Duh iz prošlosti: U poslednjoj ukrajinskoj nuklearnoj raketnoj bazi
Ispod ovih čeličnih vrata od 121 tone nekada je bila nuklearna raketa, usmerena ka Sjedinjenim Američkim Državama i spremna za lansiranje.
Posle propasti SSSR-a, nezavisna Ukrajina je pristala da uništi desetine silosa za nuklearne rakete.
Komandantima baze blizu Pervomajska, na oko 300 kilometara južno od Kijeva, međutim, dozvoljeno je da ostave ovaj silos netaknut kao muzej.
Danas, ovaj izvanredan ostatak hladnoratovskog sučeljavanja nadgledaju isti komandanti koji su svojevremeno imali zadatak da unište Ameriku.
Srce baze ide kroz 155 metara podzemnog hodnika...
...iza čeličnih vrata od 750 kilograma...
...na dnu okna od 40 metara.
U komandnom centru, objašnjava vodič, sovjetski oficiri su godinama čekali na komandu koja bi označila kraj civilizacije kakvu smo poznavali.
Model podzemnog komandnog centra prikazuje prostorije za život i rad (na dnu) ispod 10 spratova elektronike i generatora za održavanje rada baze 45 dana u slučaju nuklearnog rata. Unutar masivnog čeličnog oklopa, cilindar je zaštićen amortizerima za šokove da izoluje ljudstvo i opremu od razornih nuklearnih udara.
Duboko ispod zemlje, komandanti na dužnosti su provodili šest sati za tastaturom, zavezani za stolicu u slučaju udara neprijateljske rakete. Ljudima nije bilo dozvoljeno da jedu ili piju dok su sedeli na ovoj stolici.
Lokalni turistički vodič Olena Smeričevska (koja radi pod imenom Elena Smeričevskaja) sedi za jednim od dva stola s pristupom tasteru za lansiranje.
Nuklearna apokalipsa bi počela direktnom komandom iz Moskve...
...posle koje bi bila određena šifra za lansiranje.
Kada se šifra unese, bilo bi potrebno da dva oficira istovremeno okrenu ključ (desno), onda pritisnu taster za lansiranje (levo). Sistem "četiri ruke", prema muzeju, onemogućio je da neko sam lansira raketu.
Model SS-24 rakete Skalpel koja bi bila poslata iz silosa.
Sovjetska propagandna slika lansiranja rakete. Posle jurenja brzinom od oko sedam kilometara u sekundi, raketa Skalpel (koja je među Sovjetima bila poznata kao "Hrabra čovek") otvorila bi se da pusti do 10 nuklearnih bojevih glava sa zasebnim metama.
Raketa SS-18 Satan prikazana u bazi. Interkontinentalna balistička raketa (ICBM) ispaljena iz Pervomajska bi pogodila Njujork za 20 do 25 minuta posle lansiranja. Mete ICBM Skalpel iz ove baze, prema muzeju, i dalje su tajna.
Ispod kontrolne sobe, prostor za oficire van dužnosti krije sefove za vanredne slučajeva koje su opisali bivši komandanti. Iza vrata dole desno...
...bio je sef za oružje osoblja.
Prema Smeričevskoj, oficiri van dužnosti koji su se opuštali ispod komandnog centra bili su pod naredbom da zgrabe svoje pištolje, popnu se i ubiju drugove koji bi odbili da izvedu nuklearni napad. Vojni stručnjak koji je govorio za RSE, međutim, sumnja u tu tvrdnju, navodeći da su pištolji verovatno bili za samoodbranu.
Podzemni boravak takođe je imao mešavinu naprednih i starih uređaja. Ova mikrotalasna je bila postavljena u bazi, navodno pre nego što su obični Sovjeti imali pristup toj tehnologiji.
Samovar je bio učvršćen kako bi se smanjio rizik da se moderni električni čajnik ispusti i uništi osetljivu elektroniku.
Na površini je baza okružena nizom podzemnih senzora i tri ograde. Struja dovoljno snažna da ubije osobu (ili životinju) išla je žicama unutrašnje ograde (na slici).
Ove oklopne kule, s mitraljezima postavljenim unutra, bile su poslednja linija odbrane. Smerčevska kaže da su baze u toj oblasti bile toliko tajnovite da čak i danas tamošnji stanovnici nerado govore o njima.
Danas, kako baza postaje poznata, bivše vojno osoblje koje radi s turistima može napraviti povremeno nelagodnu skupinu.