Savet Evropske unije (EU) produžio je okvir za restriktivne mere u vezi sa situacijom u Bosni i Hercegovini za dodatnih godinu dana, saopštila je ova institucija.
Radi se o praznoj listi na koju se po potrebi mogu dodavati imena, a na kojoj i dalje nema nijednog imena.
Ovaj okvir sankcija je EU prvobitno usvojila u martu 2011. godine, za fizička i pravna lica čije aktivnosti potkopavaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine, ozbiljno ugrožavaju bezbednosnu situaciju u zemlji ili podrivaju Dejtonski mirovni sporazum.
"Evropska unija će stoga zadržati mogućnost uvođenja ciljanih restriktivnih mera protiv pojedinaca ili subjekata koji podrivaju suverenitet, teritorijalni integritet, ustavni poredak i međunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine. Restriktivne mere mogu se uvesti i protiv onih koji ozbiljno ugrožavaju bezbednosnu situaciju u zemlji ili podrivaju Dejtonski/Pariški opšti okvirni sporazum za mir", navodi se u saopštenju Saveta EU.
Čitajte: Koje alate ima EU da održi pritisak na Dodika?Ove restriktivne mere se redovno produžavaju na godinu dana i sastoje se od zamrzavanja imovine, zabrane stavljanja sredstava na raspolaganje i zabrane putovanja u EU za fizička lica.
"Savet EU prati događaje u Bosni i Hercegovini i može razmotriti korišćenje svih instrumenata koji su mu na raspolaganju u slučaju pogoršanja situacije u zemlji", dodaje se u saopštenju, uz naglašavanje nedvosmislene posvećenosti perspektivi Bosne i Hercegovine za članstvo u EU kao jedinstvene, ujedinjene i suverene države.
Donošenje odluka o uvođenju sankcija u Evropskoj uniji je komplikovan proces i zahteva jednoglasan odgovor država članica. Iako je Evropski parlament pozivao da se uvedu sankcije Miloradu Dodiku, tada predsedniku entiteta Republika Srpska, do toga nije došlo pošto je Mađarska otvoreno podržavala Dodika.
Čitajte: Zašto EU ne uspeva da uvede sankcije Miloradu Dodiku?