Čačanski nezaposleni: Na birou do mirovine

Čačak

Skoro polovina nezaposlenih u čačanskoj filijali NSZZ, njih oko 5.000 starijih od 45 godina, ne nadaju se poslu u struci i rade šta im se ponudi. Ovi ljudi izgubili su svaku nadu da će u smiraj radnog veka doći do novog pristojnog posla.

Nezaposleni u poznom životnom dobu preživljavaju od danas do sutra i rade poslove koji nikada nisu bili njihova osnovna delatnost. Izvlače, seku i stružu drva, kopaju kanale, rade na građevini, beru maline, nadniče po njivama, taksiraju, konobarišu... U armiji besposlenih koji su zašli u šestu deceniju života je i nekadašnji poslovođa čačanske Fabrike hartije Miloš Tripković.

"Radim sve živo. Krečim po kućama, vozim ljude koji kopaju bunare, pomažem im pri kopanju mašinskim bušenjem. Fizikalisanje, šta drugo može", objašnjava on.

Nakon godina obijanja šaltera i pragova brojnih privatnih firmi Emina Mihajlović je izgubila iluziju da će ikada više raditi bilo šta što je vezano za njen trodecenijski posao računovođe. Sada je, kako kaže, srećna kada je pozovu da dva puta nedeljno menja konobaricu u jednoj kafani.

"Brala sam maline u jednom selu pet dana, pa sam se onesvestila. Vozili su me I u hitnu pomoć. Ovde u kafani me zovnu kad im trebam, molim boga da me pozovu, ali to je samo povremeno", navodi Mihajlovićeva.

53-godišnja Slavica Nedić i dalje bezuspešno traga za poslom nakon što je bez njega ostala pre tri godine.

"Tražila sam da radim kao čistačica kod privatnika, a on me pitao koliko imam godina. Ja sam mu rekla da li će da me stavi na modnu pistu ili da mu čistim", priča.

Prema podacima čačanske filijale NSZZ, u Čačku su evidentirane 11.523 nezaposlene osobe. U starosnoj kategoriji između 45 i 65 godina ih je blizu 5.000 ili oko 45 odsto ukupnog broja nezaposlenih. Ljudi koji posao uzaludno traže godinama ne gaje bilo kakvu nadu da će uz posredovanje ove ustanove pronaći posao.

"Zašto bi neko primio mene sa 54 godine, a ne bi nekoga sa 28", pita se Miloš Tripković.

"Svesni su da smo mi izanđali od rada i da im uopšte ne trebamo. I ovo što pričaju u Vladi da će dati mogućnost starijim ljudima da njih prvo zaposle su priče za malu decu, kojima bi se i deca smejala. To nas samo lažu, jer nas neće niko", kaže Slavica Nedić.

Poseban problem za ove ljude predstavlja činjenica da će morati da izdrže još petnaestak godina mrcvarenja kako bi dočekali starosnu penziju. Mnogima od njih do regularnog odlaska u mirovinu po osnovu godina radnog staža falilo je svega pet ili šest godina. U tom svetlu Miloš Tripković je napravio rekapitulaciju poslednjih 30-ak godina svog života.

"Od osamdesetih do devedesetih imao si auto. Od devedesete do dvehiljadite spao si na konja. Od 2000. do 2014. godine spao si na magaarca, a 2014. si shvatio da si u stvari ti taj magarac", kaže Tripković.