Nakon napada koji su se dogodili u Briselu 22. marta, sve glasnije se čuje pitanje – ko je zakazao u bezbednosno-informativnom lancu nadležnih službi i kakva su rešenja neophodna.
Među onima koji su optužili belgijske lidere da potcenjuju pretnju koju predstavljaju muslimanski radikali u toj zemlji je i izraelski ministar za obaveštajne poslove Jisrael Kac (Yisrael Katz).
Kac je 23. marta za izraelski državni radio ocenio da su evropski lideri i predsednik Sjedinjenih Država Barak Obama ugrozili borbu protiv nasilja, koje sprovode militanti, ne želevši da ga definišu kao "islamski terorizam".
"Ukoliko Belgijanci nastave da jedu čokoladu, uživaju u životu i predstavljaju se kao veliki liberali i demokrate, umesto da se bave muslimanima koji organizuju terorističke napade u toj zemlji, neće moći da se bore protiv njih", navodi Obama.
Kacovoj izjavi se ubrzo podsmehnuo Lider opozicione Radničke partije Izraela Šeli Jacimovič (Shelly Yacimovich) tvitom: "Vlada je objavila rešenje za smanjenje terorizma: prestanite da jedete čokoladu".
Bilo kako bilo Evropa je, izgleda, ipak odlučila da potraži savet Izraela. Prema rečima portparola Izraelskog ministarstva spoljnih poslova, Emanuela Nashona (Emmanuel Nahshon), neke evropske zemlje su već kontaktirale izraelske stručnjake za bezbednost.
Izraelski recept
Aerodorom Ben-Gurion u Tel Avivu važi za jedan od najbezbednijih u svetu. Godišnje njime prođe oko 16 miliona putnika.
Niz otmica i pucnjava na aerodromu tokom sedamdesetih primorala je Izrael da preduzme najstrože mere bezbednosti, te danas svaki putnik prolazi kroz više provera pre nego što uopšte dođe do hola za ček in.
Radari, oružane snagame, kamere i skeneri koji proveravaju registarske tablice svakog vozila koje pristupi teritoriji aerodroma, samo su deo bezbednosnog lanca.
Radnici obezbeđenja u uniformama i bez njih nadgledaju ulaske na terminal. Kamere, postavljene na vidljivim i skrivenim mestima, pružaju dodatnu sigurnost, dok unutar zgrade aerodoroma osoblje putnicima postavlja iscrpna pitanja o njihovoj maršruti, poreklu i prtljagu.
Rigidno, naporno, ponižavajuće
Nakon napada u Briselu aerodromi širom Evrope i u SAD povećali su bezbednosne mere. Izrael nije imao potrebu da to učini. Neki letovi iz Evrope za Tel Aviv jesu bili suspendovani u utorak, ali su se stvari brzo vratile u normalu.
Pini Šif (Pini Schiff), nekadašnji direktor bezbednosne službe aerodorma Ben-Gurion, kaže da su napadi u Briselu "lako izvedeni" i da pokazuju ozbiljne propuste belgijske bezbednosne i obaveštajne službe.
"Da su ova tri muškarca prišla aerodromu u Tel Avivu, bili bi zaustavljeni na mestu gde vozila ulaze u zonu aerodoroma, a to je 11 kilometara od zgrade u kojoj su terminali", kaže Šif.
Ima, naravno, i nezadovoljnih "izraelskim modelom". Arapski putnici, novinari, pro-paelstniski aktivisti i drugi su se žalili da je izraelska bezbednosna politika previše rigidna i da počiva na rasnom profilisanju.
Dijana Butu (Diana Buttu), advokatica i građanka Izraela palestinskog porekla, kaže da je obezbeđenje uvek izdvaja iz reda i dodatno propituje naredna dva sata. Pažljivo proveravaju sadržaj njenog prtljaga, neretko joj traže i da skine odeću i ispituju je o njenom životu i radu pre nego nastave da joj proveravaju kosu, uši i usta.
Butu koja ima i kanadsko državljanstvo kaže da se nikada nije susrela sa sličnom praksom na bilo kom aerodoromu osim izraelskog.
"Bojim se da će, ako usvoji izraelski model, Evropa poći istim putem koji je doveo do velikog rasizma. Ja sam diskriminisana u Izraelu, pošto nisam Jevrejka, a Izrael se određuje kao jevrejska država", ističe Butu.
Portparol izraelske Uprave za aerodrome, Ofer Lefler, pak, tvrdi da je provera ista za sve, "bez obzira na religiju, boju, rasu ili pol".
"Svaki korak koji preduzimamo ovde ima samo jedan cilj: bezbednost putnika i aviona", kaže Lefler.
Pini Šif, ipak, priznaje da Izrael određene putnike podrvgava intenzivnijim proverama.
"Profilisanje koje pravimo u Izraelu se ne može primeniti na Evropu zbog većeg broja putnika, ali se može sprovesti na druge načine", navodi Šif.
Šif je rekao da su ga pojedini zvaničnici evropskih zemalja i ranije kontaktirali po pitanju obezbeđivanja aerodoroma, ali nije želeo da navede koje su to zemlje.