Ervin B. Hoskins, američki slobodni novinar, napisao je poslednjih meseci desetine članaka u kojima kritikuje rat SAD protiv Irana.
Njegovi provokativni članci, objavljeni u manjim američkim medijima, prikazivali su Sjedinjene Američke Države kao agresora u sukobu koji traje već sedam meseci, Izrael kao nepouzdanog saveznika, a Iran kao prkosnog autsajdera.
Ispostavilo se, međutim da Hoskins nije američki novinar. Štaviše, on uopšte ne postoji.
Hoskins je jedan od sedam lažnih novinarskih identiteta, od koji su svi tvrdili da su sa Zapada, koje su iranski operativci koristili za plasiranje članaka u medijima širom sveta, uključujući i SAD.
To navodi kompanija OpenAI, koja je u izveštaju 8. oktobra navela da je ugasila iransku operaciju uticaja koja je koristila ChatGPT za tajno širenje antiameričke propagande.
"Identifikovali smo gotovo 100 članaka objavljenih ili prenetih pod imenima autora iz ove operacije, na oko desetak onlajn medija širom sveta", naveo je OpenAI.
"Reč je bila o malim i srednjim medijima, uglavnom fokusiranim na međunarodne odnose, geopolitiku i događaje na Bliskom istoku", dodaje kompanija koja stoji iza ChatGPT.
Kompanija je navela da je blokirala ChatGPT naloge koji su koristili taj model za proizvodnju članaka i predloga tema, kao i za kreiranje komentara na društvenim mrežama.
Ova iranska operacija je pokazala kako se široko dostupni sistemi veštačke inteligencije (AI) mogu iskoristiti za širenje sve sofisticiranije propagande usmerene protiv protivnika neke zemlje u nezabeleženim razmerama.
Čitajte:
Kompanija Anthropic onemogućila Iranu korištenje modela Claude za širenje propagande i špijuniranjeProvokativni članci
Među člancima koji se pripisuju Hoskinsu bio je jedan s naslovom " Jared Kushner and the Privatization of America’s Iran Strategy" (Džared Kušner i privatizacija američke strategije prema Iranu), objavljen 12. juna na PeaceVoice – servisu za distribuciju autorskih tekstova javnih intelektualaca i medijskih sadržaja kojim upravlja Institut za mir Oregona (Oregon Peace Institute).
Tokom narednih nekoliko dana, isti članak je,pod sličnim naslovima ponovo objavljen na CounterPunch, američki levičarskom onlajn časopisu, i LA Progressive koji sebe opisuje kao "nezavisnu i pravdi posvećenu publikaciju", sa sedištem u Los Anđelesu.
O ličnim finansijskim interesima Džareda Kušnera, zeta i specijalnog izaslanika predsednika Donalda Trampa (Trump), njegovim diplomatskim aktivnostima i potencijalnim sukobima interesa, pisali su mejnstrim mediji u SAD, uključujući i istragu u Njujorkeru (The New Yorker).
Međutim, članak objavljen na PeaceVoice, CounterPunch i LA Progressive – mada navodi da je Kušner branio svoje poslovne aktivnosti i tvrdio da iznete optužbe ne dokazuju korupciju – u velikoj meri je jednostran i ostavlja malo prostora za Kušnerovu odbranu.
Članak povezuje Kušnerove finansijske veze s mogućim sukobima interesa i sugeriše da one utiču na američku politiku prema Iranu, ali ne pruža nikakve jasne dokaze za to.
Takođe zanemaruje druge razloge za američku politiku prema Iranu, uključujući zabrinutost zbog nuklearnog programa Teherana i dugogodišnje veze SAD sa ključnim saveznicima kao što su Izrael i Saudijska Arabija.
Članak koristi i izraze poput "privatizacija", koji otkrivaju pristrasan uređivački stav.
'Kognitivno ratovanje'
Još šest lažnih novinarskih identiteta su koristili iranski operativci. Svaki od njih imao je profile na društvenim mrežama i slike generisane veštačkom inteligencijom, a međusobno su pojačavali svoje sadržaje.
Veštačka inteligencija se takođe koristi za plasiranje opširnih članaka malim i srednjim medijima širom sveta. Članci tih lažnih novinara pojavljivali su se ne samo u američkim levo orijentisanim medijima, već i u publikacijama naklonjenim libertarijanskim idejama.
Ova iranska operacija pojačala je strahovanja da vlade, uključujući iransku, koriste modele veštačke inteligencije za širenje državne propagande i oblikovanje javnog mnjenja.
OpenAI je saopštio da je iranska operacija dostigla kategoriju 4 na njegovoj Skali proboja operacija uticaja (Influence Operation Breakout Scale), koja procenjuje kakav efekat kampanja dezinformisanja može imati. Šest je najviša kategorija na toj skali.
"Veštačka inteligencija može takvim operacijama iza lažnih identitetada pruži veći obim, efikasnost, tečnost jezika i uređivačke mogućnosti", naveo je OpenAI.
"Operativci mogu da iskoriste te prednosti kako bi obmanuli žrtve koje ništa ne sumnjaju, poput zaposlenih ili urednika, i plasirali svoj sadržaj publici koja nema predstavu o tome ko stoji iza njega niti koji su motivi aktera", dodala je kompanija.
Čitajte:
Lego, hip-hop i dipfejkovi: Kako Iran koristi veštačku inteligenciju da oblikuje javno mnjenje na ZapaduOpenAI nije jedina kompanija koja se bavi veštačkom inteligencijom, a čija se tehnologija koristi u ovakvim operacijama.
Kompanija Anthropic je prošlog meseca saopštila da iranske državne institucije koriste modele veštačke inteligencije, poput njene aplikacije Claude i Googleovog modela Gemini, za vođenje "kognitivnog ratovanja" i promovisanje narativa koje kreira moćni Korpus islamske revolucionarne garde, elitnom ogranku iranskih oružanih snaga koji igra značajnu ulogu u politici i ekonomiji te zemlje.
Anthropic je naveo da je takođe omeo aktivnosti državnih aktera, uključujući Iran, koji su koristili model Claude da "izgrade, vode i na druge načine olakšaju operacija nadzora" usmerenih protiv etničkih manjina i disidenata.
"Veštačka inteligencija je znatno olakšala proizvodnju višejezične propagande, kreiranje lažnih identiteta i diskreditovanje kritičara", izjavio je za Radio Farda (Iranski servis RSE) Puješ Azizedin, istraživač u oblasti ljudskih prava i tehnologije koji se bavi pitanjima internet cenzure, nadzora i digitalnih sloboda u Iranu.
"S druge strane, autoritarne vlade često koriste borbu protiv dezinformacija kao izgovor za cenzuru, prošireni nadzor, pa čak i za vršenje pritiska da se otkriju identiteti korisnika."