EK o Srbiji: Normalizacija odnosa sa Kosovom, pa datum

U Beogradu prate konferenciju za novinare Štefana Filea na kojoj je predstavio izveštaj o napretku ka EU, 12. oktobar 2011.

Evropska komisija preporučila je da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Evropsku uniju, ali će datum početka pregovora zavisiti od napretka dijaloga sa Kosovom.

Komisija je kandidaturu za Srbiju preporučila zbog uspešne saradnje sa Tribunalom u Hagu, sprovedenih reformi i pomirenja u regionu. Mišljenje iz Brisela zvaničnicima u Beogradu preneo je šef delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer, navodeći da je za dalji proces pridruživanja ključni element nastavak pregovora sa Prištinom.

“Mi smatramo da je taj element statusno neutralan i da nije ništa novo. Ne postoji vremenski rok za ovo, ali mi se nadamo da će dijalog biti nastavljen uskoro i da ćemo uskoro otvoriti pregovore”, rekao je Dežer.

Predstavljajući izveštaj u Briselu, komesar za proširenje EU Štefan File rekao je da će Komisija slušati ocene evropskog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine, a da će odluka o početku pregovora zavisiti od rešavanja nekih ključnih pitanja u odnosima dve zemlje.

Među prioritetima su puno poštovanje načela učešća svih strana u regionalnoj saradnji, potpuno poštovanje odredbi Ugovora o energetskoj zajednici, rešenje za telekomunikacije i uzajamno prihvatanje diploma, kao i aktivnu saradnju s Euleksom kako bi on obavljao svoje zadatke u svim delovima Kosova.

Na pitanje zašto Komisija nije spomenula pitanje paralelnih struktura na severu, što bi moglo uticati da negativan odgovor nekih članica Unije, File je uzvratio da "potpuno veruje da preporuke Evropske komisije verno odslikavaju ono što žele da vide članice EU".

Vensan Dežer i Mirko Cvetković, Beograd, 12. oktobar 2011.


„Važno je da se normalizuju odnosi Srbije i Kosova i savršeno jasno smo predočili da Evropska unija nije spremna da uveze bilo kakav problem", rekao je komesar za proširenje.

Rešavanje problema kroz nastavak dijaloga sa Prištinom je upravo ono što Beograd želi, tvrdi predsednik Srbije Boris Tadić, no ostaje pri ranijim stavovima kada je reč o pitanju zbog kojeg je srpska strana i prekinula razgovore.

„Mi želimo što pre da se vratimo u dijalog. Istovremeno želimo da rešimo problem koji je nastao unilateralnom akcijom ROSU na severu Kosova, ali Srbija ima principe od kojih neće odstupiti kada je reč o njenom teritorijalnom integritetu. To ne znači da nije moguće pronaći političko rešenje za krizu ako druga strana za to ima volju. Verujem da je moguće da u decembru dobijemo status kandidata i da se otvore perspektive za početak pregovora o članstvu“, kaže Tadić.

Uprkos činjenici da je za sticanje statusa kandidata, kao i za početak pregovora potrebna jednoglasna odluka Saveta ministara EU, čije su vodeće članice jasne u stavu da Srbija mora menjati politiku prema Kosovu, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić već je najavio da se to neće dogoditi.

"Naša politika prema Kosovu se neće menjati kao rezultat mišljenja Evropske komisije. Mi smo posvećeni evropskom procesu, kao što smo posvećeni i pronalasku kompromisnog rešenja za problem Kosova. Ali, to su za nas dva odvojena procesa i jedan ne može da utiče na drugi", izjavio je Jeremić.

Kacin: Potreban i dijalog sa Nemačkom i Francuskom

Da nije tako, podvlači u izjavi za RSE izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin. On navodi i da će Beograd nakon preporuke Evropske komisije morati da poradi, ne samo na dijalogu sa Kosovom, već i sa drugim članicama EU od čije odluke u decembru zavisi potvrda kandidature.

„Neophodan je dijalog sa Nemačkom, čiji su vojnici optuženi da su pucali bojevom municijom na severu Kosova, što nije istina i što je čista laž i manipulacija. Treba vršiti dijalog sa Francuskom koja ima debelih rezervi prema dosadašnjem ponašanju srpskog vrha, jer, morate znati da se status zemlje kandidata ne daje toj vladi, nego se daje Srbiji kao državi. Zato su i oni u opoziciji i oni u koaliciji odgovorni da u tjednima koji stoje na raspolaganju ubede sve te zemlje da sa njima ne ratuju i da iskreno žele ka i u EU. To je ono što čeka Srbiju u sledeća dva meseca“, rekao je Kacin.

Štefan File na konferenciji za novinare o izveštaju EK, Brisel, 12. oktobar 2011.

U izveštaju Komisije navodi se i da je Srbija ostvarila napredak u pravcu usklađivanja svog zakonodavstva sa evropskim, ali da su potrebni dalji napori na njegovoj efikasnoj primeni. Vensan Dežer rekao je da će komisija posebno pratiti primenu Zakona o vraćanju oduzete imovine i Zakona o rehabilitaciji.

Premijer Srbije Mirko Cvetković i drugi zvaničnici zadovoljni su mišljenjem Komisije.

“Ovo mišljenje pokazuje da je Evropska komisija prepoznala napore koje je Srbija učinila i reforme koje smo sproveli. Ovo nije kraj i mi treba da nastavimo sa implementacijom i sa nastavkom reformi, ali ovo svakako jeste važan datum za Srbiju“, rekao je Cvetković.

Preporuku o kandidaturi pozdravile su sve stranke u Srbiji, osim DSS-a i Radikala. U Koštuničinoj partiji navode da je mišljenje Komisije „još jedna u nizu ucena kako bi Srbija priznala nezavisnost Kosova“, dok su Radikali protestovali ispred zgrade Predsedništva Srbije tražeći od vlasti da prekinu proces kandidovanja Srbije za ulazak u EU.

Proces pridruživanja Srbije započet je kada je posle dvoipogodišnjih pregovora, aprila 2008., u Luksemburgu potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između Unije i Srbije. Savet EU je godinu dana kasnije objavio je dokument o viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana, a već u decembru stupio je na snagu bezvizni režim.

Istog meseca, Srbija je zvanično podnela zahtev za prijem u članstvo EU. Savet ministara spoljnih poslova EU je u oktobru 2010. odlučio da kandidaturu Srbije prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje.