Predsednik Srbije Tomislav Nikolić završio je boravak u Njujorku, a po njegovom dolasku u Beograd, kako je najavio, biće pripremljena platforma za pregovore sa Prištinom na novom, političkom nivou. Šta će biti predmet dijaloga, ko će sedeti na vrućim stolicama u ime Beograda, a ko u ime Prištine, još se ne zna.
Predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Albanijom, BiH, Srbijom, Crnom Gorom i Kosovom Eduard Kukan u Beogradu je rekao da se još ne zna ko će voditi dijalog, čak se ne zna ni za onaj na tehničkom nivou.
"Čeka se povratak lidera iz Njujorka. Format o tome ko će pregovarati, o kojim pitanjima, ko će pregovarati na tehničkom nivou, to još nije odlučeno”, kaže Kukan.
Do nedavno je izgledalo da je predsednik Srbije spreman da on lično sedne na vruću stolicu ali sada je, barem po najnovijoj poruci Tomislava Nikolića, veća šansa da to bude neko iz Vlade ili po ovlašćenju Vlade.
Iako je inicijativa da se pregovori Beograda i Prištine dignu na politički nivo formalno potekla od novog predsednika Srbije, čini se da je pre svega međunarodna zajednica odlučna da okonča blokadu, sa jedne strane, procesa integrisanja Kosova u medjunaordne institucije, sa druge strane, ostvarivanja procesa suvereniteta Kosova na celoj teritoriji rešavanjem statusa severa Kosova.
Namera je da se izađe iz pat pozicije koja je bila tako očita i ove nedelje u UN gde su predstavnici Kosova ulazili kao gosti punopravnih članica, kao što je svih proteklih meseci bila najvidljivija po haotičnim dešavanjima na graničnim prelazima na severu Kosova.
Od Srbije se definitivno ne traži formalno priznavanje Kosova - ponavljanje mantre da Beograd neće priznati nezavisni državu Kosovo samo je za unutrašnju upotrebu.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je i iz Njujorka poručio da Srbija više neće učiniti nijedan korak ka priznavanju Kosova, među koje je svrstao i ukidanje paralelnih instutucija na severu.
“Ja sam i u govoru pred Generalnom skupštinom rekao da smo mi došli do kraja u ispunjavanju zahteva za koje smo i sami mi videli da vode ka nezavisnosti Kosova i Metohije”, rekao je Nikolić.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, koja je svojevremeno radila u diplomatiji, kaže za naš program da je centralno pitanje predstojećih političkih pregovora - status severa Kosova. Ona smatra da je konačni cilj Beograda da izdejstvuje autonomiju za sever Kosova, po ugledu na Republiku Srpsku.
RSE: Razlike između RS i severa Kosova je što te institucije u RS dosežu do Banjaluke a sa severa Kosova do Beograda. Zar to ne govori da Beograd, zapravo, traži za sever Kosova više od Republike Srpske?
Biserko: Da, Beograd pokušava da zadrži status tih institucija koji već postoji na severu Kosova. Ali, to ne znači da Beograd neće odustati od tog zahteva kada shvati da EU i SAD žele to da promene. Beograd će morati da ide na autonomiju koja je u skladu sa Ahtisarijevim planom, koja podrazumeva integraciju policije i sudstva u kosvoske institucije. Sve drugo narušava koncept koji je definisan na Balkanu. Mislim da bi svaka podela bila okidač za slične procese, ne samo u susedstvu, već i u samoj Srbiji. To bi bio presedan koji bi narušio sve što je urađeno do sada na Balkanu.
Neizbežno ukidanje paralelnih institucija
Za razliku od Sonje Biserko koja procenjuje da Beograd nije odustao od pokušaja da uvede u igru ideju podele Kosova, makar i kao pregovarački manevar, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose misli da je Beogradu jasno da to neće biti na pregovaračkom stolu, čak i da srpska strana neće uspeti da izbegne ukidanje paralenih insitucija.
“Jasno je da je ukidanje paralelnih institucija postavljeno kao uslov za dalje napredovanje u evropskim integracijama Srbije, za dobijanje datuma pregovora. Novina je što je Dačić izjavio da to nije nešto neophodno što bi Srbija morala brzo dobiti (misli se na datum početka pregovora) ali ipak nije rekao da Srbija odustaje od evropskih integracija. Dakle, na ovaj ili onaj način, to će biti tema”, kaže Janjić.
Uoči dijaloga na političkom nivou koji se u Beogradu ne naziva novim Dejtonom (zahtevi za pregovorima o Kosovu nalik na Dejton o BIH mogli su se čuti u Srbiji), jer je jasno da o statusu Kosova neće biti reči, puštani su i puštaju se sa raznih strana probni baloni.
Od onog nemačkog, da Beograd i Priština treba da potpišu ugovor o dobrosusedskim odnosima, koji je uzbudio srpsku javnost, do nedavnog lansiranja ideje o podeli Kosova od strane srpskog premijera.
Na medijskoj trpezi mogu se naći i razni primeri iz dalje i bliže prošlosti, kao što je nemačko- nemački sporazum koji je omogućio da obe države budu članice UN, do Vestminsterskog dogovora iz davne 1931. godine koji je britanska kruna potpisala sa svojim bivšim kolonijama.
Narednih dana biće zanimljivo pratiti šta će i kako činiti predsednikov i premijerov kabinet u Beogradu, s obzirom da je najavljeno da će za naredne ključne korake u vezi sa Kosovom vlast tražiti politički konsenzus.
Procena je da to neće biti nemoguće postići, ma kakav utisak bio nakon ovonedljneg zasedanja Parlamenta. Jer, samo mali broj marginalnih stranaka odbacuje evropsku agendu Srbije, među kojima je Koštuničin DSS čiji su poslanici i ove nedelje uneli dinamiku na sednici na kojoj su predstavnici Vlade, među njima i premijer Ivica Dačić, bili propitivani na razne teme. Kosovo je bilo nezaobilazno.
"Mi smo svih ovih godina konstantno upozoravali na činjenicu da je evropsku put Srbije direktno uslovljen Kosovom. Za razliku od vas, gospodine Dačiću, koji ste pričali da su to dva paralelna koloseka koji se ne dodiruju", poručio je poslanik Miloš Jovanović.
"Ova Vlada nije izdajnička. Ali neće ni Srbiju da gura u uzaludno žrtvovanje. Dosta je bilo Srbiji krvi i ratova“, odgovorio je Dačić.
Da ne bi bilo zabune: pitanje je postavio poslanik iz stranke čiji je predsednik bio prvi čovek Srbije nakon smene Slobodana Miloševića u prevratu 5.oktobra. Odgovor je dao bivši prvi Miloševićev saradnik. Mogao bi se neko zabuniti, jer su, zaista, uloge sasvim promenjene.
Ali, koliko je marginalna Koštuničina stranka koja ne bi da “proda” Kosovo ni po koju cenu, toliko je marginalna i stranka Čedomira Jovanovića, koji se ne libi da kaže da je priča o nezavisnom Kosovu davno okončana.
“Hoćete razgovore na najvišem nivou? Vođeni su, Dačiću! Pre pet godina završeni. Vodili ih predsednik i premijer. Okončani u februaru proglašenjem nezavisnosti Kosova!", ustvrdio je Jovanović.
Predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Albanijom, BiH, Srbijom, Crnom Gorom i Kosovom Eduard Kukan u Beogradu je rekao da se još ne zna ko će voditi dijalog, čak se ne zna ni za onaj na tehničkom nivou.
"Čeka se povratak lidera iz Njujorka. Format o tome ko će pregovarati, o kojim pitanjima, ko će pregovarati na tehničkom nivou, to još nije odlučeno”, kaže Kukan.
Do nedavno je izgledalo da je predsednik Srbije spreman da on lično sedne na vruću stolicu ali sada je, barem po najnovijoj poruci Tomislava Nikolića, veća šansa da to bude neko iz Vlade ili po ovlašćenju Vlade.
Iako je inicijativa da se pregovori Beograda i Prištine dignu na politički nivo formalno potekla od novog predsednika Srbije, čini se da je pre svega međunarodna zajednica odlučna da okonča blokadu, sa jedne strane, procesa integrisanja Kosova u medjunaordne institucije, sa druge strane, ostvarivanja procesa suvereniteta Kosova na celoj teritoriji rešavanjem statusa severa Kosova.
Namera je da se izađe iz pat pozicije koja je bila tako očita i ove nedelje u UN gde su predstavnici Kosova ulazili kao gosti punopravnih članica, kao što je svih proteklih meseci bila najvidljivija po haotičnim dešavanjima na graničnim prelazima na severu Kosova.
Od Srbije se definitivno ne traži formalno priznavanje Kosova - ponavljanje mantre da Beograd neće priznati nezavisni državu Kosovo samo je za unutrašnju upotrebu.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je i iz Njujorka poručio da Srbija više neće učiniti nijedan korak ka priznavanju Kosova, među koje je svrstao i ukidanje paralelnih instutucija na severu.
“Ja sam i u govoru pred Generalnom skupštinom rekao da smo mi došli do kraja u ispunjavanju zahteva za koje smo i sami mi videli da vode ka nezavisnosti Kosova i Metohije”, rekao je Nikolić.
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko, koja je svojevremeno radila u diplomatiji, kaže za naš program da je centralno pitanje predstojećih političkih pregovora - status severa Kosova. Ona smatra da je konačni cilj Beograda da izdejstvuje autonomiju za sever Kosova, po ugledu na Republiku Srpsku.
Sonja Biserko
“Može se razgvoarati samo o tome kakva i kolika autonomija za sever Kosova dolazi u obzir. Izjave da Srbija neće dozvoliti ukidanje paralelnih institucija govore o nameri da se legalizuju te paralelne institucije koje bi bile kao one u Republici Srpskoj", ocenjuje Biserko.RSE: Razlike između RS i severa Kosova je što te institucije u RS dosežu do Banjaluke a sa severa Kosova do Beograda. Zar to ne govori da Beograd, zapravo, traži za sever Kosova više od Republike Srpske?
Biserko: Da, Beograd pokušava da zadrži status tih institucija koji već postoji na severu Kosova. Ali, to ne znači da Beograd neće odustati od tog zahteva kada shvati da EU i SAD žele to da promene. Beograd će morati da ide na autonomiju koja je u skladu sa Ahtisarijevim planom, koja podrazumeva integraciju policije i sudstva u kosvoske institucije. Sve drugo narušava koncept koji je definisan na Balkanu. Mislim da bi svaka podela bila okidač za slične procese, ne samo u susedstvu, već i u samoj Srbiji. To bi bio presedan koji bi narušio sve što je urađeno do sada na Balkanu.
Neizbežno ukidanje paralelnih institucija
Za razliku od Sonje Biserko koja procenjuje da Beograd nije odustao od pokušaja da uvede u igru ideju podele Kosova, makar i kao pregovarački manevar, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose misli da je Beogradu jasno da to neće biti na pregovaračkom stolu, čak i da srpska strana neće uspeti da izbegne ukidanje paralenih insitucija.
“Jasno je da je ukidanje paralelnih institucija postavljeno kao uslov za dalje napredovanje u evropskim integracijama Srbije, za dobijanje datuma pregovora. Novina je što je Dačić izjavio da to nije nešto neophodno što bi Srbija morala brzo dobiti (misli se na datum početka pregovora) ali ipak nije rekao da Srbija odustaje od evropskih integracija. Dakle, na ovaj ili onaj način, to će biti tema”, kaže Janjić.
Uoči dijaloga na političkom nivou koji se u Beogradu ne naziva novim Dejtonom (zahtevi za pregovorima o Kosovu nalik na Dejton o BIH mogli su se čuti u Srbiji), jer je jasno da o statusu Kosova neće biti reči, puštani su i puštaju se sa raznih strana probni baloni.
Od onog nemačkog, da Beograd i Priština treba da potpišu ugovor o dobrosusedskim odnosima, koji je uzbudio srpsku javnost, do nedavnog lansiranja ideje o podeli Kosova od strane srpskog premijera.
Na medijskoj trpezi mogu se naći i razni primeri iz dalje i bliže prošlosti, kao što je nemačko- nemački sporazum koji je omogućio da obe države budu članice UN, do Vestminsterskog dogovora iz davne 1931. godine koji je britanska kruna potpisala sa svojim bivšim kolonijama.
Narednih dana biće zanimljivo pratiti šta će i kako činiti predsednikov i premijerov kabinet u Beogradu, s obzirom da je najavljeno da će za naredne ključne korake u vezi sa Kosovom vlast tražiti politički konsenzus.
Procena je da to neće biti nemoguće postići, ma kakav utisak bio nakon ovonedljneg zasedanja Parlamenta. Jer, samo mali broj marginalnih stranaka odbacuje evropsku agendu Srbije, među kojima je Koštuničin DSS čiji su poslanici i ove nedelje uneli dinamiku na sednici na kojoj su predstavnici Vlade, među njima i premijer Ivica Dačić, bili propitivani na razne teme. Kosovo je bilo nezaobilazno.
"Mi smo svih ovih godina konstantno upozoravali na činjenicu da je evropsku put Srbije direktno uslovljen Kosovom. Za razliku od vas, gospodine Dačiću, koji ste pričali da su to dva paralelna koloseka koji se ne dodiruju", poručio je poslanik Miloš Jovanović.
"Ova Vlada nije izdajnička. Ali neće ni Srbiju da gura u uzaludno žrtvovanje. Dosta je bilo Srbiji krvi i ratova“, odgovorio je Dačić.
Da ne bi bilo zabune: pitanje je postavio poslanik iz stranke čiji je predsednik bio prvi čovek Srbije nakon smene Slobodana Miloševića u prevratu 5.oktobra. Odgovor je dao bivši prvi Miloševićev saradnik. Mogao bi se neko zabuniti, jer su, zaista, uloge sasvim promenjene.
Ali, koliko je marginalna Koštuničina stranka koja ne bi da “proda” Kosovo ni po koju cenu, toliko je marginalna i stranka Čedomira Jovanovića, koji se ne libi da kaže da je priča o nezavisnom Kosovu davno okončana.
“Hoćete razgovore na najvišem nivou? Vođeni su, Dačiću! Pre pet godina završeni. Vodili ih predsednik i premijer. Okončani u februaru proglašenjem nezavisnosti Kosova!", ustvrdio je Jovanović.