Arbana Vidishiqi (priredio Dragan Štavljanin)
Albanski premijer Edi Rama saopštio je u petak da je njegova zemlja odbila američki zahtev da na teritoriji Albanije bude uništeno sirijsko hemijsko oružje.
"Nemoguće je da Albanija učestvuje u takvoj operaciji, jer nema kapaciteta“, izjavio je Rama na konferenciji za novinare, koju je direktno pratilo nekloliko hiljada demonstranata na gradskom trgu u Tirani.
Namera vlasti u Tirani da bi, uz eventualnu finansijsku pomoć SAD-a, mogla odobriti uništavanje oružja, izazvala je žestoke reakcije građana.
Albanija je prihvatila poslednjih godina da učini različite usluge SAD. Pristala je da primi nekoliko oslobođenih osoba iz zatvora Gvantanamo i učestvovala je u američkim vojnim kampanjama u Iraku i Avganistanu.
Međutim, nakon najava da bi na njenoj teritoriji mogao da se uništi deo sirijskog hemijskog oružja, ovih dana bilo je više protesta u prestonici Tirani.
Uzvikujući “ne, hemijskom oružju”, demonstranti su se u utorak okupili ispred zgrade parlamenta pre nego što su se uputili ka američkoj ambasadi.
Sazan Guri iz Udruženja protiv uvoza otpada, koje je organizovalo proteste, ističe da Albanci ostaju proamerički orijentisani i da demonstranti nisu protiv SAD. Međutim, Guri ističe da je cilj protesta da se ukaže da Albanija ne treba da bude “smetlište”.
“Mi smo protiv oružja (hemijskog), a nismo protiv Amerike. Amerika je naš veliki brat, koja uvek sarađuje sa našom nacijom i zemljom”.
Nakon višegodišnjeg uvoza opasnog otpada od svojih bogatijih suseda, Vlada premijera Edija Rame zabranila je u oktobru ovu praksu, nekoliko sedmica po preuzimanju vlasti.
Besar Likmeta, urednik iz Tirane Balkanske mreže istraživačkog novinarstva (BIRN), kaže da se "stiče utisak da se proameričko raspoloženje uzima zdravo za gotovo i da ćemo reći ‘da’ na sve što na se stavi na sto”.
Likmeta podseća da je Albanija prihvatila 11 bivših zatvorenika iz Gvantanama i 210 pripadnika iranske opozicione grupacije Mujahedin-e Khalq.
Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) potvrdila je u oktobru da je Sirija uništila sve kapacitete za proizvodnju hemijskog oružja pre dogovorenog roka 1. novembra.
To je prvi korak ka uništavanju postojećeg hemijskog arsenala do sredine sledeće godine što je utvrđeno u septembru rezolucijom Saveta bezbednosti. Međutim, još nije precizirano kako će biti sprovedena ta odluka.
Nakon pisanja medija da su SAD zatražile od Albanije da se ovo oružje uništi na njenoj teritoriji, premijer Rama je potvrdio ove sedmice da je razgovarao o tome sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem (John Kerry).
Američka ambasada u Tirani je odbila da komentariše ove napise. Međutim, ambasador Aleksandar Arvizu (Alexander Arvizu) je kazao prošle sedmice da Albanija, kao članica NATO, i “svi odgovorni međunarodni partneri” moraju da pronađu način kako da doprinesu u ovom poduhvatu.
“To je dužnost svih odgovornih država, uključujući svakako SAD i Albaniju, da pronađu blagovremen i efikasan način da uklone opasnost koju predstavlja sirijsko hemijsko oružje”.
Pitanje bezbednosti
Albanija ima iskustva u eliminisanju ovog oružja. Uz tehničku i finansijsku pomoć SAD, Tirana je uništila 16 tona svog hemijskog arsenala.
Geografska pozicija Albanije, koja znatnim delom izlazi na Jadransko more omogućava direktan transport sirijskog oružja morskim ili vazdušnim putem bez tranzita preko drugih zemalja. Međutim, time nije otklonjena briga za bezbednost.
Veći deo opasnog otpada od uništenog hemijskog arsenala Albanije smešten je u vojnoj bazi u blizini Tirane. Novinar Likmeta je nedavno posetio to mesto.
“Nisam video nikoga da čuva 25 kontejnera opasnog otpada. Stajao sam na ulazu u bazu i vikao da bi se sreo sa nekim od osoblja, ali nije bilo nikoga”.
Dvadeset šest lica je ubijeno i više od 300 ranjeno kada je eksplodirala stara artiljerijska municija tokom uništavanja konvencionalnog oružja u Albaniji 2008. godine.
Norveška je odbacila da se na njenoj teritoriji uništava sirijsko hemijsko oružje.
Danska i Švedska su saopštile da su spremne da pomognu u transportu arsenala, ali ne i demontaži.
Prema navodima medija, i Francuska i Belgija se pominju kao moguće lokacije za uništavanje sirijskog oružja.
Albanski premijer Edi Rama saopštio je u petak da je njegova zemlja odbila američki zahtev da na teritoriji Albanije bude uništeno sirijsko hemijsko oružje.
"Nemoguće je da Albanija učestvuje u takvoj operaciji, jer nema kapaciteta“, izjavio je Rama na konferenciji za novinare, koju je direktno pratilo nekloliko hiljada demonstranata na gradskom trgu u Tirani.
Namera vlasti u Tirani da bi, uz eventualnu finansijsku pomoć SAD-a, mogla odobriti uništavanje oružja, izazvala je žestoke reakcije građana.
Albanija je prihvatila poslednjih godina da učini različite usluge SAD. Pristala je da primi nekoliko oslobođenih osoba iz zatvora Gvantanamo i učestvovala je u američkim vojnim kampanjama u Iraku i Avganistanu.
Međutim, nakon najava da bi na njenoj teritoriji mogao da se uništi deo sirijskog hemijskog oružja, ovih dana bilo je više protesta u prestonici Tirani.
Uzvikujući “ne, hemijskom oružju”, demonstranti su se u utorak okupili ispred zgrade parlamenta pre nego što su se uputili ka američkoj ambasadi.
Sazan Guri iz Udruženja protiv uvoza otpada, koje je organizovalo proteste, ističe da Albanci ostaju proamerički orijentisani i da demonstranti nisu protiv SAD. Međutim, Guri ističe da je cilj protesta da se ukaže da Albanija ne treba da bude “smetlište”.
“Mi smo protiv oružja (hemijskog), a nismo protiv Amerike. Amerika je naš veliki brat, koja uvek sarađuje sa našom nacijom i zemljom”.
Nakon višegodišnjeg uvoza opasnog otpada od svojih bogatijih suseda, Vlada premijera Edija Rame zabranila je u oktobru ovu praksu, nekoliko sedmica po preuzimanju vlasti.
Besar Likmeta, urednik iz Tirane Balkanske mreže istraživačkog novinarstva (BIRN), kaže da se "stiče utisak da se proameričko raspoloženje uzima zdravo za gotovo i da ćemo reći ‘da’ na sve što na se stavi na sto”.
Likmeta podseća da je Albanija prihvatila 11 bivših zatvorenika iz Gvantanama i 210 pripadnika iranske opozicione grupacije Mujahedin-e Khalq.
Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OPCW) potvrdila je u oktobru da je Sirija uništila sve kapacitete za proizvodnju hemijskog oružja pre dogovorenog roka 1. novembra.
To je prvi korak ka uništavanju postojećeg hemijskog arsenala do sredine sledeće godine što je utvrđeno u septembru rezolucijom Saveta bezbednosti. Međutim, još nije precizirano kako će biti sprovedena ta odluka.
Nakon pisanja medija da su SAD zatražile od Albanije da se ovo oružje uništi na njenoj teritoriji, premijer Rama je potvrdio ove sedmice da je razgovarao o tome sa američkim državnim sekretarom Džonom Kerijem (John Kerry).
Američka ambasada u Tirani je odbila da komentariše ove napise. Međutim, ambasador Aleksandar Arvizu (Alexander Arvizu) je kazao prošle sedmice da Albanija, kao članica NATO, i “svi odgovorni međunarodni partneri” moraju da pronađu način kako da doprinesu u ovom poduhvatu.
“To je dužnost svih odgovornih država, uključujući svakako SAD i Albaniju, da pronađu blagovremen i efikasan način da uklone opasnost koju predstavlja sirijsko hemijsko oružje”.
Pitanje bezbednosti
Albanija ima iskustva u eliminisanju ovog oružja. Uz tehničku i finansijsku pomoć SAD, Tirana je uništila 16 tona svog hemijskog arsenala.
Geografska pozicija Albanije, koja znatnim delom izlazi na Jadransko more omogućava direktan transport sirijskog oružja morskim ili vazdušnim putem bez tranzita preko drugih zemalja. Međutim, time nije otklonjena briga za bezbednost.
Veći deo opasnog otpada od uništenog hemijskog arsenala Albanije smešten je u vojnoj bazi u blizini Tirane. Novinar Likmeta je nedavno posetio to mesto.
“Nisam video nikoga da čuva 25 kontejnera opasnog otpada. Stajao sam na ulazu u bazu i vikao da bi se sreo sa nekim od osoblja, ali nije bilo nikoga”.
Dvadeset šest lica je ubijeno i više od 300 ranjeno kada je eksplodirala stara artiljerijska municija tokom uništavanja konvencionalnog oružja u Albaniji 2008. godine.
Norveška je odbacila da se na njenoj teritoriji uništava sirijsko hemijsko oružje.
Danska i Švedska su saopštile da su spremne da pomognu u transportu arsenala, ali ne i demontaži.
Prema navodima medija, i Francuska i Belgija se pominju kao moguće lokacije za uništavanje sirijskog oružja.