Bosna i Hercegovina i Srbija su među dvanaest država koje su se 24. februara u Vašingtonu pridružile američkoj inicijativi za jačanje energetskog snabdijevanja regiona, potvrdili su zvaničnici dvije države.
Ministar vanjskih poslova Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković potvrdio je za Radio Slobodna Evropa da je u ime BiH u Vašingtonu 24. februara potpisao Zajedničku izjavu o jačanju sigurnosti snabdijevanja prirodnim gasom u centralnoj i istočnoj Evropi.
Kako kaže, radi se o inicijativi Sjedinjenih Američkih Država, kojom zemlje potpisnice - Bosna i Hercegovina, Grčka, Bugarska, Mađarska, Srbija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Moldavija, Ukrajina, Hrvatska i Slovenija iskazuju zajedničku posvećenost diversifikaciji izvora i ruta snabdijevanja, jačanju regionalne infrastrukture, unapređenju komercijalnih aranžmana, te dugoročnoj energetskoj stabilnosti.
"Radi se o tzv. vertikalnom koridoru, konceptu plasiranja američkog LNG (ukapljenog prirodnog gasa) kroz infrastrukturu koja postoji u Evropi ili koja tek treba da se gradi, sa željom i ciljem SAD da zapravo dominira ovim tržištem što geopolitički, ekonomski, što Bosni i Hercegovini jako odgovara", izjavio je Konaković za RSE.
"Mi svoje mjesto u ovoj priči imamo zbog interesa za izgradnju Južne interkonekcije čime ne bismo samo rješavali svoje probleme i bili u prilici da imamo i druge izvore gasa, osim ruskog, nego bismo postali na neki način trasa kroz koju bi se mogao LNG gas transportovati u jugoistočnu i neke druge dijelove Evrope. Tako da tu zaista imamo sreću da postoji američki interes, ekonomski to nam znači mnogo", dodao je Konaković.
Ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović je saopštila da je Srbija podržala inicijativu SAD-a kojom se teži jačanju otpornosti tržišta prirodnog gasa i postizanju regionalnog cilja sigurnosti snabdevanja gasom.
"Razgovarali smo o merama koje možemo da preduzmemo da bi snabdevanje gasom bilo pouzdano poput harmonizacije berzi gasa, investicija, izgradnje nove gasne infrastrukture i dugoročne stabilnosti trgovine prirodnim gasom. Ovo ne znači potpuno okretanje samo jednom snabdevaču, već podizanje energetske bezbednosti", rekla je ona.
Izjava je potpisana u okviru Transatlantskog samita o sigurnosti gasa, čiji su domaćini bili američki ministar unutrašnjih poslova Doug Burgum i ministar energetike Chris Wright.
Zavisnost BiH od ruskog gasa
Ruski plin u Evropi zemlje jugoistočne Evrope uvoze plinovodom Turski tok, kojim preko Crnog mora ruski plin stiže do Turske, a potom se preko Bugarske i Srbije doprema u Mađarsku.
Poseban fokus na samitu je bilo smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, proširenju infrastrukture i komercijalnih aranžmana duž postojećih energetskih ruta širom Evrope, kao i povećanju protoka američkog LNG-a prema istočnoj Evropi.
Konaković navodi i da "ne sumnja u dobre namjere ostalih zemalja potpisnica", te da je "posebno intrigantno pitanje bilo potpisi Mađarske i Srbije koje su do sada imale drugačiji pristup".
"Potpis na današnju izjavu jeste najava zaokreta koji Bosni i Hercegovini donosi dosta toga. Što više američkog, što manje ruskog prisustva u našem regionu znači stabilizaciju Bosne i Hercegovine. Ono što imamo od Rusije je maligni uticaj. Oni usporavaju put cijele regije u Evropsku uniju", kazao je Konaković.
BiH potpisivanjem ove izjave postaje dio novog koridora kojim bi se smanjila zavisnost od ruskih energenata.
Krajem prošle godine, za RSE je rečeno iz Ambasade SAD da bi već tokom 2026. godine mogla početi izgradnja gasovoda Južna interkonekcija.
Čitajte: Šta je Južna interkonekcija i zašto je važna za BiH?Njime bi BiH direktno mogla da dobija gas iz LNG (liquid natural gas – ukapljeni prirodni gas) terminala na ostrvu Krku, na sjeveru Jadrana, što bi značilo diversifikaciju izvora ovog energenta.
Oko 60% gasa na krčkom terminalu stiže iz SAD, ostalo sa Bliskog istoka.
Trasa Južne interkonekcije bi počinjala u Travniku u centralnoj BiH, išla kroz Tomislavgrad i Posušje u zapadnoj Hercegovini, prelazila granicu kod Imotskog i spajala se s hrvatskom gasnom mrežom na području Makarske, sa nastavkom prema Splitu.
Trenutno, BiH dobija 100% gasa iz Rusije, i to na jedinom ulazu u zemlju, gasnom terminalu Šepak na granici sa Srbijom.
Ruski gas dominantan i u Srbiji
Srbija trenutno preko 80 odsto dnevnih potreba za gasom pokriva iz Rusije gasovodom Balkanski tok (deo Turskog toka).
Srbija, inače, nije uspela da obezbedi novi dugoročni ugovor sa ruskim Gaspromom o snabdevanju gasom prošle godine, a kratkoročni sporazum postignut u decembru ističe 31. marta.
Srbija takođe kupuje gas od Azerbejdžana, preko Bugarske, a izgradnja gasovoda do Severne Makedonije, koji bi Srbiji omogućio pristup tečnom prirodnom gasu iz Grčke, trebalo bi da počne ove godine.
"Izgradnjom gasnih interkonekcija prema Severnoj Makedoniji i Rumuniji u naredne dve godine, uz postojeću gasnu interkoneciju Srbija-Bugraska, imaćemo kapacitet za prenos oko četiri milijarde kubika gasa godišnje", rekla je Đedović Handanović.
Ona je navela i da su zajedničku izjavu u Vašingtonu potpisali i susedi Srbije i "dogovorili smo da se redovno konsultujemo kako bismo postigli ciljeve i obezbedili alternative u slučaju novih poremećaja ili neizvesnosti".
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU na Zapadnom Balkanu koja nije uvela sankciji Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.