Ustavni sud Gruzije 21. oktobra počinje saslušanja o zahtevu za potpunu zabranu najvećih opozicionih partija u zemlji, za šta kritičari upozoravaju da bi ugrozilo osnovne demokratske slobode u toj kavkaskoj državi.
Sud će zasedati tri dana u gradu Batumiju na obali Crnog mora, kako bi razmotrio predmet koji je pokrenula vladajuća partija Gruzijski san koja je na vlasti od 2012. Konačna odluka mora biti doneta najkasnije do 24. juna 2027.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava, Evropska unija i drugi su kritikovali tu inicijativu, ističući da bi ona mogla dodatno da podeli gruzijsku političku scenu i društvo, kao i da naruši veze zemlje sa Zapadom.
Savez opozicionih partija u Gruziji najavio je da će se "neustrašivo i snažno" suprotstaviti zabrani, organizovanjem niza velikih protestnih skupova širom zemlje tokom narednih mesec dana. Opozicija je osudila postupak, ocenjujući da je politički motivisan, uz tvrdnju da vladajuća partija pokušava da eliminiše svoje glavne rivale.
Zvaničnici Gruzijskog sna, uključujući osnivača stranke Bidzinu Ivanišvilija – milijardera koji je stekao bogatstvo u Rusiji pre nego što je obavljao funkciju premijera Gruzije od 2012. do 2013. godine – u više navrata su pretili zabranom opozicionih partija, tvrdeći da taj potez služi zaštiti ustavnog poretka.
"Pokrenućemo pravni postupak koji će rezultirati zabranom (opozicionog) Ujedinjenog nacionalnog pokreta, kao i svih njegovih satelitskih i nasledničkih stranaka", izjavio je Ivanišvili uoči parlamentarnih izbora 2024.
Čitajte:
Dok Gruzija klizi prema Rusiji, bivša predsjednica poziva SAD da ponovo usmjere pažnju na TbilisiGruzijski san je naveo da mu je potrebna ustavna većina u parlamentu za zabranu opozicionih partija. Pošto nije uspeo da obezbedi takvu većinu na izborima u oktobru 2024, vladajuća partija se obratila Ustavnom sudu, pri čemu je premijer Irakli Kobahidze izjavio da su te stranke "po svojoj prirodi neustavne".
Tužba je prvobitno bila usmerena na tri opozicione grupe, a zatim je proširena i sada obuhvata pet: Ujedinjeni nacionalni pokret (UNP), Koaliciju za promene, Snažna Gruzija – Lelo, Federaliste i partiju Za Gruziju.
Prema podacima Centralne izborne komisije Gruzije, četiri opozicione grupe koje su na izborima 2024. prešle izborni cenzus osvojile su zajedno skoro 800.000 glasova – što čini više od trećine ukupnog broja glasova.
Federalisti, osnovani neposredno pred izbore, dosad nisu učestvovali ni na jednim parlamentarnim izborima.
Svih pet partija zalaže se za čvršće veze sa Zapadom, kao i za integraciju Gruzije u Evropsku uniju i NATO.
Nika Gvaramija, jedan od lidera Koalicije za promene, izjavio je da cilj zabrane nije da se opozicioni političari liše svojih funkcija, već da se "zemlja liši demokratije".
Pojedine opozicione grupe su najavile početak serije skupova, koji će krenuti 25. oktobra ispred Državnog univerziteta u Tbilisiju. Naveli su da će protestna kampanja, pod nazivom "Gruzija bez Ivanišvilija", trajati do 28. novembra – što je druga godišnjica masovnih protesta održanih posle odluke partije Gruzijski san da zaustavi proces integracije u EU.
Navodi o neustavnom delovanju
Podnosioci tužbe tvrde da ovih pet stranaka imaju neustavne ciljeve, koji uključuju pokušaje rušenja ili nasilne promene ustavnog poretka Gruzije, podrivanje nezavisnosti zemlje i kršenje njenog teritorijalnog integriteta.
U tužbi se takođe navodi da opozicione partije teže eskalaciji tenzija s Rusijom i uvlačenju Gruzije u sukob s Moskvom.
Veliki deo dokaza koji potkrepljuju ove navode potiče iz nalaza privremene parlamentarne istražne komisije, kojom je predsedavala Tea Culukijani, poslanica Gruzijskog sna.
Čitajte:
Cijena zagrljaja Gruzije sa Iranom i udaljavanja od WashingtonaKomisija je ispitivala period tokom kojeg je na vlasti bio Ujedinjeni nacionalni pokret, uključujući rat s Rusijom iz avgusta 2008, kao i politička dešavanja koja su usledila posle toga. Partija, koju je osnovao bivši predsednik Mihail Sakašvili, vladala je Gruzijom od 2003. do 2012.
Opozicione partije i organizacije za zaštitu ljudskih prava osporile su pravni osnov postupka i dovele u pitanje nepristrasnost komisije. Organizacija Transparensi internešnal (Transparency International) ocenila je da je ta komisija "nezakoniti mehanizam koji je stvorila napravio Gruzijski san kako bi uništio opozicione partije i ukinuo pluralističku demokratiju u zemlji".
Vladajuća partija je branila svoju inicijativu, predstavljajući je kao nastojanje da se zaštiti ustavni poredak Gruzije. Takođe je nagovestila da bi se u budućnosti i druge partije mogle suočiti sa sličnim postupcima, u zavisnosti od njihovog političkog uticaja.
Tinatin Hidašeli, bivša ministarka odbrane koja predsedava gruzijskom organizacijom civilnog društva Civic IDEA, rekla je da obim predloženih zabrana pokreće suštinska pitanja o demokratskom sistemu Gruzije.
"Kada zemlja počne da zabranjuje političke partije u ovolikoj meri, teško je govoriti o bilo kakvoj kompatibilnosti s demokratskim sistemom", rekla je Hidašeli za Radio Slobodna Evropa.
Ovaj slučaj se odvija u trenutku pogoršanja odnosa između Gruzije i njenih zapadnih partnera, kao i vreme sve oštrijih obračuna s neistomišljenicima.
Demonstranti u Tbilisiju tokom proevropskog skupa uoči parlamentarnih izbora 2024.
Gruzija je 2023. dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, ali je proces pristupanja praktično zaustavljen. U novembru 2024. Gruzijski san je saopštio da neće tražiti otvaranje pregovora o članstvu pre kraja 2028, što je izazvalo masovne proevropske demonstracije.
Reakcija vlasti na proteste naišla je na kritike organizacija za ljudska prava, koje su izvestile o proizvoljnim hapšenjima, policijskom nasilju i pritiscima na nezavisne medije i civilno društvo.
Georgi Melašvili, gruzijski politikolog i građanski aktivista, ocenio je da je cilj ovog slučaja učvršćivanje vlasti vladajuće partije.
"Njen jedini i primarni cilj je uspostavljanje potpune kontrole i uskraćivanje prava društvu da bira", rekao je on za RSE.
Ovaj slučaj takođe pokreće pitanja o spoljnopolitičkom kursu Gruzije, kao i o tome kakve bi koristi Rusija mogla imati od sve veće izolacije te zemlje od Zapada.
Moskva se dugo protivi nastojanjima Gruzije da se integriše u zapadne institucije.
Melašvili je rekao da bi zabrana rada prozapadnih opozicionih grupa išla u prilog ruskim interesima, jer bi oslabila te snage i umanjila izglede za angažman Zapada.