bajrami treba da isplati svom sinu.
Naime, u godišnjem izveštaju Kancelarije Ombudsmana na Kosovu za 2025. godinu navodi se da se značajan broj pritužbi građana u oblasti porodičnog prava odnosi na razvod braka, starateljstvo nad decom, određivanje alimentacije i ostvarivanje kontakta između roditelja i deteta.
U izveštaju se navodi i da su odugovlačenje sudskih postupaka i slaba koordinacija institucija i dalje ozbiljan problem u porodičnim predmetima.
Ardita Reznići iz Kosovskog instituta za pravdu kaže da Kosovo ima sveobuhvatan pravni okvir za zaštitu prava dece, dok Zakon o porodici propisuje da sve odluke koje se tiču dece moraju biti vođene njihovim najboljim interesom.
"Ovo načelo predstavlja osnovu svih postupaka iz porodičnog prava, uključujući odluke o roditeljskoj odgovornosti, starateljstvu, kontaktima sa detetom i izdržavanju (alimentaciji)", navodi ona za RSE.
Dodaje da problem nastaje kada odluku treba sprovesti.
Prema njenim rečima, samohrane majke često se suočavaju sa dugotrajnim sudskim postupcima, neujednačenim izvršenjem odluka i ograničenom institucionalnom podrškom.
Dodatni problem predstavlja neformalna ekonomija, zbog koje sudovima često nije moguće da precizno utvrde stvarne finansijske mogućnosti roditelja.
"Često znaju da roditelj ostvaruje neprijavljene prihode ili posluje preko firmi koje su formalno registrovane na članove porodice ili treća lica, ali uglavnom nisu u mogućnosti da pribave zvanične dokaze kojima bi to potkrepile", kaže Reznići.
U takvim slučajevima, dodaje ona, aktivniji pristup sudova i bolja saradnja sa institucijama mogli bi da omoguće preciznije utvrđivanje finansijskih mogućnosti roditelja i odluke koje štite najbolji interes deteta.
Zašto je poželjan alimentacioni fond?
Aktivistkinja za ženska prava i direktorka nevladine organizacije "Pravo na pravo" Milica Stojanović smatra da je neplaćanje alimentacije često povezano i sa patrijarhalnim shvatanjem roditeljske odgovornosti.
"Muškarci sa patrijarhalnim i konzervativnim načinom razmišljanja često ne isplaćuju alimentaciju jer smatraju da time pomažu ženi svog deteta, a da dete uopšte ni ne vide u toj priči", kaže Stojanović.
Ona ukazuje da na Kosovu ne postoji institucionalni alimentacioni fond.
Takav fond bi, objašnjava, omogućio da država redovno isplaćuje alimentaciju detetu ili roditelju koji brine o njemu, a potom taj novac naplati od roditelja koji duguje.
"Dakle, umesto da se žena bori sudskim putem za prava deteta, to bi sistem i institucije trebalo da rade. Da joj redovno isplaćuju alimentaciju, a da se onda institucije pozabave nesavesnim očevima", navodi Stojanović.
Alimentacioni fond predstavlja državni mehanizam za redovno isplaćivanje alimentacije, odnosno ukoliko roditelj ne plaća alimentaciju, dete ili roditelj se obraća državi koja preko fonda isplaćuje izdržavanje a potom taj novac naplati od roditelja koji duguje.
Od zemalja u regionu Alimentacioni fond postoji u Srbiji i Crnoj Gori, dok u Bosni i Hercegovini funkcioniše samo u entitetu Republika Srpska.