Umjesto bh. lidera, zabrinuti Brisel i Vašington

Ilustrativna fotografija

Politička prepucavanja koja u Bosni i Hercegovini traju devet mjeseci dovela su do toga da bi zemlja mogla da izgubi 96 miliona eura iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije za ovu godinu.

Rok kojeg je Unija dala BiH bio je 1.juli, no, uprkos tome, on nije ispoštovan, pa su samim tim dovedena u pitanje finansijska sredstva namijenjena za pomoć malim i srednjim preduzećima, finansiranju izgradnje puteva, pomoći za obrazovanje i zapošljavanju bh. građana.

Tako su bh. političari i praktično pokazali da im prioritet nisu evropske integracije, uprkos upozorenjima koja dolaze iz najviših evropskih krugova da su zbog nastale situacije više nego zabrinuti. Ekonomski analitičar Damir Miljević o tome kaže:

„Mi sad trenutno govorimo o bespovratnoj pomoći Evropske unije. Međutim, BiH već godinama ima odobreno blizu milijardu eura vrlo povoljnih kredita za strukturne reforme, koje mi ne povlačimo, jer očito politički establišment u ovoj zemlji nije zainteresovan za bilo kakve reforme i za bilo kakav napredak.“

Osim evropskih zvaničnika, zabrinutost zbog trenutne političke i ekonomske situacije ne krije ni američka administracija.

Tomas Kantrimen
Zamjenik pomoćnika američke državne sekretarke Tomas Kantrimen, u izjavi za bh. novinske agencije, kaže da BiH nije ostvarila politički i društveni napredak u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana, niti je danas bliža članstvu u Evropsku uniju i NATO u odnosu na period od prije četiri godine.

„Ne vidimo isto razvijanje u političkoj situaciji, niti u političkoj spremnosti da se radi za bolji život, za bolju budućnost BiH. Odgovornost za formiranje vlade još uvijek treba da bude za one glavne stranke i želimo da vidimo da one ispunjavaju tu odgovornost“, upozorio je Kantrimen.

Dezintegracija države u političkom i ekonomskom smislu prisutna je već nekoliko godina.

BiH postaje zamrznuti konflikt

Bivši američki diplomat Morton Abramovič, zajedno sa Džejmsom Kuperom, objavio je nedavno tekst u američkom vanjsko-političkom časopisu pod naslovom „Smrt bosanske države“. Na naše pitanje da li zaista smatra da postoji opasnost od dezintegracije Bosne i Hercegovine, kaže:

„Da budem iskren, naslov je izabrala redakcija i doista izgleda alarmantno, ali s druge strane, situacija u Bosni i Hercegovini je ozbiljna,
napetost između etničkih grupa raste i na neki način to postaje zamrznuti konflikt. Ostaviti takvo stanje je veoma opasno. Željeli smo tim tekstom upozoriti da u Bosni i Hercegovini imamo krajnje neizvjesnu i nezadovoljavajuću situaciju. S tom situacijom se treba suočiti. Evropski pristup, očekivanje da će kakav-takav ekonomski progres uz određenu finansijsku pomoć smanjiti napetosti - jednostavno nije dao rezultate. Mislim da je potreban značajniji napor da se suočimo sa problemima.“

I domaći analitičari ocjenjuju da je Bosna i Hercegovina u najtežoj političkoj i ekonomskoj krizi od završetka rata.

Enver Kazaz, profesor na sarajevskom Filozofskom fakultetu, ističe da su za to krive političke elite, one koje su u proteklih pet godina radile na dezintegraciji, ali i ove koje se ni skoro godinu dana od izbora ne mogu dogovoriti da uspostave vlast na državnom nivou.

Video prilog iz RSE Liberty magazina: Ko s kim ili protiv koga, maj 2011

x

Vaš browser nepodržava HTML5

Ko s kim ili protiv koga

„U takvoj jednoj kaotičnoj državi sredstva koja BiH treba moraju propasti. I naravno da u jednoj takvoj državi raste deficit, raste broj nezaposlenih. I naravno da u jednoj takvoj državi se stvari sa vrlo konkretnih, egzistencijalnih problema građana prebacuju na nivo visoke retorike u kojoj je sve više i više prisutan jezik mržnje“, ocjenjuje Kazaz.

Slavo Kukić, profesor na mostarskom Sveučilištu, za naš program kaže da u ovom trenutku neće pomoći to što međunarodna zajednica upozorava domaće političare da će država ostati bez novca iz evropskih fondova ukoliko oni ne formiraju vlast.

Sve dotle dok bh. političari finansijsku krizu ne osjete na sopstvenom džepu, ništa bitnije se neće promijeniti, kaže Kukić. Pa, iako evropski i američki zvaničnici često ponavljaju kako u cijeloj situaciji ispaštaju građani, profesor Sveučilišta u Mostaru se ne slaže sa tom tezom.

„Građanin BiH gubi, iako, ruku na srce, ne treba niti njega amnestirati za ono što nam se događa jer on daje legitimitet tim političkim barabama koji upravljaju, koji BiH guraju u ambis. Narodna poslovica kaže: Možeš me jednom prevariti, ali ako ti dopustim da me varaš uzastopno, onda nije problem u tebi, nego je problem sa mnom. A bh. čovjek je dopustio 20 godina da ga se vara istom matricom. To drugim riječima znači da se ni on ne može amnestirati od odgovornosti“, zaključuje Kukić.