Kome odgovara visoka izlaznost na izborima u Srbiji?

Iako imaju brojna programska neslaganja, aktuelna vlast u Srbiji i najjača opoziciona lista "Studenti pobeđuju" upućuju građanima identičan apel uoči parlamentarnih izbora 25. oktobra – izađite i glasajte.

Tri dana uoči izbora u poslednjih desetak godina, isti poziv stiže i od brojnih javnih ličnosti koje su se priključile nestranačkoj kampanji organizacija civilnog društva iz cele zemlje.

Republička izborna komisija (RIK) je objavila početkom oktobra da je ukupan broj birača u Srbiji za predstojeće parlamentarne izbore 6.450.523. To je za pedesetak hiljada manje nego na prethodnim izborima održanim u decembru 2023. godine.

U izbornoj trci učestvuje 18 lista, ali je atmosfera gotovo referendumska, pa je veliki deo javnosti podeljen između liste "Ujedinjena Srbija", čiji stožer je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) i liste "Studenti pobeđuju", proistekle iz višemesečnih protesta zbog smrti 16 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu novembra 2024. godine.

Ko sve zove na izbore?

Studentska lista pozvala je građane da u danu za glasanje što ranije izađu na birališta.

Kako su naveli u postu na društvenim mrežama, "velika izlaznost i gužve na biračkim mestima u ranim satima mogu da motivišu ljude koji nisu sigurni da li treba da izađu i glasaju".

Velikoj izlaznosti se, tako barem tvrdi, nada i doskorašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je nosilac liste "Ujedinjena Srbija". On je 19. oktobra za provladinu televiziju Pink izjavio da velika izlaznost ide u korist Srpske napredne stranke.

"Ja želim da izađete u što većem broju. Sve preko 63 odsto što izađe, mi dobijamo značajno veći broj ljudi koji glasaju za nas, nego za njih", rekao je Vučić.

Vanredni profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka Dušan Vučićević tumači Vučićevu izjavu kao ohrabrivanje birača SNS-a, ali dodaje da je matematički nelogično da velika izlaznost odgovara naprednjacima.

Prema njegovim rečima, SNS može prevashodno da računa na svoje tvrdo biračko jezgro.

"Ako oni mogu da računaju na, na primer 1,6 ili 1,7 miliona birača, onda je logično da što manja izlaznost njima više odgovara. Ukoliko bi izašlo dva miliona ljudi na izbore, što nije realno, SNS bi ostvario ubedljivu pobedu. Tako da veća izlaznost definitivno odgovara listi 'Studenti pobeđuju'", objašnjava Vučićević.

Očekuje se da na izborima u nedelju bude znatno veći broj mladih osoba. Istraživače to ne iznenađuje, s obzirom na to da su studentski protesti mobilisali ovu populaciju.

Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS), koja predstavlja savez više od 100 omladinskih udruženja, sprovela je 2026. godine istraživanje o stavovima mladih o različitim temama.

Na pitanje da li bi izašli na izbore, 89 odsto ispitanika, starosti od 15 do 30 godina, odgovorilo je pozitivno, dok je sedam odsto reklo da nije sigurno.

Dušan Vučićević očekuje da u nedelju na biralištima bude mnogo veći broj mladih nego na prethodnim izbornim ciklusima.

"U grupi od 18 do 35 godina je prethodnih godina bilo najmanje onih koji su na izbore izlazili. Mi sad očekujemo ogromnu izlaznost mladih. Promena u toj starosnoj kohorti će najviše uticati na povećanje izlaznosti", smatra Vučićević.

Kampanju za povećanje izlaznosti vode i nestranački akteri. Pod sloganom "Svi izlazimo" brojne javne ličnosti – glumci, muzičari, pisci, televizijski voditelji – u kratkim video spotovima na društvenim mrežama pozivaju građane da u što većem broju izađu na birališta 25. oktobra.

Iza kampanje stoji "Inicijativa za izlaznost", oko koje je okupljeno više od 90 organizacija civilnog društva iz čitave Srbije.

Kakva je bila izlaznost na ranijim izborima?

Kampanju za motivisanje birača da iskoriste svoje građansko pravo vodile su i civilne organizacije uoči parlamentarnih i predsedničkih izbora u septembru 2000. godine, nakon kojih je svrgnut autokratrski predsednik Slobodan Milošević u Petooktobarskoj revoluciji.

Na tim izborima zabeležena je rekordno velika izlaznost od 71,55 odsto, što znači da je od upisanih 6,8 miliona birača glasalo 4,9 miliona. Tako veliki procenat glasača na parlamentarnim izborima u Srbiji zabeležen je još samo 1990. godine, na prvim izborima nakon povratka višestranačja.

Na prethodna četiri glasanja za narodne poslanike izlaznost se kretala oko 58 odsto, koliko je bilo u decembru 2023. i aprilu 2022. godine.

Dve godine ranije, u junu 2020, deo opozicije bojkotovao je glasanje zbog loših izbornih uslova, pa je izlaznost pala na 49 odsto, dok je na izborima u aprilu 2016. na birališta izašlo 3,7 miliona od 6,7 upisanih birača, odnosno 56 odsto.

Dušan Vučićević ne očekuje da bi na oktobarskim izborima izlaznost mogla sa bude slična onoj iz septembra 2000. godine.

On napominje da je problem sa biračkim spiskom to što obuhvata veliki broj ljudi koji ne živi u Srbiji, pa nije moguće utvrditi kolika je stvarna izlaznost. Tako je zvanični broj birača upisanih u birački spisak pred ove izbore 6,5 miliona, dok je na popisu stanovništva iz 2022. zabeleženo 6,6 miliona evidentiranih građana.

"Mi znamo da u Srbiji živi dosta manje birača od toga što je formalni birački spisak i računamo da je broj birača oko 5,1 milion, uz odstupanje od oko 100.000. Tako posmatrano, izlaznost iz 2023. koja je bila oko 58 odsto bi realno bila oko 74 odsto", kaže Vučićević.

Tako posmatrano, dodaje sagovornik RSE, u Srbiji postoji oko 1,2 miliona ljudi koji nisu izašli na izbore 2023. godine.

"Meni je teško da zamislim da ukupan broj birača bude veći od 4,3 miliona. Tačno je da sad imamo veće interesovanje u dijaspori, gde imamo mnogo prijavljenih ljudi‚ pa možemo da računamo na najviše 65-67 odsto izlaznosti", smatra Vučićević.

Mogu li se neregularnosti pobediti izlaznošću?

Jedna od ključnih preporuka OSCE-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) bila je upravo revizija biračkog spiska u Srbiji.

Aktuelna vlast je u maju usvojila izmene izbornih zakona, kojima je, između ostalog, omogućeno formiranje Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska, u kojoj su predstavnici stranaka vlasti, opozicije i nevladinih organizacija.

Komisija, međutim, nije uspela da završi kompletnu reviziju do izbora 25. oktobra.

Neažuran birački spisak nije jedina nepravilnost na koju su prethodnih godina ukazivali opozicija i izborni posmatrači iz Srbije i inostranstva.

Čitajte:

Hiljade novih birača i devet dodatnih biračkih mjesta u BiH za izbore u Srbiji

Nakon parlamentarnih izbora 2023, na kojima je najviše glasova odnela lista Srpske napredne stranke, opozicija je optužila vladajuću koaliciju za izborne mahinacije, što je vlast odbacila.

Uz nefer izbornu kampanju i navode o kupovini glasova, posmatrači i novinari su zabeležili masovnu migraciju glasača iz susednih zemalja, prvenstveno iz BiH, na dan glasanja.

Prema istraživanju Radija Slobodna Evropa, više od 500.000 ljudi bez precizno upisane adrese će na predstojećim izborima imati pravo glasa u Srbiji.

Analizirajući javno dostupne podatke na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, RSE je primere ove prakse našao u različitim delovima Srbije – od Prijepolja na jugozapadu države, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac.

Samo u 13 pograničnih opština u Srbiji oko 85 hiljada birača upisano je u birački spisak sa adresom "nema ulice 0".

Resorna ministarstva, međutim, nisu dala objašnjenje.

Čitajte:

U biračkom spisku Srbije više od pola miliona glasača sa adresom bez imena ulice i broja

O izborima u Srbiji ove sedmice se oglasila i dvostranačka grupa američkih senatora koja je pozvala vlasti u Srbiji da obezbede ravnopravne uslove za sve učesnike parlamentarnih izbora, navodeći da primećuju "zabrinjavajuće znakove" uoči glasanja 25. oktobra.

U pozivu građanima da u što većem broju i što ranije izađu na glasanje lista koju su podržali studenti navodi da "razne opstrukcije izbornog procesa najčešće počinju popodne", nakon što glasa većina birača naklonjenih vlasti.

Dušan Vučićević smatra da visoka izlaznost ne može a priori da smanji prostor za eventualne izborne mahinacije vlasti, te da je mnogo značajnija kontrola kroz prisustvo u biračkim odborima.

Prema navodima predstavnika studentske liste, izborni dan će pratiti oko 60.000 njihovih kontrolora u Srbiji i inostranstvu. Pomoć su ponudile i pojedine opozicione partije koje imaju poslanike u parlamentu, ali ne učestvuju na izborima, s obzirom da i one imaju pravo na članstvo u biračkim odborima.