Zvanični stav Beograda jeste da su međunarodne snage oružjem napale narod koji je mirno protestovao na prelazu Jarinje i da je u tom sukobu sa Kforom povređeno 11 osoba.
O tome je zasedao i Odbor za bezbednost skupštine Srbije, koji je izneo isti zaključak i uz napomenu da su dobili veliki broj informacija, faktografije događaja sa Jarinja, kao i da su im pružene procene šta se dalje može očekivati od strane Albanaca i kako će se u vezi sa tim ponašati međunarodna zajednica.
Deo javnosti, međutim, izražava sumnje u takvo viđenje događaja.
Lider Srpskog pokreta obnove i nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije, Vuk Drašković, tvrdi da su čelni ljudi srpske vojske i policije Odboru saopštili istinu, ali da to nije i ono što je rečeno narodu Srbije.
"Na satsanku Odbora za bezbednost, prema mojim informacijama koje su pouzdane i proverene, pripadnici svih bezbednosnih službi u Srbiji, kao i ministar vojni, naprosto, poslanicima su ispričali istinu o Jarinju i o sukobu koji se dogodio na tom carinskom prelazu. To što je saopšeno potpuno je u suprotnosti sa onim što je pre toga objavljeno javsnoti Srbije. Istina je potpuno drugačija i za mene je šokanstno to, da ta istina koja je saopštena poslanicima se krije od naroda nego i da je i dalje u javnosti prisutna laž", kaže Drašković.
Međutim, Vuk Drašković nije želeo da kaže u čemu se tačno izveštaji razlikuju.
"Ja sam pozvao novinare da pitaju šefove tajnih službi i sve one koji su bili na tom skupu da u novinarske kamere ponove to što su kazali pred poslanicima“.
Na pitanje šta je motiv za ovakvo ponašanje, Drašković kaže:
"Smatram da je Srbija u ovom trenutku talac sedam-osam kriminalaca koji stoje iza svega onoga na Jarinju i manipulišu sa tim narodom kome je jeko teško i kojima Srbija maksimalno mora izaći u susret. Srbija ne može da menja svetska pravila, a to je da ne može da utiče na status ni severa ni juga Kosova."
Lider SPO nudi i izlaz iz trenutne situacije:
"Prihvatiti nestatusni deo Ahtisarijevog plana koji daje veoma široku autonomiju Srbima na Kosovu, a naročito na severu, jer to je najviše što se u ovom trenutku može dobiti. Jer, prihvatanjem nestatusnog dela Ahtisarijevog plana kao osnova za dogovore sa međunarodnom zajednicom i Prištinom, verovatno bi se moglo dobiti još podosta za sever Kosova i za njegove posebne veze sa Srbijom, ali ako se ne prihvati Ahtisarijev plan bojim se uslediće repriza onoga što se dešavalo u Hrvatskoj kada su Srbi odbili plan Z-4“.