Josipović u Srbiji: Istrajati na poboljšavanju odnosa

Ivo Josipović u poseti Vojvodini


Ivo Josipović u poseti Vojvodini, 1. septembar 2011.

Ljudmila Cvetković

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović izjavio je u četvrtak u Šidu da je normalno da ima uspona i padova u odnosima Srbije i Hrvatske i da neprestano treba insistirati na poboljšanju medusobnih odnosa.

Ima simbolike da se o srpsko hrvatskim odnosima razgovara upravo u sremskim mestima iz kojih je 90-ih proteran veliki broj sremskih Hrvata, poručio je hrvatski predsednik. Kaže da je čuo dosta tužnih i žalosnih priča ali i ohrabrujućih reči.
“Ono što mi je posebno drago, mogu reći da od vremena kada sam se prvi put našao u Srbiji sa Hrvatima, zajedno sa predsednikom Tadićem, da je učinjen vidan pomak. Hrvati su to ovde vrlo jasno rekli. Učinjeno je dosta toga na ostvarivanju kulturnih i političkih prava ovde i ja sasvim sigurno to prepoznajem kao jedan pozitivan znak dobrog partnerstva na sređivanju stanja”, rekao je Josipović.

U selu Kukujevci ispred razrušene katoličke crkve koja još uvek nije obnovljena Milan Cindrić, koji danas živi u Virovitici, ispričao je hrvatskom predsedniku da ga sećanja na te 90-te i dalje progone:

Ivo Josipović sa decom u Šidu, 1. septembar 2011
“Dogodio se progon hrvatskog naroda u Kukujevcima. U tih pet godina proterano je 99 odsto Hrvata, znači od 1800 Hrvata i više od 500 porodica ostalo je samo osam porodica sa 20-ak članova. Sve je počelo nečuvenim zlostavljanjem nas Hrvata od Jedinice za posebne operacije MUP-a Srbije. Svako veče je nas nekoliko odvođeno. Prvo su nam dolazili kući, tražili su nam oružje, radio stanice. Naravno, kad nisu našli onda bi nas vodili u policijsku stanicu Šid na ispitivanje i onda postavljali pitanja gde je oružje, gde su radio stanice, ko su ustaše, ko su dojavljivači. Nije bilo odgovora naravno, tukli su, tukli su, kad im to nije dalo rezultate konačno su otvorili karte i jednosatavno rekli Srbi se sele iz Hrvatske vi morate iz Vojvodine. Ali mi smo pitali zašto, pa nijedan Hrvat nije metak opalio, mi nismo bili u ratu sa vlastima Srbije. Ono što je najteže, što do groba prati, su reči ako ne ide drugačije prva polovina Kukojevčana će izaći silom, druga milom. Naravno, tako se i dogodilo”, seća se Milan Cindrić.

On se nikada nije vratio u istočni Srem da živi. Vraća se samo na groblje i kada se Kukojevčani okupljaju za blagdan Presvetog Trojstva na misi i blagdan Svih svetih.

“Nije mi jasno da to država Srbija do danas nije procesuirala. Ne može se ćutati na činjenici da je u jednom selu gde nije bilo rata 99 posto Hrvata proterano, sedam civila ubijeno a od njih šest masakrirano”, kaže Cindrić.

U Srem se nije vratio ni jedan Hrvat koji je odatle proteran početkom 1990-ih godina. Danas je drugačije. Oni koji su ostali u Šidu ne skrivaju emocije zbog dolaska hrvatskog predsednika:



Biskup sremski Đuro Gašparović na pitanje oseća li još uvek strah kod sremskih Hrvata kaže kod nekih da.

“Ono što izazove strah to je kada se neki natpis pojavi ili na crkvi ili na kući njihovoj pogotovo kada se piše 'ustašo'”, kaže on.

Susret u pravom trenutku

U susretu popisu stanovništva u Srbiji Josipović je pripadnicima hrvatske zajednice poručio:

“Ovde se radi jedna vrlo zanimljiva, kreativna kampanja koja mora da ima za cilj da sve institucije i civilne i crkvene motiviše da se pozovu Hrvati da se izjasne upravo kao Hrvati na predstojećem popisu jer naravno od toga zavisi i ostvarivanje manjinskih prava.”

Njegova dolazak u Srbiju poklopio se sa zahlađenjem srpsko-hrvatskih odnosa zbog međusobnih kritika hrvatske premijerke i srpskog predsednika oko Oluje i nediplomatke poruke koju je Kosorovoj uputio srpski šef diplomatije ljut zbog Kosova.

Ivo Josipović i Boris Tadić u Beogradu 1. septembra 2011

Josipović je iz Šida došao kod predsednika Srbije Borisa Tadića u Beograd. Razgovor je trajao oko sat vremena. Iz Tadićevog kabineta je saopšteno da su predsednici istakli da su odnosi između Srbije i Hrvatske previše važni “i za naše dve države i narode, i za region, da bi neodmerene izjave njihov razvoj dovele u pitanje”.

Predsednici su naglasili da će podstaći svoje vlade da ubrzano rešavaju sva otvorena pitanja – izbeglih, nestalih, granica, sukcesije i prava manjina. Hrvatski predsednik je pre susreta izrazio nadu da su problemi privremene naravi.

“Ima i uzlaznih i silaznih trenutaka ali ono što je najvažnije mislim da je kontinuitet vidljiv. Ja se nadam da, kada se problemi i pojave, da će biti privemene naravi, ja verujem da je partnerstvo u regiji vrlo važno,
Hrvatski predsednik ponovio je da je regionalno partnerstvo vrlo važno.

mislim da će sada vrlo skoro hrvatsko članstvo u EU biti podsticaj celoj regiji. Znate da Hrvatska podržava evropska nastojanja svih suseda pa i Srbije”, rekao je Josipović.

Politikolog Jovan Komšić kaže da Josipovićeva poseta, ali i susreti drugih lidera regiona u Srbiji dolaze u pravom trenutku kada je nepohodna relaksacija odnosa, naročito između Srbije i Hrvatske.

“Ovaj skup koji je ranije planiran dobro je došao da se javnosti Srbije, Hrvatske i ostalih dražva u regionu ponude izbiljnije, odgovornije političke, državničke poruke i mislim da predsednik Tadić i predsednik Josipović imaju i razloga i mogućnosti i kvaliteta za slanje takvih poruka”, kaže Komšić.

Josipović sa kolegama iz regiona u petak učestvuje na Devetom regionalnom sastanku na vrhu država Jugoistočne Evrope u Viminacijumu. Dobrih poruka sigurno neće manjkati ali pitanje je šta će se dogoviti kod prve krizne situacije koja bi mogla ponoviti scenario iz prethodnih nekoliko nedelja međusobne netrpeljivosti.