Nazadovanje u vladavini prava u članicama Evropske unije je normalizovano, zaključak je koji u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) naglašava Kersti Mekort (Kersty McCourt), jedna od autorki godišnjeg izveštaja koji je upravo priredila nevladina organizacija Unija za građanske slobode za Evropu (Liberties).
Samo jedna država EU je pozitivno ocenjena u ovom izveštaju. Radi se o Letoniji, koja je u izveštaju okarakterisana kao "vredan radnik" koja se aktivno angažuje u polju vladavine prava.
U dokumentu koji sadrži više od 800 strana, vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke opisuju se kao "razarači", odnosni oni koji aktivno slabe vladavinu prava.
U šest drugih evropskih država, uključujući i one koje istorijski imaju jake demokratije, poput Belgije, Danske, Francuske, Nemačke i Švedske, prema ovom izveštaju, dolazi do opadanja vladavine prava.
Zemlje koje nisu zabeležile nikakvo napredovanje, odnosno stagnaciju, jesu Češka, Estonija, Grčka, Irska, Litvanija, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija i Španija.
Unija za građanske slobode za Evropu je nevladina organizacija koja se bavi zaštitom građanskih sloboda, ljudskih prava i vladavine prava u Evropskoj uniji. Sa sedištem u Berlinu, ova NVO okuplja mrežu nacionalnih nevladinih organizacija i kroz istraživanja, kampanje i zagovaranje utiče na politiku i zakonodavstvo EU, posebno u oblastima slobode medija, digitalnih prava i nezavisnosti sudstva.
Kesti Mekort iz Unije za građanske slobode za Evropu (Liberties)
Kersi Mekort objašnjava da su i centralne evropske institucije koje bi trebalo da budu nosioci procesa suočene sa izazovima, što značajno potkopava ceo proces. Ipak, uočavaju se razlike između onih država koje aktivno "demontiraju" zaštitne mere vladavine prava, od onih koje doživljavaju "delimičan pad".
"Razlika je prvenstveno u nivou i sistemskoj prirodi pada. U kategoriji demontaže, sistemski pad se vidi u više stubova (pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda medija i sistemi kontrole i ravnoteže) i vrlo često su se akcije razvile od specifičnih incidenata do sistemskih problema utemeljenih na zakonodavstvu. Takođe se primete temeljna pitanja (koja utiču na više oblasti vladavine prava), kao što su ubrzani zakonodavni procesi ili nesprovođenje sudskih presuda", navodi Mekort.
RSE: Postoji li rizik da pad u ključnim državama EU legitimizuje autoritarne tendencije u drugim delovima Unije?
Mekort: Da, prelazak s nekoliko izuzetaka na pad u gotovo polovini država članica znači da nazadovanje u vladavini prava postaje normalizovano. Osim toga, činjenica da je Liberties uočio izazove vladavini prava unutar samih institucija EU, znači da akter koji bi trebao osigurati funkciju nosioca standarda i sam nazaduje, što dodatno potkopava proces.
RSE: Širom EU, šta vidite kao glavni pokretač trenutnog pada vladavine prava? Političke izbore, slabu primenu na nivou EU ili dublje institucionalne ranjivosti?
Mekort: Radi se o kombinaciji nekoliko faktora, posebno političkih izbora na nacionalnom nivou usmerenih na održavanje i konsolidaciju moći. To često uključuje korišćenje žrtvenih jaraca – često marginalizovanih ili ranjivih grupa – kako bi se pažnja skrenula sa dubljih, dugoročnih sistemskih problema. Regionalne i međunarodne veze koje jačaju autoritarne aktere, kao i dovođenje u pitanje sistema zasnovanog na vladavini prava, doprinose ovom padu.
Međutim, takođe je jasno da bi sprovođenje (vladavine prava) od strane EU mogla biti mnogo jača, i bila je jedna od glavnih kritika godišnjeg izveštaja Libertiesa. Prvo, nalazi izveštaja Evropske komisije moraju biti povezani s konkretnim delovanjem – i da bi određeni negativni događaji pokrenuli druge delove instrumenata za vladavinu prava, kao što su pravni postupci.
Čitajte:
NVO Liberties: Vlade Bugarske, Hrvatske, Mađarske, Italije i Slovačke slabe vladavinu pravaSlično tome, moraju postojati posledice za nesprovođenje preporuka. Trenutno nema postupaka ako država članica EU ostvari mali ili nikakav napredak u vezi s preporukama – a preporuka se jednostavno ponavlja sledeće godine. Ceo set instrumenata za vladavinu prava takođe zahteva pravovremeno i usklađenije delovanje. Iako je Sud pravde Evropske unije doneo nekoliko presuda kojima se uspostavljaju presedani, pravne mere nisu uvek preduzete.
Mađarska je u Postupak prema članu 7 je formalni mehanizam EU za rešavanje i potencijalno sankcionisanje država članica koje rizikuju kršenje temeljnih vrednosti poput vladavine prava, demokratije i ljudskih prava.
Evropski parlament je 2018. godine pokrenuo član 7 protiv Mađarske, ali proces je zastao u fazi upozorenja bez konkretnih sankcija jer odluka o tome zahteva jednoglasjeprema članu 7(1) od 2018. godine, a države članice nisu bile u mogućnosti ni da pređu na prvi korak u kojem bi se Mađarskoj dale konkretne preporuke, a kamoli na drugi korak koji bi rezultovao suspenzijom prava glasa Mađarske.
Postoji predlog da se preporuke povežu s budžetom EU, kako je detaljnije opisano na stranici 26 izveštaja. Dakle, u slučajevima kada država članica ne ispuni određene uslove i kršenja vladavine prava se nastave, sredstva se mogu uskratiti toj državi članici.
Pozdravljamo ovaj predlog, ali je potrebno dalje angažovanje kako bi se detalji razradili i osiguralo da su preporuke dovoljno specifične s jasnim rokovima za primenu.
RSE: Ako se trenutna putanja nastavi, koliko bi trebalo da budemo zabrinuti zbog dugoročnog kredibiliteta EU kao zajednice izgrađene na vladavini prava i demokratiji?
Mekort: Trebalo bi da budemo zabrinuti i u smislu putanje pojedinačnih država članica EU i sveobuhvatne posvećenosti Uniji koja se zasniva na vladavini prava. EU je postala previše tolerantna prema demokratskom nazadovanju unutar vlastitih redova, i procesi bi trebalo da budu reformisani pre daljeg proširenja EU.
RSE: Da li je EU dovoljno otporna da se odupre autoritarnim efektima preliva, kako interno tako i eksterno?
Mekort: EU ima izbor da li će iskoristiti i prikazati liderstvo u vladavini prava kao svoju snagu – ili će popustiti pred promenljivim i nepredvidivim liderstvom. Ovo je relevantno kako za sveobuhvatne strukture sistema zasnovanog na vladavini prava: nezavisnost institucija, podsticajan građanski prostor, slobodna štampe – tako i za liderstvo u novim i izazovnim oblastima, kao što su digitalna prava i dužna pažnja prema zaštiti životne sredine.
RSE: Po čemu se vaša metodologija razlikuje od metodologije izveštaja Evropske komisije? Uz doprinos desetina nevladinih organizacija širom Evrope, kako održavate doslednost i uporedivost među zemljama?
Mekort: Kao Liberties, pratimo istu strukturu kao i Evropska komisija – dakle četiri stuba izveštaja EU: pravda, borba protiv korupcije, sloboda medija i kontrola i ravnoteža, a crpimo informacije iz upitnika Komisije civilnom društvu. Ove godine smo strukturirali naše izveštaje o zemljama oko preporuka koje je Komisija dala 2025. godine – kao i uočenih nedostataka i novih dešavanja tokom 2025. godine.
Pokrivamo 22 zemlje, dakle oko 80 odsto EU. Ovo su zemlje u kojima imamo članove jer, nažalost, još uvek nemamo člana u svakoj državi članici. Sa ovim pokrivanjem, izveštaj Liberties je najopsežniji doprinos monitoringu vladavine prava Komisije, koji je sastavila mreža nezavisnih grupa za građanske slobode. Jedino nemamo članove na Kipru, Luksemburgu, Finskoj, Portugalu i Austriji. To je ili zato što u zemlji ne postoji široko rasprostranjena organizacija za ljudska prava, ili su deo drugih mreža ili mnogo novijih organizacija. Nadamo se da će se članovi iz preostalih zemalja pridružiti mreži.