Iranske vlasti preduzele su mere protiv popularne internet platforme Azad, optužujući je za objavljivanje "neistina", što bi, prema oceni jednog iranskog političkog aktiviste i komentatora, moglo da najavi širi obračun sa nezavisnim jutjub (YouTube) kanalima na persijskom jeziku.
Do toga je došlo samo dva dana nakon što je The New York Times objavio tekst o platformi Azad, ukazujući na rast njene publike i njenu ulogu u organizovanju debata o temama koje se retko pojavljuju u iranskim državnim medijima. Nema naznaka da je upravo taj tekst podstakao reakciju vlasti.
Ovaj potez izazvao je kritike novinara i medijskih radnika, koji se pitaju zašto su vlasti ciljale platformu koja je ugostila sagovornike sa veoma različitim stavovima, od oštrih kritičara Islamske Republike do pristalica verskog establišmenta.
Mehdi Ahmadi, osnivač i direktor platforme Azad, saopštio je 17. avgusta da je pozvan u tužilaštvo zbog optužbi za širenje lažnih informacija i da je pušten uz kauciju. Rekao je da je platformi do daljeg zabranjeno objavljivanje intervjua.
Čitajte:
Iran predlaže zatvorske kazne za one koji razgovaraju sa stranim medijimaTeheransko tužilaštvo podnelo je i prijavu protiv osoba povezanih sa programom. Novinska agencija Mizan, koja deluje pod okriljem pravosuđa, opisala je Azad kao "ilegalni medij", navodeći da nema zvaničnu dozvolu iranskog Odbora za nadzor štampe i medija niti Ministarstva kulture.
Tužilaštvo je optužilo Azad za više medijskih prekršaja, ali nije iznelo detalje.
Hosein Razag (Hossein Razzagh), iranski politički aktivista koji je i sam bio pritvaran zbog aktivnosti u onlajn medijima, rekao je da je ovakav razvoj događaja bio očekivan.
"Dugo se predviđalo da će Azad na kraju postati meta obračuna Islamske Republike", rekao je Razag za Radio Farda, iranski servis Radija Slobodna Evropa (RSE).
On je podsetio na ranije hapšenje aktiviste Mehdija Mahmudijana (Mahmoudian), koji je bio uključen u drugi jutjub program, Studio Pat.
Razag kaže da je Azad u početku pokušavao da održi ravnotežu u programu, ali da je postao otvorenije kritičan nakon smrtonosnog gušenja protesta u januaru i kasnijeg američko-izraelskog rata protiv Irana.
Čitajte:
Globalna mreža, lokalni ključevi: Ko kontroliše vaš internet?Hiljade ljudi ubijene su tokom obračuna vlasti sa demonstrantima širom zemlje u januaru.
Iranske organizacije za ljudska prava sa sedištem u inostranstvu navode da su potvrdile oko 7.000 smrtnih slučajeva, ali smatraju da je stvarni broj verovatno veći.
Razag smatra da je trenutak u kojem je pokrenut postupak protiv Azada značajan jer persijski jutjub programi dobijaju sve veću publiku zahvaljujući poboljšanju internet veza i rastućem interesovanju građana za alternativne izvore informacija.
Prema njegovim rečima, državni emiter nije uspeo da privuče istu publiku, dok su jutjub kanali koje su pokrenule bezbednosne institucije ili grupe povezane sa vlašću takođe imali ograničen uspeh.
"Zabrana Azada može biti crveni signal, upozorenje drugim medijima i internet platformama koje proizvode sadržaj kritičan prema vlasti", dodao je on.
Jutjub je, kao i većina popularnih društvenih mreža, zabranjen u Iranu i dostupan je samo uz korišćenje programa za zaobilaženje internet blokada.
Platforma Azad postoji od 2022. godine i organizuje političke, ekonomske i društvene diskusije sa iranskim stručnjacima i komentatorima iz zemlje i inostranstva.
Njen jutjub kanal ima skoro 160.000 pratilaca, dok Instagram nalog prati više od 30.000 ljudi.
Čitajte:
Prijatelji uhapšenih dizajnera u Iranu traže potpuno otkrivanje optužbiPlatforma je dovodila sagovornike veoma različitih stavova, uključujući zagovornike ukidanja Islamske Republike putem ustavnog referenduma, pristalice obnove monarhije i osobe koje brane državnu politiku.
Azad je takođe učestvovao u organizovanju intervjua između američkog konzervativnog komentatora Takera Karlsona (Tucker Carlson) i iranskog predsednika Masuda Pezeškijana (Masud Pezeshkian). Ahmadi je za The New York Times rekao da je upravo je predložio intervju Karlsonu, a zatim ga preporučio timu iranskog predsednika.
Razag smatra da vlast korišćenjem optužbe za "širenje neistina" pokušava da predstavi slučaj kao običan krivični postupak, a ne kao pokušaj gušenja kritičkih glasova.
"Žele da igraju dvostruku igru: da tvrde kako ne gase kritičke glasove, dok ih istovremeno gase", smatra on.
Upozorava da bi ovaj potez mogao označiti početak šire kampanje protiv nezavisnih onlajn medija.
"Ako se preostalih nekoliko medija koji proizvode nezavisan sadržaj ne povinuje tišini koju Islamska Republika želi da nametne, i oni će postati meta", rekao je Razag.