Kineske kompanije angažovane bez tendera grade novi most na Savi u Beogradu

Kineske kompanije rade na izgradnji novog mosta na reci Savi u Beogradu, ali ključni podaci o ugovorima, postupku izbora izvođača i uslovima projekta nisu javno dostupni.

Most se gradi usred elitnog stambeno-poslovnog projekta "Beograd na vodi", na mestu gde je do jula postojao čelični most izgrađen 1942, tokom Drugog svetskog rata.

Delovi za novi most prave se u istočnoj kineskoj provinciji Đangsu, u pogonu kineske državne kompanije "China State Construction Engineering".

Odatle je za sada dopremljeno u Srbiju pola čelične konstrukcije mosta, objavio je ministar finansija Srbije Siniša Mali u novembru na Instagramu. Prema njegovim ranijim najavama, most će biti završen do kraja 2026.

Ovo je još jedan projekat u Srbiji na kom su bez tendera angažovane kineske kompanije, a posao je ugovoren na osnovu međudržavnog sporazuma Srbije i Kine.

Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i grada Beograda nisu odgovorili na pitanja RSE o izgradnji ovog mosta.

Procenjena vrednost rušenja starog mosta i izgradnje novog iznosi 94,1 milion evra, objavilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije.

Nemanja Nenadić iz beogradske nevladine organizacije "Transparentnost Srbija" kaže da odsustvo bilo kakvog javnog nadmetanja utiče na cenu projekta.

"Možemo samo pretpostaviti da je cena viša (nego što bi bila na tenderu) jer kompanija koja je dobila posao nema motiv da daje bolje uslove kada zna da nema konkurenciju", kaže on.

Izvođač radova na ovom projektu je druga državna kineska kompanija Pauerčajna (PowerChina).

Ona je u Srbiji angažovana na nizu infrastrukturnih projekata, između ostalih, na izgradnji izložbenog prostora za međunarodnu specijalizovanu izložbu EXPO, još jedan projekat za koji se ne raspisuju javne nabavke.

Deo gradilišta na reci Savi gde se gradi novi most, Beograd, 4. decembar 2025.

Iz ove kompanije nije odgovoreno RSE zbog čega se most gradi u drugoj kineskoj kompaniji i da li ju je "PowerChina" angažovala.

Ovo je posebno kontroverzno pitanje u Srbiji otkako je u novembru 2024. pala nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu i usmrtila 16 ljudi.

Stanica je bila deo na projekta modernizacije pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom na kom je, bez tendera, bio angažovan konzorcijum kineskih kompanija China Railway International (CRIC) i China Communications Construction Company (CCCC).

Ove kompanije obuhvaćene su istragom Tužilaštva za organizovani kriminal u Beogradu koje tereti pojedine funkcionere da su ovim kompanijama "pribavili imovinsku korist" u vrednosti od najmanje 18,7 miliona dolara.

Ova nesreća izazvala je masovne proteste u zemlji zbog zabrinutosti da je do nesreće došlo zbog nemara i korupcije.

Čitajte: Dve istrage, jedna optužnica, bez informacije o ulozi kompanija iz Kine u padu nadstrešnice

Kontroverze oko izgradnje mosta

"Mnogo toga je sporno i sa rušenjem Starog savskog mosta i sa izgradnjom novog mosta."

To je mišljenje Rastka Naumova, advokata i aktiviste udruženja "Beograd ostaje" koje je organizovalo niz akcija i protesta zbog odluke da se Stari savski most sruši, a na njegovom mestu podigne novi.

Naumov tvrdi da se mnogo informacija o ovom projektu krije. On je, naime, u januaru tražio od Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda, koja radi na pripremi i realizaciji projekta izgradnje mosta, ugovore koji su zaključeni o rušenju starog mosta, kao i ugovori o izgradnji novog.

"Odbili su da dostave ugovore, rekli su da su tajni u celosti", kaže on.

Naumov je Radiju Slobodna Evropa dostavio dokumentaciju u kojoj se može videti da Direkcija odbija njegov zahtev za dostavljanje ugovora sa obrazloženjem da je reč o "poslovnoj tajni", kao i da je izvođač radova "PowerChina" navela da bi obelodanjivanje tih podataka izložilo tu kompaniju šteti.

"PowerChina" i Direkcija nisu odgovorile na upit RSE o ovom dokumentu.

Deo građana Beograda protivio se rušenju Starog savskog mosta, između ostalog, zbog njegovog istorijskog značaja. Sagrađen je za vreme nacističke okupacije Beograda i preživeo je pokušaj nacista da ga unište dok su bežali iz Beograda u oktobra 1944.

Naumov kaže da je učestvovao u višemesečnim protestima protiv rušenja jer smatra da je pristup vlasti rušenju tog mosta sporan, kao i da je reč o "simbolu grada i njegove istorije".

Jedan od transparenata na protestu protiv rušenja starog mosta na Savi, 14. decembar 2024.

U dokumentu Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda iz maja navodi se da korišćenje starog mosta "predstavlja niz strukturalnih i bezbednosnih rizika i ne zadovoljava postojeće i rastuće saobraćajne potrebe grada Beograda", a da će novi most biti većih kapaciteta.

Naumov smatra i da se na netransparentan način u ovom projektu angažuju domaće kompanije.

Iz Ministarstva građevinarstva i Direkcije grada Beograda nisu odgovorili na pitanja RSE o tome koje su kompanije iz Srbije angažovane na projektu i da li su posao dobile na tenderu.

RSE je pretragom pronašla da je beogradska kompanija "Mostogradnja ing" na svom sajtu, kao referencu, navela da je deo projekta izgradnje novog mosta. Most gradi u konzorcijumu sa firmom u čijem je vlasništvu - "Milenijum timom".

Firma "Mostogradnja ing" osnovana je 2020. u Beogradu za poslove izgradnje mostova i tunela, a njen vlasnik "Milenijum tim" poznat je po tome da je angažovana na nizu državnih projekata u Srbiji, između ostalih, na gradnji izložbenog prostora EXPO i Nacionalnog stadiona, stambeno-poslovnog kompleksa "Beograd na vodi", ali i na nizu ekoloških projekata u Srbiji.

Iz "Mostogradnje ing" RSE nije stigao odgovor na koji način je angažovana na projektu izgradnje mosta i da li je posao dobila na javnom nadmetanju.

Beograd ostao bez Starog savskog mosta

Međudržavni dogovori

Izgradnja mosta preko Save je samo jedan u nizu velikih projekata u Srbiji koji se realizuju mimo Zakona o javnim nabavkama i procedura kojim se obezbeđuje konkurencija.

Ministarstvo građevinarstva je na svom sajtu navelo da se ovaj projekat realizuje direktnim ugovaranjem na osnovu međudržavnog sporazuma između Vlade Srbije i Kine.

Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture između Srbije i Kine potpisan je 2009. godine sa ciljem unapređenja saradnje, posebno u oblasti infrastrukture.

U ovom sporazumu nije eksplicitno navedeno da se propisi o javnim nabavkama u Srbiji u slučaju angažovanja kineskih kompanija stavljaju van snage, ali Ustav Srbije daje međunarodnim ugovorima veću pravnu važnost.

U Ustavu Srbije se navodi da su međunarodni ugovori deo pravnog sistema države i da unutrašnji zakoni zemlje ne mogu biti u suprotnosti sa međunarodnim ugovorima.

Aktivista Rastko Naumov smatra da se u Srbiji zloupotrebljavaju međunarodni sporazumi "kako bi se izbegle sve zakonske procedure, suspendovali najvažniji antikorupcijski zakoni".

Čitajte: Vakcine, kamere i vojne vježbe u funkciji 'oštre moći' Kine na Zapadnom Balkanu

To se navodi i u ovogodišnjem izveštaju Evropske komisije za Srbiju, koja je kandidatkinja za članstvo u EU.

Zakonom o javnim nabakama u Srbiji uređuju se uslovi pod kojima kompanije mogu dobiti posao u okviru državnih projekata i nabavki i njime se obezbeđuje konkurentnost i transparentnost tih poslova.

Iz Evropske komisije konstatuju da se međunarodnim sporazumima stavljaju van snage zakoni o javnim nabavkama koji omogućavaju fer konkurenciju.

"Ovo dovodi do rizika od korupcije i neusklađenosti sa evropskim standardima", navodi se u izveštaju.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije "Transparentnost Srbija" kaže da se međudržavni sporazumi intenzivno koriste tokom poslednje decenije i po "kao prečica za ugovaranje poslova bez nadmetanja".

"Takođe, ako se ugovor zaključuje uvek sa idejom da će firme iz te druge zemlje nešto realizovati u Srbiji i da će Srbija uzeti kredite iz kojih će to da plaća, a nikada se ne dešava obrnuto, onda to nije sporazum strana koje su jednake", kaže Nenadić.

Srbija je 2021. za finansiranje ovog projekta podigla kredit od francuske banke "BNP PARIBAS" u iznosu od skoro 80 miliona evra kojim se finansira 85 odsto projekta, a 15 odsto iz budžeta Srbije.

Čitajte: Kako bi na srpsko-kineske infrastrukturne projekte mogla uticati istraga moguće korupcije?

Iz ove banke nisu odgovorili RSE da li je među uslovima banke za finansiranje projekta bio i taj da se izvođači biraju na tenderu.

Predstavnici vlasti hvale saradnju sa Kinom, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2021. rekao da krediti iz Kine omogućavaju razvoj infrastrukture u Srbiji.

Srbija je deo kineske državne inicijative "Pojas i put" sa zemljama Centralne i Istočne Evrope za ponovno otvaranje zapadnih trgovinskih kanala.

Okosnicu ekonomske saradnje Srbije i Kine čine infrastrukturni projekti u okviru Inicijative "Pojas i put", za koje se Srbija zadužuje kod Kine.