Uhapšen je u Srbiji po zahtevu Crne Gore, sa lažnim dokumentima izdatim na Kosovu.
Jedan od najtraženijih crnogorskih begunaca, optužen za organizovanje kriminalne grupe i šverc narkotika, u pritvoru je u Beogradu.
Nadležni, međutim, ne odgovaraju na pitanja Radija Slobodna Evropa (RSE) kako je i od kada Vuk Vulević boravio u Srbiji, niti da li će posle hapšenja 11. jula biti izručen Crnoj Gori.
"Radi se o licu koje ima prilično dug staž i očigledno vrlo dobre konekcije, što mu je omogućavalo da se uspješno skriva", ocenjuje za RSE profesor kriminalistike na Pravnom fakultetu u Podgorici Velimir Rakočević.
Čitajte:
Crnogorskom beguncu ekstradicioni pritvor nakon hapšenja u BeograduU Beogradu uhapšen crnogorski begunac sa Interpolove poterniceCrna Gora Vulevića traži od 2024. zbog sumnje da je bio deo međunarodne mreže krijumčara narkotika, pod vođstvom Vasa Ulića i Radoja Zvicera.
Ulić je uhapšen 2024. u akciji crnogorske policije uz podršku EUROPOL-a i američkog FBI-ja, dok je navodni vođa ozloglašenog "kavačkog klana" Radoje Zvicer do danas u bekstvu.
"Od početka devedesetih do dana današnjeg kriminalci nijesu poznavali granice. Ovaj primjer može dati nadu da izreka da su kriminalci uvijek jedan korak ispred države, ipak ne stoji", navodi Rakočević.
U crnogorskom Ministarstvu pravde kažu da su izručenje Vulevića od Beograda tražili još početkom 2025, kada su dobili informaciju da se "begunac nalazi na teritoriji Srbije".
U Beogradu nisu komentarisali ove navode.
Da su kod Vulevića prilikom hapšenja nađene falsifikovane isprave izdate na Kosovu, za RSE nije komentarisala ni policija u Prištini, uz poruku da se hapšenje dogodilo u drugoj državi.
Navode policije za RSE nije želeo da komentariše ni Vulevićev advokat Aleksandar Šćekić.
Čitajte:
Ko su osumnjičeni u Crnoj Gori za međunarodni šverc 2,5 tone kokaina?Kako je uhapšen crnogorski begunac?
Vulević je uhapšen 11. jula u jednom restoranu u Beogradu.
Na izjavu crnogorskog ministra unutrašnjih poslova da je hapšenje rezultat koordinisanog rada nadležnih u Srbiji i Crnoj Gori, srpska policija odgovorila je da su "operativna saznanja, kao i planiranje i sprovođenje same akcije, rezultat rada srpskog MUP-a".
Policija je u saopštenju navela da je Vuleviću pri hapšenju oduzela dva mobilna telefona i pronašla lažna lična dokumenta, te da će protiv njega zbog toga biti podneta krivična prijava.
"Moguće je da se neko vreme krio u Srbiji", kaže za RSE Saša Đorđević, analitičar nevladine Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.
Na to, kako dodaje, ukazuju okolnosti hapšenja jer je lociran u Beogradu, u ugostiteljskom objektu, sa falsifikovanim dokumentima i dva mobilna telefona.
"To sugeriše da nije bio samo u prolazu, već da je pokušavao da prikrije identitet i verovatno imao određenu logističku podršku. Ipak, teško je proceniti koliko dugo je boravio u Srbiji i ko mu je eventualno pomagao", dodaje Đorđević.
Čitajte:
Tone droge i karteli: Zaplene koje se pamte na Zapadnom BalkanuŠta kažu u Podgorici?
Crna Gora navodi da su još početkom 2025. dobili informacije da je Vulević u Srbiji, i da očekuju da će sada biti izručen.
"Pored međunarodne potjernice, za Vulevićem je na snazi i zahtjev za izručenje, koji je Ministarstvo pravde uputilo nadležnim organima Srbije 17. februara 2025", navelo je Ministarstvo pravde Crne Gore na Facebook nalogu.
U Višem sudu u Beogradu za RSE potvrđuju da je susedna država ranije dostavila zamolnicu za izručenje i da je Vuleviću određen ekstradicioni pritvor "kako se ne bi sakrio ili pobegao s ciljem ometanja postupka odlučivanja o molbi ili sprovođenja izručenja".
Konačnu odluku o ekstradiciji donosi Ministarstvo pravde Srbije, koje nije odgovorilo na pitanja RSE.
"Očekujem da (odluka) ne bude kao u poznatom slučaju presuđenog šefa budvanske kriminalne grupe", kaže kriminolog Velimir Rakočević.
Beograd deset godina ne odgovara na zahteve Podgorice za izručenjem nekadašnjeg predsednika Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozara Marovića, koji je zbog višemilionskih malverzacija u rodnoj Budvi osuđen na tri godine i deset meseci zatvora.
Nakon što je priznao da je bio vođa kriminalne grupe, polovinom 2016. otišao je u Beograd zbog navodnog lečenja. Od tada se nije vraćao u Crnu Goru.
Čitajte:
Devet godina Podgorica 'moli' Beograd da izruči Svetozara MarovićaKo je Vuk Vulević?
Ministar policije Crne Gore Danilo Šaranović označio ga je kao simbol i ključnu figuru organizovanog kriminala na severu te države.
Poreklom iz Berana, Vulević je prema rečima ministra, "imao toliku moć da je uticao na izbor rukovodilaca beranske policije, određivao kretanje policijskih patrola i omogućavao nesmetano funkcionisanje krijumčarskih ruta cigareta".
U prethodne tri decenije pominjan je u nekoliko istraga.
Bio je optužen za šverc kokaina iz Venecuele i za ubistvo policijskog inspektora Slavoljuba Šćekića 2005, ali je tih optužbi oslobođen.
Crnogorska policija pominjala ga je i kao jednog od učesnika u nerasvetljenom ubistvu urednika lista "Dan" Duška Jovanovića 2004. u Podgorici, ali protiv njega u ovom slučaju nije pokrenut postupak.
Čitajte:
Venecuelanske veze kriminalnih grupa sa Balkana i šverc kokainaZa Vulevićem se tragalo i u okviru međunarodne akcije "General", kada je crnogorska policija u julu 2024. uz pomoć evropskih, američkih i australijskih službi, uhapsila devet osoba.
Tužilaštvo ih tereti da su kao članovi međunarodne kriminalne grupe učestvovali u švercu oko 2,5 tone kokaina iz Južne Amerike prema Evropi i Australiji.
Kao vođe te organizacije označeni su Vaso Ulić, Slobodan Kašćelan i Radoje Zvicer.
Prva dvojica su od ranije u zatvoru u Crnoj Gori, dok se navodnom vođi "kavačkog" kriminalnog klana gubi svaki trag od kada je 2020. ranjen u Kijevu.
Čitajte:
Sužavanje obruča oko Zvicera: Povodom akcije 100 policajaca kod KotoraZvaničnici u Podgorici odbacili su nedavne optužbe predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Crna Gora "uvezla" narko klanove u Srbiju, i pozvali da se pitanja organizovanog kriminala rešavaju kroz saradnju institucija, a ne političkim optužbama.
"Kavački" klan suprostavljen je "škaljarskom".
Obe grupe vode poreklo iz okoline primorskog grada Kotora, a u sukobu su od 2014. godine, nakon nestanka tovara droge u Španiji.
Od tada je u međusobnim obračunima na teritoriji Crne Gore, Srbije i drugih država ubijeno više desetina ljudi.
"To je ubjedljivo najsmrtonosnija kriminalna organizacija, makar na balkanskim prostorima u poslednjim decenijama, upravo zbog toga što je internacionalnog karaktera i što je uspostavila kriminalnu zajednicu na međunarodnom nivou", kaže kriminolog Velimir Rakočević.
Čitajte:
Inostrane policije rasvjetljavaju ubistva u ratu crnogorskih narko klanovaPrekogranična saradnja
"Pogledajte samo najznačajnije zaplene kokaina, kada govorimo o trouglu Južna Amerika, Evropa, čak i Afrika i Australija. One nisu mogle proći bez učešća visokoprofilnih kriminalnih grupa, vezanih upravo za ovaj i druge klanove", dodaje Rakočević.
Grupe sa Zapadnog Balkana su u međunarodnim organizacijama, poput Europola i Interpola, označene među ključnim za krijumčarenje kokaina iz država Latinske Amerike do tržišta, pre svega Zapadne Evrope.
Čitajte:
Balkan i nova ruta za šverc kokaina preko AfrikePrema rečima Saše Đorđevića, sarađuju kao poslovne mreže - fleksibilno i pragmatično.
"Povezuje ih profit, pa jedni obezbeđuju robu ili pružaju usluge, drugi transport i skladišta, treći dokumenta ili zaštitu. Zato se kriminal u regionu ne može posmatrati samo kroz nacionalne okvire, jer ove grupe deluju regionalno, a često i globalno".
Prema poslednjoj godišnjoj analizi rizika Frontex-a, Zapadni Balkan ostaje ključni tranzitni koridor za prekogranični organizovani kriminal, posebno za krijumčarenje ljudi, droge, oružja i falsifikovanih dokumenata.
U izveštaju Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu navodi se da kriminalne mreže nisu oslabile – one se prilagođavaju i menjaju način rada.
Saradnja na tekstu Sandra Cvetković