Beogradska premijera predstave Mire Furlan: „Dok nas smrt ne razdvoji“

Jasna Đuričić, Anita Mančić, Mira Furlan, Miki Manojlović, Jovana Gavrilović, Darko Nedeljković i Jelisaveta Tatić na konferenciji za novinare povodom premijere, 23. april 2013.

Više od tri decenije nakon odlaska u Sjedinjene Američke Države, proslavljena glumica Mira Furlan vraća se pred pozorišnu publiku u Beogradu, no ovog puta kao autorka dramskog komada „Dok nas smrt ne razdvoji“ koji će svoju premijeru imati u četvrtak u kulturnom centru „Radionica integracije“ (Braće Krsmanovića 28a).

U ekipi koja je radila na predstavi je i velikan jugoslovenskog i evropskog glumišta Predrag Miki Manojlović koji potpisuje režiju i tumači jednu od uloga. Scenu sa Manojlovićem dele pozorišnoj publici znane glumice Anita Mančić i Jasna Đuričić te mlada studentkinja glume Jovana Gavrilović. Sve oni su se, zajedno sa scenografom Darkom Nedeljkovićem i kostimografkinjom Jelisavetom Tatić, predstavili u utorak beogradskim novinarima na konferenciji za štampu povodom premijere predstave.

Autori predstave za sada istrajno ne otkrivaju javnosti više detalja. Reč je, kako kažu, o porodičnoj drami smeštenoj u sedamdesete godine prošlog veka, a radnja prati međuljudske odnose u jednoj zagrebačkoj porodici. Svoj prvi dramski tekst Mira Furlan je, kako kaže, napisala pre mnogo godina u Americi. Tekst, dodaje autorka, nije lišen autobiografskih momenata.

Mira Furlan

“Mislim da je način na koji smo odrasli i ono što nam se događalo u djetinjstvu i u tom periodu odrastanja ono što nas oblikuje za cijeli život. Stalno se vraćamo tim istim temama. Ne možeš znati ko si dok se ne osvrneš na svoju prošlost i na situaciju u kojoj si rastao“, rekla je Furlan.

Prema njenim rečima, ljudi se u današnjem vremenu boje jakih emocija i beže od teških priča. Pitali smo stoga poznatu glumicu kakvu rekaciju publike očekuje.

„Komad zahtjeva otvorenost prema emociji koja je povremeno teška. Zato zahtjeva glumce koji su spremni ići duboko u to, ali i publiku. Da li su ljudi spremni na to, ne znam. Nadam se da još postoji spremnost. Ja sam i kao publika i kao glumica uvijek bila spremna ubaciti se dubinski u emocije. Ali, svijet se mijenja. Živimo u strahovitoj površnosti socijalnih medija, Fejsbuka, sve je instant, nema koncentracije, nema dubine, sve je brzo i površno... Ovaj komad je suprotan od svega toga“, kaže Mira Furlan za naš program.

O ljubavi i prolaznosti života

Njen višedecenijski glumački kolega, a danas reditelj njenog dramskog prvenca, Miki Manojlović, “Dok nas smrt ne razdvoji” opisuje kao “pitak komad veoma gorkog ukusa”.

„Kažu da je pozorište ogledalo života. Ne mora biti samo, ono što često jeste, beg od života. Ne živimo u svetlom vremenu, tako da je ovo prava slika vremena u kojem živimo“, objašnjava Manojlović.

Miki Manojlović, foto: Vesna Anđić


Komad, kako kaže poznati glumac, odlikuje spoj ozbiljne osećajnosti i inteligencije.

„Ovo je komad o najvećoj misteriji našeg postojanja – da se rađamo, da se volimo i da odlazimo. Zašto? Ne znamo“, rekao je Manojlović.

Jasna Đuričić, jedna od tri glumice u postavi, prepoznala je u komadu čehovljevske elemente i dodaje da “Dok nas smrt ne razdvoji” govori o malom čoveku.

„To je komad o ljubavi, ali i o prolaznosti života, odnosno o tome na koji način trošimo život. Čini mi se da ga manje-više neumitno svi traćimo, a on neumitno prolazi. Trebalo bi živeti u sadašnjem trenutku i radovati se malim stvarima, kao što kaže moj lik“, ističe ona.

Reprize predstave zakazane su za 26, 27, 28. april u “Radionici integracije”. Smešten u staroj industrijskoj zoni, u delu Beograda koji se zove Savamala, ovaj prostor je otvoren za umetničke programe, radionice i koncerte posvećene osobama sa invaliditetom i svim poštovaocima umetnosti. Iako je do sada ulaz na dešavanja bio slobodan, karte za ovu predstavu će se naplaćivati, jer je “Radionica integracije” ostala bez pomoći nadležnih institucija.

Dok se '91. spremala da napusti zemlju koja se raspadala u mirisu baruta, Miri Furlan je, kako je napisala u press materijalu za predstavu, stiglo pismo od anonimnog Beograđanina koji je izrazio nadu da će se ponovo vratiti u beogradska pozorišta.

"Pa evo me, tu sam. Sama ta činjenica je neka vrsta pobjede. U to ime: živjeli!", piše Furlan.

Ljubitelji lika i dela ove glumice mogli bi se u nekom doglednom vremenu radovati novim komadima, pošto se sprema da jedan od nekoliko napisanih scenarija preradi u dramski tekst. Tema za pisanje joj, kaže, ne nedostaje.

„Emigracija je teška stvar. Čovjek ne pripada ni onome tamo, a ne pripadaš ni ovome ovdje... Pri tom je i cijela situacija ovdje za mene krajnje komplicirana, jer – kamo ja to zapravo pripadam? To su neke druge teme o kojima također treba napisati komade i scenarije. Ne znam da li imam dovoljno vremena. Mnogo je ideja i malih koncepata različitih stvari koje bih voljela napisati“, kaže kroz smeh poznata glumica.