Izložba fotografija italijanskog fotoreportera Maria Boče (Mario Boccia) "Sarajevo 1992-1996 – Najduža opsada" otvorena je 8. decembra u Muzeju devedesetih u Beogradu.
Postavka uključuje izbor od pedesetak fotografija iz bogatog opusa autora, koji je tokom troipogodišnje opsade Sarajeva bio dopisnik italijanskog dnevnog lista "Il Manifesto".
U obraćanju okupljenima na svečanom otvaranju Boča je rekao da je u svom izveštavanju uvek "poštovao svaku žrtvu rata".
"Ja sam fotografisao ono što sam video, ali su me optuživali da sam naklonjen Srbima, Hrvatima, da volim Muslimane", rekao je Mario Boča.,
Mario Boča (u sredini), Igor Štiks i prevoditeljka
Boča, koji je tokom višedecenijske karijere radio u područjima zahvaćenim ratom i siromaštvom u Evropi, Africi, Latinskoj Americi i na Bliskom istoku, kazao je da je u svakom ratnom sukobu bio zapanjen "apsurdnošću rata".
"Ono što se prvo moglo uočiti kod Sarajeva u to vreme je koliko se tu radilo o multietničkoj sredini, različitih religija i ljudi koji nisu bili uopšte religiozni i svi su vrlo složno živeli do tada", kaže Boči.
Prema njegovim rečima, svaka fotografija ima sopstveni život, nezavisno od namere autora.
Čitajte: Da smo 1992. znaliMeđu izloženim fotografijama je i jedna na kojoj se vidi devojčica kako trči ulicom bežeći od granata i snajperskih hitaca. Decenijama kasnije autor je dobio pismo od devojke koju je tokom opsade grada fotografisao:
"Devojka mi je poslala pismo u kojem mi piše: 'Želim da vam se zahvalim i da vam kažem da sam preživela", ispričao je Mario Boča jednu od brojnih anegdota.
Igor Štiks, pisac i koautor stalne postavke u Muzeju devedesetih, rekao je na otvaranju da je Mario Boča čovek koji već decenijama svojim fotografijama obaveštava italijansku evropsku javnost o događajima sa različitih kontinenata.
"Njegove fotografije govore više nego hiljade riječi. Ove fotografije nam govore mnogo, ne samo o ratu u Bosni i Hercegovini, kojeg se sjećamo, nego i o onim ratovima koji su danas u toku i protiv kojih se moramo boriti", rekao je Štiks.
Neke od fotografija koje su predstavljene na izložbi u Beogradu, 8. decembar 2025.
Izložba će biti otvorena u Muzeju devedesetih do 8. februara.
Sarajevo je tokom gotovo četiri godine bilo pod opsadom Vojske Republike Srpske i srpskih paravojnih formacija.
Prema podacima udruženja žrtava i presudama međunarodnih sudova, u tom periodu je ubijeno više od 11.000 ljudi, a ranjeno preko 14.000 dece.
Deo doživotnih Radovanu Karadžiću, ratnom predsedniku Republike Srpske, te Ratku Mladiću, ratnom komandantu Vojske Republike Srpske, odnosi se upravo na terorisanje civilnog stanovništva Sarajeva.
Vaš browser nepodržava HTML5
Pazi snajper - Živjeti se mora
Prema zvaničnim podacima Haškog tribunala, za zločine na području Sarajeva pred Sudom BiH osuđeno je deset pripadnika Vojske Republike Srpske.
Na nižim sudovima za zločine na području Sarajeva osuđeno je još najmanje 20 osoba.