Peking je kritikovao odluku SAD o sankcijama naftnoj rafineriji Hengli, odbacujući optužbe Vašingtona da ta kompanija ima "preveliku ulogu" u kupovini iranske nafte.
Ministarstvo finansija SAD je prošle nedelje sankcionisalo rafineriju Hengli petrokemikal, sa sedištem u severoistočnoj kineskoj provinciji Liaoning, zbog "kupovine milijardi dolara" vredne iranske nafte.
Vašington optužuje Hengli da je imao ključnu ulogu u održavanju iranske naftne ekonomije otkako su američki i izraelski vazdušni napadi na Iran izazvali rat koji se proširio Bliskim istokom.
Čitajte:
Kraj izuzeća za američke sankcije Iranu pooštrava fokus na finansijski pritisakHengli je druga po veličini nezavisna kineska rafinerija – nazvane "čajnici" (teapot) – i, prema američkom Ministarstvu finansija, ima "preveliku ulogu u kupovini sirove nafte od iranskih oružanih snaga".
Portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Đian odbacio je na konferenciji za novinare odluku SAD o sankcijama Hengliju, rekavši da se Peking "oduvek protivio nezakonitim jednostranim sankcijama koje nisu zasnovane na međunarodnom pravu".
Lin je pozvao Vašington da "prekine neselektivnu primenu sankcija".
Hengli je takođe odbacio optužbe, navodeći da "nikada nije učestvovao u trgovini s Iranom", navodi se u saopštenju kompanije objavljenom na kineskom portalu za poslovne vesti Yicai Global.
U saopštenju se dodaje da su "svi njegovi dobavljači garantovali da njihova sirova nafta ne potiče iz regiona koji su podložni sankcijama SAD".
Mere protiv iranske flote u senci
Vašington uvodi mere protiv oko 40 brodarskih firmi i brodova koje optužuje da su deo iranske flote u senci, brodova koji nastavljaju da transportuju naftu u savezničke Teherana uprkos međunarodnim sankcijama.
Pomorski brodski saobraćaj našao se u fokusu rata i Ormuski moreuz je praktično blokiran merama koje preduzimaju i Vašington i Teheran. Dvadeset odsto svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG) prolazi kroz tu ključnu pomorsku tačku.
Kineske male rafinerije, tzv. "čajnici" su na meti američkih sankcija poslednjih godina zbog njihovih veza s iranskim režimom.
Administracija predsednika Donalda Trampa (Trump) je prethodno sankcionisala četiri takve rafinerije, uključujući Šandong šengksing kemikal u aprilu 2025. godine, zbog kupovine iranske sirove nafte.
U to vreme, ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) je rekao da su SAD "posvećene ometanju svih aktera koji pružaju podršku iranskom lancu snabdevanja naftom, koji režim koristi za podršku svojim terorističkim proksijima i partnerima".
Evropska unija je 23. aprila uključila kineske entitete u svoj 20. paket sankcija protiv Rusije.
Čitajte:
Zašto su nade da Kina može da pogura Iran ka miru možda uzaludne?Novi paket, koji se fokusira na mere za sprečavanje Rusije da zaobiđe ranije sankcije preko trećih zemalja, uvodi sankcije za šest kineskih kompanija i jednu osobu, kao i stroža ograničenja izvoza robe dvostruke namene za još 21 entitet. Roba dvostruke namere odnosi se na predmete koji mogu imati i civilnu i vojnu primenu.
Kao odgovor, Peking je 25. aprila upozorio da će "preduzeti neophodne mere kako bi odlučno zaštitio legitimna prava i interese svojih kompanija i da će EU snositi sve posledice".
Kinesko Ministarstvo trgovine je takođe stavilo sedam kompanija sa sedištem u EU na listu ograničenog izvoza robe dvostruke namene iz Kine zbog navodnog "dosluha" s tajvanskim vlastima.