Sažetak
- Republička izborna komisija proglasila je 18 izbornih lista koje će učestvovati na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra.
- RSE vam donosi pregled svih 18 lista.
Osamnaest lista, 2.418 kandidata.
Samo njih 250 će ući u novi saziv Skupštine Srbije i dobiti priliku da formira vlast.
Građani će na birališta 25. oktobra, na još jedne vanredne izbore - treće u proteklih pet godina.
Da bi ušle u parlament, liste moraju da osvoje najmanje tri odsto od ukupnog broja glasova.
Izuzetak su devet manjinskih lista. Za njih važe nešto drugačija pravila, odnosno niži prag koji moraju da pređu.
Izbori se održavaju u duboko polarizovanoj atmosferi, podstaknutoj masovnim antivladinim protestima koji su otpočeli u novembru 2024.
Ko su kandidati za ulazak u parlament i za šta se zalažu? RSE vam donosi pregled svih 18 lista.
Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija
Listu koalicije okupljene oko Srpske napredne stranke (SNS), predvodi Aleksandar Vučić.
Aleksandar Vučić na predizbornom mitingu Srpske napredne stranke u Beogradu, 3. oktobra 2026.
U kampanju je ušao sa pozicije predsednika države. Ostavku je podneo 27. septembra i najavio da po treći put želi na premijersko mesto.
Za šta se zalažu?
Predstavnici liste koju predvodi poručuju da će građani na izborima birati između "ujedinjene Srbije" ili "Srbije podela".
Vučićevo predizborno obećanje je da će, ukoliko ostane na vlasti, drastično smanjiti broj ministarstava.
Na optužbe za rasprostranjenu korupciju, Vučić je odgovorio pokretanjem portala "Ko si bre ti", na kojem građani mogu da prijave "bahate" i "korumpirane" funkcionere.
Na jednom od mitinga kazao je i da će zadržati kontinuitet u međunarodnoj politici, te da neće uvoditi sankcije Rusiji.
SNS zagovara politiku vojne neutralnosti. Protiv je članstva, ali za saradnju sa NATO.
Navode da su za članstvo Srbije u Evropskoj uniji.
Vučić je u kampanji je ponovio svoj stav da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova.
Prvi put, naprednjaci na republičke izbore izlaze sa ultranacionalističkom Srpskom radikalnom strankom (SRS), čiji je lider Vojislav Šešelj pravosnažno osuđen za ratni zločin podsticanja progona hrvatskog stanovništva iz Vojvodine.
Predizborni plakati Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića u Beogradu, foto-arhiva: 31. mart 2017. godine
Radikali su otvoreno proruska stranka i zalažu se za prekid pregovora o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, što je suprotno zvaničnoj politici vladajućih naprednjaka.
Na listi predloženih SRS kandidata za narodne poslanike je i Vjerica Radeta čije izručenje traži Rezidualni mehanizam u Hagu, u postupku protiv nepoštovanja Tribunala.
Pored SNS i SRS, na ovoj listi su i kandidati Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije (PUPS), Radnička partija, te Narodna seljačka partija.
Ivica Dačić – Faktor stabilnosti
Nosilac ove liste je lider Socijalističke partije Srbije (SPS) i ministar policije u dosadašnjoj Vladi Ivica Dačić.
Protekle gotovo dve decenije, nijedna postizborna kombinatorika nije prošla bez njegove stranke - SPS bio je partner u svakoj vladi.
U odlazećoj Vladi Srbije Ivica Dačić je ministar policije
Sa naprednjacima su od njihovog dolaska na vlast 2012. godine.
Poručuju da žele da se ta saradnja nastavi i nakon ovih izbora.
Za šta se zalažu?
Iz SPS-a navode da njihova partija ima "dva temelja politike: državotvorni i socijalistički".
Od početka kampanje neretko povlače paralelu između ovih izbora i 5. oktobra 2000. Tada je na masovnim demonstracijama u Beogradu okončana vladavina nekadašnjeg lidera socijalista i bivšeg autokratskog predsednika Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića, čiju su vladavinu obeležile međunarodne sankcije i ratovi.
Socijalisti te demonstracije nazivaju "najvećom prevarom u istoriji Srbije". Svoje glasače pozivaju da "ne dozvole" da takva smena vlasti ponovi.
Važe za prorusku stranku i protive se uvođenju sankcija toj zemlji. Za saradnju su sa Kinom.
Istovremeno, zalažu se za ulazak Srbije u EU.
Na listi socijalista je i stranka Jedinstvena Srbija, Zeleni Srbije, ali i nekoliko predstavnika Socijaldemokratske partije Srbije.
Studentska lista – Studenti pobeđuju
Studenti u Srbiji prvi put izlaze na parlamentarne izbore sa svojom listom.
Studentski pokret nastao je iz masovnih antivladinih demonstracija nakon pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu u novembru 2024. kada je poginulo 16 ljudi.
Snimak iz vazduha trga Slavija tokom masovnog protesta na koji su pozvali studenti, Beograd, 15. mart 2025.
Dosadašnju vlast optužuju da je do nesreće dovela visoko rasprostranjena korupcija u državi.
Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora bio je jedan od njihovih zahteva.
Za šta se zalažu?
Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, sistemske promene i slobodne institucije centralne su teme programa liste "Studenti pobeđuju".
Smatraju da je saradnja sa Evropskom unijom neophodna, ali da je priključenje Uniji pitanje o kojem bi građani trebalo da se izjasne na referendumu.
Istovremeno, protiv su uvođenja sankcija Rusiji. Nisu se do sada odredili prema NATO-u.
Njihov stav je da je Kosovo "neodvojiv deo Srbije".
Većina kandidata studentske liste nikada nije bila na državnim funkcijama.
Prvi na listi je Ilija Srdanović, profesor urgentne medicine i kardiolog sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.
Predizborni miting Studentske liste u Novom Sadu, 10. septembra 2026.
Među kandidatima su i univerzitetski profesori, nastavnici, pravnici, ekonomisti, sportisti i umetnici.
Studenti ističu da lista nema jednog političkog lidera, te da su svoje kandidate birali na plenumima na kojim su učestvovali studenti svih državnih fakulteta.
Njihovu listu podržalo je nekoliko opozicionih stranaka koje su do sada bile u parlamentu, te desetine nevladinih udruženja i građanskih pokreta.
Rasim Ljajić - Ljudski
Na listi koja nosi ime Rasima Ljajića, dugogodišnjeg funkcionera i ministra u više vlada, su Sandžačka demokratsku partija (SDP) i Crnogorska demokratska partija (CDP).
Nosilac liste "Ljudski" Rasim Ljajić, 5. december 2017.
Ova bošnjačko-crnogorska koalicija ima status izborne liste nacionalne manjine.
Za šta se zalažu?
Pod sloganom "Vreme je za normalnost", ova koalicija kroz kampanju poručuje da se zalaže za smanjenje tenzija u društvu i dijalog vlasti i opozicije.
Žele da osvoje što više mandata, kako bi se u podeli vlasti nakon izbora "za nešto pitali". Razgovaraće sa "svakim ko ih pozove", a ko bude bio u prilici da pravi većinu.
Kada je reč o Kosovu, Ljajić smatra da Srbija ne treba da prizna nezavisnost koju je ta država proglasila 2008., ali se zalaže za dijalog Beograda i Prištine.
Stava je i da "bez obzira na sve manjkavosti" Srbija nema alternativu evropskom putu, te da bi trebalo uvesti sankcije Rusiji, ali tek onda kada država bude blizu ulaska u EU.
Ljajić nije kandidat za poslanika, ali aktivno učestvuje u kampanji.
Uoči izbora podneo je ostavku na mesto predsednika Socijaldemokratske partije Srbije, koja nije manjinska stranka i koja na izborima nastupa u koaliciji sa SPS-om.
Savez vojvođanskih Mađara – Dr Balint Pastor
I ova lista ima status manjinske.
Savez vojvođanskih Mađara (SVM) je najveća partija ove nacionalne manjine u Srbiji.
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor, june 2024.
Za šta se zalažu?
Zalažu se za interese mađarske nacionalne manjine.
Kao glavne tačke svog programa SVM navodi i borbu protiv "ilegalnih migracija", zatim evropske integracije, te strateško partnerstvo Srbije i Mađarske.
Prethodnih godina bili su deo vladajuće koalicije sa Srpskom naprednom strankom.
Za SVM će to biti prvi izbori od političkog preokreta u Mađarskoj u aprilu, kada su saveznik SVM-a Viktor Orban i njegov Fides (Fidesz) izgubili vlast posle 16 godina.
Usame Zukorlić (SPP) Pokret za ujedinjenje
Usame Zukorlić, lider Stranke pravde i pomirenja
Nosilac ove liste bošnjačke nacionalne manjine je predsednik Stranke pravde i pomirenja Usame Zukorlić.
Za šta se zalažu?
Naveli su da su njihov ciljevi bolji odnosi sa susednim državama u regionu.
Poseban akcenat stavljaju na odnose Beograda i Sarajeva.
SPP je proevropska stranka.
Zukorlić je ranije izjavio da veruje da će Srbija jednog dana, ipak, pristupiti NATO-u.
Od 2022. ova stranka ima svoje ministre u Vladi Srbije.
Ipak, krajem 2025. Zukorlić je javno izrazio nezadovoljstvo saradnjom sa Srpskom naprednom strankom.
Ruska stranka – Srbija u Briksu – Slobodan Nikolić
I listi Ruske stranka je prihvaćen status liste nacionalne manjine.
Nikolić je bivši potpredsednik Narodne seljačke stranke, koja je godinama članica vladajuće koalicije oko SNS-a.
Za šta se zalažu?
Zalažu se za jačanje veza između Srbije i Rusije.
Zagovaraju ulazak Srbije u BRIKS, Evroazijsku ekonomsku uniju i punopravno članstvo u vojnoj Organizaciji Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB).
Predvodnik svih ovih organizacija je Rusija i smatraju se protivtežom zapadnim.
Protive se ulasku u EU i NATO.
Negiraju nezavisnost Kosova.
Ovo nije prvi nastup Ruske stranke na izborima. Do sada su imali predstavnike u lokalnim, kao i jednog poslanika u republičkom parlamentu.
Sarađivali su sa Srpskom naprednom strankom.
Autentična Desnica – Dr Miloš Jovanović
Ovu listu čine desno orijentisana koalicija Nova demokratska stranka Srbije, Monarhisti (Pokret za kraljevinu Srbiju - POKS) i koalicija NADA.
Lider Novog DSS-a Miloš Jovanović
Za šta se zalažu?
Za sebe kažu da su "evroskeptična grupacija" i da neće da im "Brisel bude glavni grad".
Smatraju da bi uvođenje sankcija Rusiji bilo "protivno državnim i nacionalnim interesima".
Zalažu se za to da Srbija ostane izvan stalnih vojnih saveza.
Ne priznaju nezavisnost Kosova.
Prvi na ovoj izbornoj listi je lider Novog DSS-a Miloš Jovanović.
Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš
Reč je o proevropskoj koaliciji u kojoj su okupljene Stranka slobode i pravde Dragana Đilasa, Srbija centar – Srce Zdravka Ponoša i Građanski pokret Solidarnost Gorana Ješića.
Dragan Đilas i Marinika Tepić funkcioneri Stranke slobode i pravde, novembar 2021.
Predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš, mart 2025.
Za šta se zalažu?
Centralno opredeljenje ove koalicije je članstvo Srbije u EU. Poručuju da imaju plan za ispunjavanje svih standarda za članstvo do 2030. godine.
Navode da su njihovi prioriteti jednaki zakoni za sve, nulta tolerancija na korupciju, nezavisno pravosuđe, slobodni mediji, slobodni izbori.
Zalažu se za usklađivanje spoljne politike sa Unijom, što znači i uvođenje sankcija Rusiji.
Protive se ulasku Srbije u NATO, ali podržavaju saradnju kroz Partnerstvo za mir.
Protiv su priznanja nezavisnosti Kosova, ali se zalažu za dijalog Prištine i Beograda.
Uprkos pritiscima u javnosti da odustanu od kandidature i podrže Studentsku listu, ova koalicija odlučila je da izađe na izbore.
Obrazlažući tu odluku, kazali su da imaju "jasne ideje i program kako da se u 100 dana demontira režim Srpske napredne stranke". Podsetili su da studenti "ne žele saradnju sa opozicijom".
SDA Sandžaka – Čuvari Sandžaka
I ova izborna lista ima položaj liste nacionalne manjine. SDA Sandžaka je jedan od političkih predstavnika bošnjačkog naroda u Srbiji.
Sulejman Ugljanin, lider SDA Sandžaka glasa na izborima u aprilu 2016.
Za šta se zalažu?
Zalažu za zaštitu i unapređenje prava Bošnjaka, poput proporcionalne zastupljenosti u državnim organima i institucijama.
Za članstvo su Srbije u EU i NATO-u.
Priznaju nezavisnost Kosova.
Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije – BK
Posle više od 20 godina, biznismen i političar Bogoljub Karić ušao je samostalno u izbornu trku, a ne kao deo SNS koalicije.
Karić u izbornom štabu SNS-a na proslavi pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima u Srbiji, april 2017.
Pred svoj pokret je postavio visok cilj – 39 odsto osvojenih glasova. Veruje da će i studenti i SNS doći da razgovaraju sa njim posle izbora.
Obraćanja biračima u kampanji, uglavnom, završava porukom: "Voli vas vaš Bogoljub".
Za šta se zalažu?
Pokret snaga Srbije kaže da na izbore idu sa idejom ekonomskog razvoja i prevazilaženja podela.
Zalažu se za članstvo Srbije u EU, razvijanje odnosa sa SAD, kao i "što bolju saradnju u okviru Partnerstva za mir".
Istovremeno, su i za očuvanje odnosa sa Kinom i Rusijom.
Smataraju da bi "interesi Srbije" u vezi sa Kosovom trebalo da se "brane diplomatski i mirno".
Karić je bivši predsednik BK kompanije. U Srbiji je bio osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. On je 2006. pobegao u Rusiju, nakon čega je posao nastavio i u Belorusiji.
Sa bratom Dragomirom Karićem je u ovoj državi izgradio građevinsku imperiju.
Zbog poslovnih veza sa režimom beloruskog autokrate Aleksandra Lukašenka, Bogoljub se našao pod sankcijama Evropske unije. Firma Karića bila je i na listi sankcija Sjedinjenih Američkih Država.
Bogoljub i Dragoljub Karić na sastanku sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom u Minsku, 22. juna 2015. godine.
Nakon što je protiv njega ukinuta međunarodna poternica u Srbiju se vratio 2016. Nesmetano je nastavio biznis uz podršku vlasti Srpske napredne stranke.
Istraga protiv njega je obustavljena.
Liberalno zelena stranka - Za slobodnu i čistu Srbiju
Ovu listu predvodi lekar, specijalista pulmologije Dejan Žujović.
Široj javnosti postao je poznat tokom pandemije korona virusa i kritikama državne zdravstvene politike tokom pandemije. Tada je i najavio svoj politički angažman.
Pored ostalog, njegova stranka učestvovala je na lokalnim izborima u Negotinu i Zaječaru, kao i na izborima u nekoliko opština u martu ove godine. Pratile su ga optužbe da je "satelit" Srpske napredne stranke, što je Žujović negirao.
Za šta se zalažu?
Liberalno zelena stranka nema svoju web stranicu, niti javno dostupan politički program.
Na svom Instagram nalogu navode da se borbe za slobodnu, demokratsku i čistu Srbiju.
Biram pravdu – Biram budućnost – Koalicija Snaga
Ovo je manjinska lista bošnjačko-grčke koalicije Snaga, koja je osnovana 2024.
Čine je Stranka budućnosti i razvoja i Građanska stranka Grka Srbije.
Nosilac liste je Ferid Bulić, univerzitetski profesor iz Novog Pazara.
Za šta se zalažu?
Na sajtu koalicije Snaga, odeljak "Programska načela" je prazan.
U kampanji su do sada navodili da se zalažu za demokratizaciju društva, vladavinu prava, ljudska i manjinska prava i ravnopravnost nacionalnih zajednica.
Stranka rusko-srpskog jedinstva - Rusi i Srbi braća zauvek
Još jedna ruska manjinska lista na ovim izborima. Podnela ju je Stranka rusko-srpskog jedinstva, koja je registrovana nekoliko dana pre raspisivanja izbora.
Zastupnik stranke je sportista Rade Savić iz Smedereva. Sedište partije je u Beogradu.
Navode da za svoje delovanje imaju "blagoslov" ruskog patrijarha i podršku vođe ultra-nacionalističke Liberalne demokratske partije Rusije (LDPR) Leonida Slucka, koji je i predsednik komiteta za spoljne poslove ruske Dume.
Vođa ultra-nacionalističke Liberalne Demokratske partije Rusije (LDPR) Leonid Slucki i predsednik Stranke rusko-srpskog jedinstva. Objava na sajtu Stranke rusko-srpskog jedinstva
Za šta se zalažu?
Na sajtu stranke navodi se da je njen cilj izgradnja prosperitetne Srbije.
Zalažu se za odustajanje od kandidature za članstvo u EU, te "jačanje savezništva" sa "ruskom braćom".
Ćale ovo je za tebe - Petar Đurić – Premijer Srbije
Lista grupe građana koju predvodi Petar Đurić poznat po sloganu "Ćale ovo je za tebe".
Parola je nastala tokom protesta 2020. godine u vreme pandemije korona virusa, a kada je Đurić javno govorio o smrti svog oca koji je preminuo od COVID-19.
Petar Đurić ispred Skupštine Srbije tokom intervjua za AFP, 11. jul 2020.
Pokret "Ćale ovo je za tebe" formiran je godinu dana kasnije. Na ovim izborima ima svega devet kandidata za parlament.
Za šta se zalažu?
Na sajtu ovog pokreta navodi se da se zalažu za promenu "celokupnog sistema" i borbu protiv korupcije.
Za ulazak su Srbije u EU.
Đurić vodi i kampanju za "legalizaciju i dekriminalizaciju" kanabisa.
Ova lista je proglašena, pa poništena. Nakon što su ispravljeno nedostaci, komisija ju je ponovo proglasila.
Vladimir Gajić - Alternativa za Srbiju
Ovu listu čine stranka ruske nacionalne manjine BUNT - Prava Srbija i njen lider Dušan Marković iz Jagodine i Narodna stranka, advokata Vladimira Gajića.
Vladimir Gajić na opozicionom protestu, 6. oktobar 2017.
Sebe predstavljaju kao "alternativu i vlasti i studentskoj listi".
Za šta se zalažu?
Za "bratske" odnose sa Rusijom i "čelične" odnose sa Kinom.
Takođe su i za "najbolje moguće" odnose sa Sjedinjenim državama.
Zalažu se za "zamrzavanje" pregovora sa Briselom, zbog EU odnosa prema kosovskoj nezavisnosti.
Za sebe kažu da su monarhisti.
Albanska Koalicija - Koalicioni Shqiptar
Osam albanskih stranaka iz Preševa, Bujanovca i Medveđe prvi put će pokušati da do poslaničkih mandata dođu sa jedne liste, "Albanska koalicija".
U njihovom ujedinjenju važnu ulogu imao je Aljbin Kurti (Albin), kosovski premijer, koji je političke rivale doveo za isti sto.
Sporazum albanskih stranaka o zajedničkom nastupu na parlamentarnim izborima u Srbiji postignut je s premijerom Kosova Albinom Kurtijem 29. septembra 2026. godine.
Na zajedničkoj listi su Partija za demokratsko delovanje, Alternativa za promene, Demokratska partija, Albanska demokratska partija, Pokret za demokratski napredak, Pokret za reforme, Alternativa za Dolinu, Demokratska unija Albanaca.
Za šta se zalažu?
Poštovanje sporazuma potpisanih između predstavnika Albanaca i Vlade Srbije.
Zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak opština Preševske doline, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola Albanaca.
Prvi na listi "Albanske koalicije" biće lider Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi, drugi kandidat će biti iz Alternative za promene, a treći iz Demokratske partije.
Kamberi je u prethodnom sazivu Skupštine Srbije bio jedini predstavnik albanskog naroda.
Majka Srbija – Gruda
Ovo je lista slovačke nacionalne manjine.
Prvi na ovoj listi je Vitomir Nedeljković, master inženjer iz Kragujevca. Nedeljković je nekadašnji potpredsednik Demohrišćanske stranke Srbije. Bio je i u Demokratskoj stranci, a kasnije i u Socijaldemokratskoj stranci Borisa Tadića.
Bio je i odbornih Srpske napredne stranke u sazivu lokalnog parlamenta grada Kragujevca koji je formiran 2020. godine.
Za šta se zalažu?
Decentralizaciju, zaštitu životne sredine i "očuvanje identiteta i jednakih prava svih građana Srbije".
Zagovaraju i uvođenje "nacionalnih penzija za majke". Ideja im je da se dodeli "posebno nacionalno priznanje majkama koje su istovremeno radile i podizale višečlanu porodicu".
Za jaču su ekonomsku saradnju Srbije i Slovačke.
Kažu i da podržavaju evropski put Srbije.