Delegacija poslanika Evropskog parlamenta (EP) boravi u Beogradu gde razgovara sa predstavnicima vlasti i opozicije, kao i civilnog društva o aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU) i političkoj krizi u zemlji.
Fokus razgovora je na temama istaknutum u dve prošlogodišnje rezolucije EP o Srbiji, poput polarizacije i povećane represije nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba.
Proevropska opozicija je od evroparlamentaraca zatražila presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan civilnom društvu i nezavisnim medijima, dok je vlast optužila delegaciju EP da nije želela da čuje "činjenice".
Članovi delegacije EP na sastancima u Skupštini Srbije
Delegaciju EP, koju predvodi portugalska evroposlanica Marta Temido, neće primiti predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednica parlamenta Ana Brnabić koji se nalaze van zemlje.
Prethodno su i Vučić i Brnabić izjavili da ne žele da se sastanu sa evroparlamentarcima tvrdeći da ih nisu ni obavestili ni pitali o dolasku, što je EP demantovao.
Devet članova delegacije Odbora za spoljne poslove (AFET) razgovaraće i sa predstavnicima medija, organizacija civilnog društva, istraživačkih centara, akademske zajednice i studenata.
Evroposlanici u Beogradu borave od 22. do 24. januara, a na kraju posete će održati konferenciju za medije. Očekuje se da posle posete sačine izveštaj.
Članovi delegacije pogledali izložbu o Jasenovcu
Članovi delegacije EP su između sastanaka obišli i postavku izložbe o logoru Jasenovac iz Drugog svetskog rata, iako su predstavnici vlasti Srbije tvrdili da je delegacija EP "tražila da u Skupštini Srbije ne prođe kroz centralni hol gde je izložba "Jasenovac – trajna opomena".
"Temelji Evropske unije zasnovani su na antifašizmu i nemam nikakav problem da pogledam izložbu o Jasenovcu", rekao je Picula novinarima nakon obilaska izložbe.
Prethodno je tim Picule demantovao navode da su pojedini evroparlamentarci tražili da ne prolaze pored izložbe o Jasenovcu u holu Skupštine Srbije navodeći da ti navodi "očito predstavljaju manipulacije sa ciljem da se diskredituje misija EP".
Šta je zahtevala opozicija?
Proevropska opozicija tražila je od delegacije EP presumeravanje sredstava iz Plana rasta EU za Zapadni Balkan organizacijama civilnog društva i medijima koji doprinose očuvanju osnovnih ljudskih prava i sloboda.
Lider Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović rekao je da vlast zloupotrebljava evropska sredstva.
"Da bi kupovali softefere kojima prate novinare i aktiviste", naveo je.
Čitajte: Policija Srbije sredstvima EU kupovala tehnologiju sankcionisane ruske firmeZahtevali su i personalizovane sankcije za ljude iz vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) i druge, među kojima su naveli novog načelniku Uprave kriminalističke policije Marka Krička.
Takođe su tražili da Evropska narodna partija (EPP) razmotri pridruženo članstvo SNS u toj političkoj grupi u EP.
Grbović je rekao da su od evroparlamentaraca dobili poruku da Srbija ima evropsku budućnost, a da su oni preneli da u Srbiji postoji evropska aleternativa.
"Vučić je najveća prepreka za evropsku budućnost i mir u regionu", ocenio je Grbović govoreći o predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Opozicioni poslanici u razgovoru sa delegacijom EP
Vlast: Delegacija nije bila spremna da čuje činjenice
Potpredsednica Skupštine Srbije iz vladajuće SNS Marina Raguš izjavila je da misija EP "nije bila spremna da čuje činjenice".
Ocenila je da su evroparlamentarci došli u Beograd sa "presudom", nazivajući tako Rezoluciju EP.
"Neće nama nijedna strana misija određivati ko će biti vlast ovde ili pokušati da obara Ustavom garantovani pravni poredak", poručila je Raguš.
Ona je ocenila da vladajuća većina "ne odgovara" misiji EP jer ne želi da prizna nezavisnost Kosova ili uvede sankcije Rusiji.
Predstavnici vladajućih partija u Skupštini Srbije tokom razgovora sa delegacijom EP
Brnabić optužila misiju EP za mešanje u unutrašnje stvari Srbije
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da misija EP koja boravi u Beogradu "ne predstavlja duh Evropskog parlamenta, niti evropske vrednosti".
"Ona je tu da se brutalno i neprimereno meša u unutrašnja pitanja Srbije i staje na stranu onih koji nedemokratskim sredstvima žele da unesu haos u naše društv", napisala je na društvenoj mreži X Brnabić, koja se nalazi u poseti Estoniji.
Šta su teme razgovora?
Teme su, kako je najavljeno, pitanja istaknuta u prošlogodišnjim Rezolucijama EP.
U Rezoluciji iz oktobra govori se o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji godinu dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu i stradanja 16 osoba.
Čitajte: Evropski parlament u predlogu rezolucije o Srbiji podržao pravo građana na protesteU prethodnoj Rezoluciji, iz maja 2025, konstatuje se određeni napredak, ali se navodi da Srbija i dalje mora da prevaziđe značajne prepreke na putu ka EU.
To su unapređenje unutrašnjeg političkog dijaloga, sprovođenje reformi u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije, sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa sa Kosovom i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU.
Evroposlanici su u tom dokumentu izrazili duboku zabrinutost zbog sistemskih problema - građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi sa infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.
Sastav delegacije EP
U delegaciji su tri člana konzervativne Evropske narodne partije (EPP), najveća grupa u EP, dva člana grupe Socijalisti i demokrate, a po jednog imaju Zeleni, liberalna grupa Obnovimo Evropu, desna grupa Evropski konzervativci i reformisti, i krajnje desna grupa Evropa suverenih nacija.
Članovi delegacije iz EPP su Rajnhold Lopatka (Reinhold) iz Austrije, Davor Ivo Štir (Stier) iz Hrvatske i Rasa Juknjavičenje (Juknevičiene) iz Litvanije. Socijaliste i demokrate predstavljaju šefica delegacije Marta Temido i izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula iz Hrvatske.
Izvestilac EP za Srbiju Tonino Picula
U ime Zelenih u delegaciji je Vladimir Prebilič iz Slovenije, grupu Obnovimo Evropu predstavlja Helmut Brandšteter (Brandstätter) iz Austrije, Evropske konzervativce i reformiste Šerban-Dimitrie Sturza (Serban-Dimitrie Sturdza) iz Rumunije, a Evropu suverenih nacija Petr Bistron (Bystron) iz Nemačke.