Beograd dobija Kuću ljudskih prava

Prezentacija Kuće ljudskih prava, Beograd, 12. oktobar 2011.

Beograd će do kraja godine dobiti “Kuću ljudskih prava”. To je rezultat dogovora najrelevantnijih organizacija koje se bave ljudskim pravima i gradske uprave.

Gradska uprava Beograda se poslednjih meseci pa i godina, nije mogla pohvaliti dometima u zaštiti ljudskih i manjinskih prava, pre svega u oblastima raseljavanja Roma i održavanja Parade ponosa.

Romi i osobe sa invaliditetom najugroženije su grupe u Srbiji, pokazuju istraživanja. Porast netrpeljivosti je evidentiran i prema pripadnicima seksualnih manjina.

Organizacije za zaštitu ljudskih prava koje pokušavaju da poboljšaju loše stanje suočavaju se s teškoćama i često bivaju šikanirana.

„Kuća ljudskih prava” je prostor koji će omogućiti rad organizacija civilnog društva i lokalne samouprave na unapređenju ljudskih prava, kaže Danko Runić iz beogradske kancelarije za evropske integracije i saradnju sa udruženjima.
Runić: Ideja je da Kuća ljudskih prava postane prepoznatljiv prostor u kome se pospešuju procesi demokratije, vladavine prava, unapređuju ljudska prava.

„Dakle, ideja je da Kuća ljudskih prava postane prepoznatljiv prostor u kome se pospešuju procesi demokratije, vladavine prava, unapređuju ljudska prava, da postane izvor ekspertiza, analiza i novih politika u oblasti ljudskih prava. Želja nam je da se u „Kući ljudskih prava” radi na sistemskim merama borbe protiv diskriminacije i nasilja u Beogradu”, kaže Danko Runić.

Nacionalno zakonodavstvo i zaštita ljudskih prava u Srbiji često su u koliziji. Preko 100 zakona osporeno je pred Ustavnim sudom.

Zakoni i međunarodni ugovori koji treba da štite ljudska prava ne primenjuju se zbog neefikasnosti sudova.

Poštovanja ljudskih prava i borba protiv diskriminacije i nasilja uglavnom se doživljava kao bezuspešna ali istovremeno i rizična misija.

Razvijanje solidarnosti

Vesna Petrović iz beogradskog Centra za ljudska prava, veruje da će kroz “Kuću ljudskih prava” pitanje promovisanja i zaštite ljudskih prava biti mnogo vidljivije.

Prezentacija Kuće ljudskih prava, Beograd, 12. oktobar 2011.


„Mislim da građani nisu ni svesni koja prava poseduju i koja prava mogu da koriste i mislim da neko mesto u kojem bi oni mogli da o tome nešto više saznaju. U nekom spontanom dijalogu sa predstavnicima civilnog društva i organizacija koje se bave ljudskim pravima mogu da shvate šta znači i šta mi radimo, da razvije u isto vreme neku solidarnost u društvu i ovde u Beogradu”, ističe Vesna Petrović.

Gradska uprava Beograda se poslednjih meseci pa i godina, nije mogla pohvaliti dometima u zaštiti ljudskih i manjisnki prava, pre svega u oblastima raseljavanja Roma i održavanja Parade ponosa.

Milan Antonijević iz Yukoma napominje da saradnja civilnog sektora i lokalne uprave ne znači odstupanje od započete borbe za zaštitu prava ugroženih grupa.

„ U ovom trenutku YUKOM ima određeni broj postupaka koje vodi protiv grada i gradskih institucija i to su protiv kršenja ljudskih prava i naravno od toga nećemo odustati. Tokom svih pregovora o ovoj našoj inicijativi isticali smo to da su neki principi na kojima ove organizacije funkcionišu, nešto što će ostati kada uđu u kuću ljudskih prava”, podvlači Antonijević.

Kuća ljudskih prava imaće biblioteku, prostor za javne debate, okupljanja, i pružaće pravnu pomoć građanima. Otvaranje je predviđeno za 10. decembar kada se obeležava Međunarodni dan ljudskih prava.

Postojanje „Kuće ljudskih prava”, uvereni su aktivisti, trebalo bi da poveća broj aktivista u zaštiti ljudskih prava. Izvršni predsednik Građanskih inicijativa Miljenko Dereta.

„Mislimo da takvo mesto za uspostavljanje civilnog dijaloga, rasprave i ulaženja u dubinu našeg odnosa prema ljudskim pravima neophodno. Ova godina je bila dobra prilika da se uverimo zašto, vezano za Paradu ponosa, koja je otkazana, tako kako je otkazana”, naglašava Dereta.

Među prvim korisnicima „Kuće ljudskih prava”, biće Građanske inicijative, Komitet pravnika za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava i Helsinški odbor za ljudska prava.

U cilju osnaživanja građanskog učešća u zaštiti ljudskih prava od 12. do 15. oktobra na Trgu Republike biće postavljen štand za promociju različitosti.