Piše: Kristofer Miler (Prevela: Mila Đurđević)
Olga Pasko i Valentina Riklivska lile su iskrene suze dok su kačile anđele napravljene od papira na živu ogradu u Institutskoj ulici u Kijevu, na mestu krvavog i konačnog sukoba pre tačno pet godina između prodemokratskih demonstranata i snaga bezbednosti tokom ukrajinskih protesta poznatih kao Evromajdan.
Kao da se sve dogodilo juče, dve žene se prisećaju događaja koji su podelili zemlju i doveli do svrgnuća proruskog predsednika (Ukrajine, Viktora Janukoviča, prim. prev.) ali i pripremili teren za invaziju Rusije i petogodišnji rat.
"Pripremala sam hranu u mobilnoj kuhinji u znak podrške našem Majdanu", priseća se 19. februara 2014. godine Olga Pasko. Često je tada izlazila sa posla kako bi dala svoj doprinos protestima.
Sećanja obeju žena na trenutak kada su teško naoružane snage bezbednosti otvorile vatru na svoje sugrađane Ukrajince, prolivajući njihovu krv koja se slivala u pukotine izlizane kaldrme, su veoma živa.
Sveštenik stoji u holu Hotela Ukrajina, okružen telima učesnika protesta Evromajdan, koji su ubijeni tokom sukoba sa policijskim jedinicama za razbijanje demonstracija u Kijevu, 20. februar 2014.
"Svuda unaokolo su bili vatra i dim", kaže Pasko. "To je bio rat."
Riklivska još može da vidi omlitavljena krvava tela, koja na nosilima prenose do zdravstvenih stanica na Trgu nezavisnosti, u narodu poznatog kao Majdan.
"Mnogi od njih su bili toliko mladi", kaže ona, pokazujući prema licima na improvizovanim izbledelim memorijalima, postavljenim na mestima gde su demonstrante pokosili mecima – debla drveća su služila kao zaklon i ograda pored ulaza u hotel, čiji je ulazni hol bio pretvoren u operacionu salu i koji je služio kao osnova pešačkog mosta, gde se nalazila poslednja barikada demonstranata. "To je jedna velika sramota."
Anđele od papira koje kače ove dve žene napravili su učenici škole za slepe, a postavljeni su kako bi, prema njihovim rečima, čuvali duše poginulih.
I dok građansko društvo u Ukrajini poklanja veliku pažnju stradalim sugrađanima, poznatim i kao "Nebeska stotina", Pasko, Riklivska i mnogi drugi Ukrajinci smatraju da su vlasti posvetile malo pažnje pitanju pravde.
Učesnici antivladinih protesta stoje iza barikada u plamenu tokom direktnog okršaja sa policijom u Kijevu, 20. februar 2014.
"Bila je to užasna tragedija. Danas se takođe suočavamo sa užasnom tragedijom", kaže Riklivska. Ona tvrdi da političari jedno govore a drugo rade i radije polažu cveće za žrtve nego da nešto konkretno i urade o tom pitanju.
Petro Porošenko, post evromajdanski predsednik Ukrajine, pred kojim je narednog meseca teška izborna bitka nakon zastoja u ključnim pravosudnim reformama i nakon toga što što nije uspeo da procesuira odgovorne organizatore ubistava tokom Evromajdana, bio je u pratnji predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska 19. februara koji je na mestu krvoprolića odao počast "Nebeskoj stotini".
U međuvremenu, čini se da su mišljenja oko zvanične istrage ubistava podeljena, na žalost mnogih Ukrajinaca.
Do kraja 2018. godine, Generalno tužilaštvo Ukrajine identifikovalo je 441 osumnjičenog, od kojih su većina bivši pripadnici policijskih snaga, ali i gradski zvaničnici, tužioci i sudije, prema istraživanju organizacije Amnesti Internešnal (Amnesty International).
Čovek ostavlja cveće na memorijalu posvećenom Nebeskoj stotini u Kijevu, 20. februar 2019.
Za ukupno 288 pojedinačnih slučajeva je rečeno da su poslati na sud. Pedeset dva postupka su okončana sudskom odlukom, uključujući 48 osuđujućih presuda. Međutim, izrečeno je samo devet zatvorskih kazni, naveo je Amnesti Internešnal. Nijedan od osuđenika, kome je izrečena kazna zatvora, nije bio bivši policajac, navodi Amnesti i dodaje da nikada nisu identifikovani niti izvedeni na sud nalogodavci i počinioci ubistava od 20. februara 2014. godine.
Ukrajinski sud je prošlog meseca proglasio krivim tadašnjeg predsednika Viktora Janukoviča u odsustvu, za izdaju i podrivanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, kada je pozvao Rusiju da vojno interveniše tokom protesta. Kazna zatvora u trajanju od trinaest godina dočekana je aplauzima u Kijevu, ali Janukovič, koji trenutno boravi u Rusiji pod zaštitom države, teško da će služiti i dana zatvorske kazne.
Glavni tužilac Jurij Lutsenko objavio je 1. februara 2019. da je njegov kabinet završio istragu i izrazio spremnost da slučajeve koji su proizišli iz te istrage iznese na sud.
Dva dana kasnije, demantovao ga je šef za specijalne istrage Serhij Horbatiuk rekavši da "istraga još nije gotova".
"Pet godina je dug period čekanja na pravdu, za većinu žrtava koje su stradale od ruku ukrajinske policije, pravda nije ni na vidiku", izjavio je u Kijevu 19. februara Kolm O Kuanačain, direktor u kancelariji generalnog sekretara organizacije Amnesti Internešnal. "Čuli smo obećanja, post-Janukovičevske vlasti su izrekle jake reči, ali vreme i činjenice govore više."
Kuanačain je dodao: "Dokle god svi oni koji su odgovorni, uključujući i one koji su imali komandnu odgovornost, ne budu izvedeni pred lice pravde, pravda neće imati smisla".
Simbolično, Vlada Ukrajine je postavila kamen temeljac novog Memorijalnog centra Majdan koji će se protezati duž čitave Institutske ulice, a koja je danas poznata i kao Avenija Nebeske stotine.
Jurij Kovalčuk, učitelj u penziji koji je protestovao na Trgu nezavisnosti 2014. godine i vratio se na mesto zbivanja 19. februara 2019. kaže da ceni ovaj potez ukrajinske Vlade, ali da memorijal ne može biti zamena za to što je samo nekolicina proglašena odgovornim za smrt njegovih prijatelja i drugih učesnika protesta.
"Stotinu ljudi je platilo svojim životom... Dali su za Ukrajinu sve što su imali", kaže Kovalčuk, prelazeći rukom preko lica i dodaje pokazujući na mesto gde niče novi memorijalni centar i dva kamena koja obeležavaju budući ulaz u memorijal: "Dali su im samo kamenje u znak sećanja".