Zašto je Srbija i deset godina posle demokratskih promena "zarobljena država" u kandžama korupcije? Zašto su srpski politički moćnici odćutali izjavu Vensana Dežera, šefa delegacije Evropske unije u Srbiji, da samo kroz javne nabavke u zemlji godišnje nestane milijarda evra? Zašto je država osnovala Agenciju za borbu protiv korupcije, da bi onda menjala zakon o njoj ne bi li omogućila praksu dvostrukih funkcija? Na ova i druga pitanja odgovara predsednik odbora Agencije za borbu protiv korupcije i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Čedomir Čupić.
Čupić: Prvi posao koji je bio zakonska obaveza agencije, a to je prijava imovine od strane funkcionera, on je dosta uspešno obavljen. Prijavilo se 14.805 funcionera, a u međuvremenu, sa nekim zakašnjenjem iz objektivnih razloga, danas imamo 15.750 imovinskih karata funkcionera. Potom je došao drugi, takođe važan posao, a to je razdvajanje funkcija, tačnije ono što pripada sukobu interesa po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, u okviru tog dela gde je sukob interesa, funkcioneri su bili dužni, ako su imali dve ili više funkcija, da prijave Agenciji kojih se funkcija odlobađaju, a koju funkciju zadržavaju.
Čupić: Mi smo predali predstavku Ustavnom sudu u kojem smo smatrali da se amandmanom koji je usvojen u julu 2010. godine unose veliki problemi u sprovođenje tog dela zakona, jer omogućava da ga funkcioneri na različite načine tumače i da se ponašaju tako da svoje funkcije zadržavaju. Zato smo mi napravili jednu predstavku u kojoj smo tražili da Ustavni sud utvrdi ustavnost i zakonitost tog amandmana, jer to je, zapravo, bilo kršenje nekoliko članova Ustava, kao što su član 4, koji govori o podeli vlasti, člana 6, koji se odnosi na sukob interesa, pa član 120, u kojem se izričito kaže da poslanik ne može da ima funkciju u izvršnoj ili upravnoj vlasti, a tu je i član 122, tako da je ovim amandmanom nekoliko ustavnih članova dovedeno u pitanje.
Čupić: Smatram da je to dobro utemeljena izjava. Profesor Goati, koji je veliki poznavalac posebno političke korupcije, iznosi konstatacije koje su uglavnom tačne. Naime, ova vlast napravila je veliki iskorak kada je 2008. godine donela Zakon o Agenciji protiv korupcije, ali ona nije dosledna onim rešenjima koji se nalaze u tom zakonu, a koji se odnose na primenu tog zakona. Eto, tu se pokazuje da postoji neke vrsta solidarnosti aktera na političkoj sceni kada je u pitanju borba protiv korupcije, da, zapravo, kada se taj zakon odnosi i treba primenjvati na njih oni to jednostavno neće da sprovode ili amandmanima traže izlaze da to zaustave. Da stvar bude još i teža, tako nešto je uradila zakonodavna vlast. U predlogu nije bio taj amandman i vlada je na sednici Skupštine bila protiv tog amandmana, ali je onda većina u Skupštini donela jednu sasvim drugačiju odluku, a druga činjenica je da se pokazuje da je politička korupcija ona koja omogućava sve ostale vidove korupcije. Onoga trenutka kada budemo imali političku volju da počne pravi obračun sa korupcijom, ona će početi tako što će se dovoditi u pitanje mogućnosti političke korupcije.
Čupić: Pa oni su pokazali volju da ispunjavaju standarde samo u onom delu formalno, ali nisu u stanju da to sadržinski i suštinski isprate. To se pokazalo odnosom prema Agenciji i prema onom delu koji se odnosi na sukob interesa. Ako Srbija ne bude krenula savim drugačije da se ponaša i da pruži šansu regulatornim telima, onda nema šanse da se napravi neki važniji iskorak. Mi u Agenciji samo tražimo da se zakon primenjuje do kraja i da u toj primeni zakona niko ništa ne zaustavlja. Ako se to ne uradi, ja mislim da će oni loše prolaziti u oblastima u kojima treba da pokažu i dokažu da su na planu borbe protiv korupcije nešto zaista i uradili. Uostalom, prvi zadatak u procesu sticanja kandidature za članstvo u EU jeste borba protiv korupcije. I tu treba da se pokažu konkretni rezultati. Ništa nema od obećanja bez konkretnih rezultata.
Čupić: To je jedna mera koja je vezana samo za prekršaj i ona je takva, jer je tako zakonski određena. Međutim, postoji i druga mera, a to je da ako i nakon izricanja prekršajne kazne ne bude dostavio Agenciji dokaz o tome da je svoje vlasništvo preneo na treće lice, onda agencija pokreće i sledeću meru, a ta mera, između ostalog, ide ka tome da bi on u jednom momentu trebalo da napusti i funkciju koju obavlja. Prema tome, ovo je samo jedan korak koji uradila Agencija i on je bezazlen u odnosu na ono što će da sledi, ako se gospodin Đelić kao potpredsednik Vlade i neko ko je zadužen za evropske integracije, ne bude ponašao prema zakonu.
Težak put iskorenjivanja korupcije
Čupić: To Agencija još uvek istražuje i ona je do sada dala samo jedno saopštenje u kojem je rekla da je Oliver Dulić preneo vlasništvo i da je doneo dokument o tome. Mi smo ga jednom opomenuli jer nije doneo taj dokument na vreme i to konstatovali u tom saopštenju, ali što se tiče uticaja njegovog kao ministra na njegove firme i njega kao vlasnika u tenderima koji su vezani za budžetska sredstva, to je sada u toku ispitivanja.
Čupić: To je jedan nivo, ali drugi nivo je da je on mogao svojim uticajem omogući da se učestvuje i da se na neki način preko tog uticaja dobiju prednosti. Svi tenderi će biti istraženi i onda će se videti da li je neko u konkurenciji na tim tenderima bio doveden u pitanje zbog toga što se znalo ko je vlasnik, da li su u tim tenderima bili postavljani uslovi da samo njegova firma ili onaj na koga je on preneo ovlašćenja je mogao da učestvuje u tome, a da su ostali, na neki način, bili dovedeni u situaciju da ne učestvuju. To je nešto što se ispituje i na tome Agencija vrlo ozbiljno radi. Ono što Agenciju zaustavlja jesu materijalni dokazi, jer ako nemamo valjane dokaze mi nikoga ne možemo ni optužiti.
Čupić: To je nešto što je drastično i mislim da će i Agencija u onom delu kojim može da se bavi, pozabaviti i tim delom javnih nabavki na taj način što će podržati Upravu za javne nabavke, ali i komisiju koja kontroliše javne nabavke. Mi smo ovih dana predvideli i jedan sastanak sa regulatornim telima i analiziraćemo sve pojave kako bi mogli umreženi na sve to da reagujemo. Pošto postoje organi koji to treba da prate, ali ako oni to ne mogu onda ćemo videti kako da se uključimo u taj deo oko javnih nabavki, a kada je u pitanju mogućnost koruptivnih radnji i Agencije za borbu protiv korupcije.
Čupić: Kada god budemo imali valjane materijalne dokaze mi ćemo se baviti i tim delom. To je, takođe, jedna teška zloupotreba stranaka da one preko javnih sredstava, državnih preduzeća i javnih servisa, zloupotrebljavaju to što su na vlasti pa onda prave jednu vrstu reketa ili ucene. To takođe pripada nečemu što je koruptivno i Agencija će u okviru istraživanja sve to ispitati, ali ćemo tražiti i od tužilaštva i specijalne policije da se tim slučajevima bave. Znači sve će to biti u okviru onoga što Agencija bude mogla da uradi.
Čupić: U predlogu tog zakona, u radnoj verziji, učestvovala je i Agencija. Napravljen je predlog zakona koji pripada evropskim zakonima, on je čak od nekih ekspertskih stručnih krugova iz Evrope podržan, ali finansiranje političkih stranaka je, čak i u svetu, jedna tamna strana koja se teško i do kraja rasvetljava, ali ovaj zakon će uneti jedan veliki red u tu oblast. Na prvom mestu, biće smanjena količina novca koji se iz budžeta izdvaja za stranke. Zatim, biće praćeno koliko stranke troše novca u kampanjama. Pokušaćemo da napravimo jednu radnu grupu koliko novca je uloženo i kako je on pribavljen. Pokrivaćemo sve, od bilborda preko javnih tribina do reklama i poklona. Ono što je dodatno važno jeste da stranke sada moraju više da se oslone na donatore i ono što je u zakonu posebno važno, ti donatori moraju biti obelodanjeni javnosti. Time bismo izbegli ono što se zove trgovina uticajem. Na taj način ćemo znati ko je i koliko dao i onda ćemo moći da pratimo da li iza te donacije stoji određeni interes ili pritisak da kasnije u Skupštini ili u vladi, neki pojedinačni ili grupni interesi budu privilegovani i da dobijaju nešto što im možda ne pripada. To je jedini način na koji se može pratiti da li će se vršiti uticaj na partije i da to više ne bude tamni prostor ko je i na koji način bio finansijer određene političke stranke. Smatram da će to biti dobro i za partije jer novokomponovani bogataši, ljudi koji su se u jednom sumnjivom vremenu veoma lako obogatili govorili su da su svakoj stranci davali novac. Sada će se sve znati da li su i nekoj suprotnoj partiji davali pare, a onda će javnost procenjivati da li te partije zaslužuju da dobiju poverenje od građana ili ne.
Čupić: Agencija podržava sve to što Savet radi. Savet je jedna izuzetno korisna institucija, on ima ograničenja jer je Savet, ali je nekim ličnim svojstvima, a posebno hrabrošću predsednice Verice Barać mnogo toga danas dostupno javnosti. Mi ćemo uskoro imati jedan sastanak sa Savetom da vidimo kakve su naše mogućnosti u vezi sa onim što je Savet do sada pokrenuo, a što bi još Agencija mogla da potpomogne da se svi ti slučajevi razreše. Bez razrešenja tih slučajeva teško se neke promene u Srbiji mogu desiti i ti slučajevi pokazuju da je politička scena u Srbiji ucenjena. Ucenjene su preko novca i okviru partija, ucena imamo u Parlamentu, do juče smo čak imali i kupovinu poslanika od strane nekih bogataša koji su imali političke pretenzije, imamo ucene u okviru vlade i taj ucenjeni politički život upravo preko razrešenja ovakvih slučajeva faktički bi se raščistio. Uz to ide i jedan važan momenat, a to je otvaranje dosijea saradnika bezbednosnih službi, jer mi treba da znamo da je iz starih režima ostalo puno toga opterećujućeg gde su tajne službe na razne načine rovarile, ali one i dan-danas rovare. Naravno, to više nisu ove službe, ali to su otrgnuti delovi tih službi koje preko ucena, znajući slabosti nekih ljudi drže u stanju ucenjenosti. Tako ih teraju da sutra vrše određene zoupotrebe i kada se budu otvorili dosijei, videćemo koliko ljudi, koji su zaradi enormno bogatsvo, je bilo neka vrsta saradnika tih službi ili možda aktivni pripadnici tih službi. Mi smo tek kasnije saznali da su i kriminalci dobijali legitimacije tajnih službi pa su tako, kada su pokojnog Ivana Stambolića vozili kombijem na Frušku goru, ti kriminalci pokazivali značke i knjižice državne bezbednosti policiji koja ih je zaustavljala. Prema tome, to su sve stvari koje bi trebalo što pre raščistiti da Srbija ne bi bila zarobljenik ucenjenih ljudi na političkoj sceni. Na kraju krajeva, mnoge zemlje u tranziciji su kroz to prošle i to je takođe nešto što olakšava borbu protiv korupcije, jer se koruptivne radnje često koriste kada su u pitanju ucenjeni ljudi.
RSE: Obeležena je godišnjica rada Agencije protiv korupcije. Kakav bi bio saldo?
Čupić: Prvi posao koji je bio zakonska obaveza agencije, a to je prijava imovine od strane funkcionera, on je dosta uspešno obavljen. Prijavilo se 14.805 funcionera, a u međuvremenu, sa nekim zakašnjenjem iz objektivnih razloga, danas imamo 15.750 imovinskih karata funkcionera. Potom je došao drugi, takođe važan posao, a to je razdvajanje funkcija, tačnije ono što pripada sukobu interesa po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, u okviru tog dela gde je sukob interesa, funkcioneri su bili dužni, ako su imali dve ili više funkcija, da prijave Agenciji kojih se funkcija odlobađaju, a koju funkciju zadržavaju.
RSE: Tu je i bio najveći problem, a Ustavni sud još uvek nije doneo odluku o amandmanu na Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koji omogućava duple funkcije.
Ono što Agenciju zaustavlja jesu materijalni dokazi, jer ako nemamo valjane dokaze mi nikoga ne možemo ni optužiti.
Čupić: Mi smo predali predstavku Ustavnom sudu u kojem smo smatrali da se amandmanom koji je usvojen u julu 2010. godine unose veliki problemi u sprovođenje tog dela zakona, jer omogućava da ga funkcioneri na različite načine tumače i da se ponašaju tako da svoje funkcije zadržavaju. Zato smo mi napravili jednu predstavku u kojoj smo tražili da Ustavni sud utvrdi ustavnost i zakonitost tog amandmana, jer to je, zapravo, bilo kršenje nekoliko članova Ustava, kao što su član 4, koji govori o podeli vlasti, člana 6, koji se odnosi na sukob interesa, pa član 120, u kojem se izričito kaže da poslanik ne može da ima funkciju u izvršnoj ili upravnoj vlasti, a tu je i član 122, tako da je ovim amandmanom nekoliko ustavnih članova dovedeno u pitanje.
RSE: Da li to govori o visokoj političkoj korupciji u srpskom društvu i sistemskoj korupciji i zarobljenom društvu? Imamo izjavu predsednika Transparensi internešenela Vladimira Goatija koji kaže da se umesto istinske borbe protiv kriminala i korupcije vlast odlučila za duh solidarnosti između političkih aktera koji je nadvladao opšti interes. On dodaje kako se u odnosu vlasti prema Agenciji za borbu protiv korupcije vidi i odnos vlasti prema samoj korupciji. Da li vi prihvatate takvu izjavu?
Čupić: Smatram da je to dobro utemeljena izjava. Profesor Goati, koji je veliki poznavalac posebno političke korupcije, iznosi konstatacije koje su uglavnom tačne. Naime, ova vlast napravila je veliki iskorak kada je 2008. godine donela Zakon o Agenciji protiv korupcije, ali ona nije dosledna onim rešenjima koji se nalaze u tom zakonu, a koji se odnose na primenu tog zakona. Eto, tu se pokazuje da postoji neke vrsta solidarnosti aktera na političkoj sceni kada je u pitanju borba protiv korupcije, da, zapravo, kada se taj zakon odnosi i treba primenjvati na njih oni to jednostavno neće da sprovode ili amandmanima traže izlaze da to zaustave. Da stvar bude još i teža, tako nešto je uradila zakonodavna vlast. U predlogu nije bio taj amandman i vlada je na sednici Skupštine bila protiv tog amandmana, ali je onda većina u Skupštini donela jednu sasvim drugačiju odluku, a druga činjenica je da se pokazuje da je politička korupcija ona koja omogućava sve ostale vidove korupcije. Onoga trenutka kada budemo imali političku volju da počne pravi obračun sa korupcijom, ona će početi tako što će se dovoditi u pitanje mogućnosti političke korupcije.
RSE: U rezoluciji koju je usvojio Evropski parlament o evropskim integracijama Srbije, kaže se da je korupcija u zemlji još uvek dominantna. Oni takođe ukazuju na taj problem duplih funkcija. Nije li to još jedna opomena predstavnicima vlasti da se u borbu protiv korupcije mora ozbiljno ući i da se to ne može simulirati formiranjem antikorupcijskih tela, usvajanjem zakona, a onda ne sprovođenjem tih istih zakona i blokiranjem tih istih tela da rade svoj posao.
Čupić: Pa oni su pokazali volju da ispunjavaju standarde samo u onom delu formalno, ali nisu u stanju da to sadržinski i suštinski isprate. To se pokazalo odnosom prema Agenciji i prema onom delu koji se odnosi na sukob interesa. Ako Srbija ne bude krenula savim drugačije da se ponaša i da pruži šansu regulatornim telima, onda nema šanse da se napravi neki važniji iskorak. Mi u Agenciji samo tražimo da se zakon primenjuje do kraja i da u toj primeni zakona niko ništa ne zaustavlja. Ako se to ne uradi, ja mislim da će oni loše prolaziti u oblastima u kojima treba da pokažu i dokažu da su na planu borbe protiv korupcije nešto zaista i uradili. Uostalom, prvi zadatak u procesu sticanja kandidature za članstvo u EU jeste borba protiv korupcije. I tu treba da se pokažu konkretni rezultati. Ništa nema od obećanja bez konkretnih rezultata.
RSE: Agencija za borbu protiv korupcije (to je poslednji slučaj koji je zabeležen) neće povući prekršajnu prijavu protv potpredsednika vlade Božidara Đelića zato što na vreme nije preneo upravljačka prava u svojoj kompaniji na neko treće lice. Ali, ako se postupak i povede mora se priznati da bi kazna bila više nego komična i kretala bi se između 50.000 i 150.000 dinara.
Čupić: To je jedna mera koja je vezana samo za prekršaj i ona je takva, jer je tako zakonski određena. Međutim, postoji i druga mera, a to je da ako i nakon izricanja prekršajne kazne ne bude dostavio Agenciji dokaz o tome da je svoje vlasništvo preneo na treće lice, onda agencija pokreće i sledeću meru, a ta mera, između ostalog, ide ka tome da bi on u jednom momentu trebalo da napusti i funkciju koju obavlja. Prema tome, ovo je samo jedan korak koji uradila Agencija i on je bezazlen u odnosu na ono što će da sledi, ako se gospodin Đelić kao potpredsednik Vlade i neko ko je zadužen za evropske integracije, ne bude ponašao prema zakonu.
Težak put iskorenjivanja korupcije
RSE: Istovremeno ministar Oliver Dulić, čija firma je poslovala sa budžetskim korisnicima, prema stavu Agencije protiv korupcije, nije bio u sukobu interesa, zato što njegova kompanija nije poslovala sa njegovim ministarstvom.
Čupić: To Agencija još uvek istražuje i ona je do sada dala samo jedno saopštenje u kojem je rekla da je Oliver Dulić preneo vlasništvo i da je doneo dokument o tome. Mi smo ga jednom opomenuli jer nije doneo taj dokument na vreme i to konstatovali u tom saopštenju, ali što se tiče uticaja njegovog kao ministra na njegove firme i njega kao vlasnika u tenderima koji su vezani za budžetska sredstva, to je sada u toku ispitivanja.
RSE: Ali zakon kaže da ako njegova kompanija nije učestvovala u tenderima koje je raspisivalo njegovo ministarstvo, da on onda nije u sukobu interesa?
Čupić: To je jedan nivo, ali drugi nivo je da je on mogao svojim uticajem omogući da se učestvuje i da se na neki način preko tog uticaja dobiju prednosti. Svi tenderi će biti istraženi i onda će se videti da li je neko u konkurenciji na tim tenderima bio doveden u pitanje zbog toga što se znalo ko je vlasnik, da li su u tim tenderima bili postavljani uslovi da samo njegova firma ili onaj na koga je on preneo ovlašćenja je mogao da učestvuje u tome, a da su ostali, na neki način, bili dovedeni u situaciju da ne učestvuju. To je nešto što se ispituje i na tome Agencija vrlo ozbiljno radi. Ono što Agenciju zaustavlja jesu materijalni dokazi, jer ako nemamo valjane dokaze mi nikoga ne možemo ni optužiti.
RSE: Kakva je vaša rekacija na frapantan podatak koji je nedavno izneo šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer, da se u Srbiji kroz javne nabavke godišnje “ispari” milijardu evra. Dakle, političke stranke od svojih građana kroz javne nabavke ukradu milijardu evra?
Čupić: To je nešto što je drastično i mislim da će i Agencija u onom delu kojim može da se bavi, pozabaviti i tim delom javnih nabavki na taj način što će podržati Upravu za javne nabavke, ali i komisiju koja kontroliše javne nabavke. Mi smo ovih dana predvideli i jedan sastanak sa regulatornim telima i analiziraćemo sve pojave kako bi mogli umreženi na sve to da reagujemo. Pošto postoje organi koji to treba da prate, ali ako oni to ne mogu onda ćemo videti kako da se uključimo u taj deo oko javnih nabavki, a kada je u pitanju mogućnost koruptivnih radnji i Agencije za borbu protiv korupcije.
RSE: Nisu li javna preduzeća odavno legalizovani izvori korupcije. Stranački prvaci i državni funkcioneri čak i ne kriju koliki procenat od plata direktori javnih preduzeća odvajaju u partijske kase. Da li ćete se i time pozabaviti?
Čupić: Kada god budemo imali valjane materijalne dokaze mi ćemo se baviti i tim delom. To je, takođe, jedna teška zloupotreba stranaka da one preko javnih sredstava, državnih preduzeća i javnih servisa, zloupotrebljavaju to što su na vlasti pa onda prave jednu vrstu reketa ili ucene. To takođe pripada nečemu što je koruptivno i Agencija će u okviru istraživanja sve to ispitati, ali ćemo tražiti i od tužilaštva i specijalne policije da se tim slučajevima bave. Znači sve će to biti u okviru onoga što Agencija bude mogla da uradi.
RSE: Da li će Zakon o finansiranju političkih stranaka, koji bi uskoro mogao biti usvojen, uspeti da postavi monitoring na finansiranje političkih partija?
Čupić: U predlogu tog zakona, u radnoj verziji, učestvovala je i Agencija. Napravljen je predlog zakona koji pripada evropskim zakonima, on je čak od nekih ekspertskih stručnih krugova iz Evrope podržan, ali finansiranje političkih stranaka je, čak i u svetu, jedna tamna strana koja se teško i do kraja rasvetljava, ali ovaj zakon će uneti jedan veliki red u tu oblast. Na prvom mestu, biće smanjena količina novca koji se iz budžeta izdvaja za stranke. Zatim, biće praćeno koliko stranke troše novca u kampanjama. Pokušaćemo da napravimo jednu radnu grupu koliko novca je uloženo i kako je on pribavljen. Pokrivaćemo sve, od bilborda preko javnih tribina do reklama i poklona. Ono što je dodatno važno jeste da stranke sada moraju više da se oslone na donatore i ono što je u zakonu posebno važno, ti donatori moraju biti obelodanjeni javnosti. Time bismo izbegli ono što se zove trgovina uticajem. Na taj način ćemo znati ko je i koliko dao i onda ćemo moći da pratimo da li iza te donacije stoji određeni interes ili pritisak da kasnije u Skupštini ili u vladi, neki pojedinačni ili grupni interesi budu privilegovani i da dobijaju nešto što im možda ne pripada. To je jedini način na koji se može pratiti da li će se vršiti uticaj na partije i da to više ne bude tamni prostor ko je i na koji način bio finansijer određene političke stranke. Smatram da će to biti dobro i za partije jer novokomponovani bogataši, ljudi koji su se u jednom sumnjivom vremenu veoma lako obogatili govorili su da su svakoj stranci davali novac. Sada će se sve znati da li su i nekoj suprotnoj partiji davali pare, a onda će javnost procenjivati da li te partije zaslužuju da dobiju poverenje od građana ili ne.
RSE: Vi ste svakako registrovali da je Savet za borbu protiv korupcije predsedniku Borisu Tadiću nedavno poslao pismo sa dokumentacijom koliko su domaći tajkuni kroz privatizacije velikih preduzeća zastrašivali i odvraćali strane investitore koji su bili zainteresovani za kupovinu tih preduzeća. To se svodi na veoma mali broj tajkuna koji su to radili u sprezi sa domaćim političkim elitama. Kako tu spregu razvrgnuti, koliko tu Agencija može da uradi?
Mi ćemo uskoro imati jedan sastanak sa Savetom da vidimo kakve su naše mogućnosti u vezi sa onim što je Savet do sada pokrenuo, a što bi još Agencija mogla da potpomogne da se svi ti slučajevi razreše.
Čupić: Agencija podržava sve to što Savet radi. Savet je jedna izuzetno korisna institucija, on ima ograničenja jer je Savet, ali je nekim ličnim svojstvima, a posebno hrabrošću predsednice Verice Barać mnogo toga danas dostupno javnosti. Mi ćemo uskoro imati jedan sastanak sa Savetom da vidimo kakve su naše mogućnosti u vezi sa onim što je Savet do sada pokrenuo, a što bi još Agencija mogla da potpomogne da se svi ti slučajevi razreše. Bez razrešenja tih slučajeva teško se neke promene u Srbiji mogu desiti i ti slučajevi pokazuju da je politička scena u Srbiji ucenjena. Ucenjene su preko novca i okviru partija, ucena imamo u Parlamentu, do juče smo čak imali i kupovinu poslanika od strane nekih bogataša koji su imali političke pretenzije, imamo ucene u okviru vlade i taj ucenjeni politički život upravo preko razrešenja ovakvih slučajeva faktički bi se raščistio. Uz to ide i jedan važan momenat, a to je otvaranje dosijea saradnika bezbednosnih službi, jer mi treba da znamo da je iz starih režima ostalo puno toga opterećujućeg gde su tajne službe na razne načine rovarile, ali one i dan-danas rovare. Naravno, to više nisu ove službe, ali to su otrgnuti delovi tih službi koje preko ucena, znajući slabosti nekih ljudi drže u stanju ucenjenosti. Tako ih teraju da sutra vrše određene zoupotrebe i kada se budu otvorili dosijei, videćemo koliko ljudi, koji su zaradi enormno bogatsvo, je bilo neka vrsta saradnika tih službi ili možda aktivni pripadnici tih službi. Mi smo tek kasnije saznali da su i kriminalci dobijali legitimacije tajnih službi pa su tako, kada su pokojnog Ivana Stambolića vozili kombijem na Frušku goru, ti kriminalci pokazivali značke i knjižice državne bezbednosti policiji koja ih je zaustavljala. Prema tome, to su sve stvari koje bi trebalo što pre raščistiti da Srbija ne bi bila zarobljenik ucenjenih ljudi na političkoj sceni. Na kraju krajeva, mnoge zemlje u tranziciji su kroz to prošle i to je takođe nešto što olakšava borbu protiv korupcije, jer se koruptivne radnje često koriste kada su u pitanju ucenjeni ljudi.