Više ovlašćenja za obaveštajnu službu u Albaniji, ali i više pitanja

Očekuje se da će Državna obaveštajna služba (ŠIŠ) u Albaniji dobiti šira ovlašćenja – prvi put od zakona o njenom osnivanju 1998. godine.

Pored tradicionalnih zadataka u oblasti kontraobaveštajnog rada i nacionalne bezbednosti, ova institucija će imati mandat i da prikuplja informacije o pretnjama po ekonomsku bezbednost, sajber napadima, hibridnim pretnjama i kritičnoj infrastrukturi.

Vlada tvrdi da su ove izmene neophodne kako bi se odgovorilo na nove bezbednosne izazove, koji nisu postojali u vreme kada je pisana važeći zakon.

Opozicija i stručnjaci za bezbednost ne osporavaju potrebu za modernizacijom zakona, ali upozoravaju da proširenje nadležnosti nije praćeno dovoljnim garancijama za demokratsku kontrolu te institucije.

Šta se menja novim zakonom?

Zakon koji je albanski parlament usvojio 2. jula značajno proširuje delokrug rada ŠIŠ-a.

Pored prikupljanja informacija o špijunaži, terorizmu i zaštiti ustavnog poretka, ta institucija sada ima zadatak da identifikuje pretnje po ekonomsku bezbednost, sajber napade, hibridne pretnje i kritičnu infrastrukturu.

Istovremeno se proširuju i nadležnosti za praćenje aktivnosti stranih obaveštajnih službi, ekstremizma, kao i pitanja koja utiču na unutrašnju i regionalnu stabilnost.

Vlada navodi da ove izmene odražavaju način na koji su evoluirale pretnje po nacionalnu bezbednost.

U obrazloženju zakona se navodi da je ekonomska bezbednost danas sastavni deo strateške bezbednosti države, dok sajber napadi i hibridne pretnje predstavljaju neke od najozbiljnijih izazova za javne institucije, ekonomiju i kritičnu infrastrukturu.

Debata o kontroli i transparentnosti

Potrebi za ažuriranjem zakona ne osporava ni opozicija. Međutim, prema njenim navodima, proširenje mandata ŠIŠ-a nije praćeno jačanjem nadzornih mehanizama.

Poslanik Demokratske stranke Klevis Baliju (Balliu) kaže za RSE da zakon daje toj instituciji više nadležnosti i veći pristup informacijama, ali bez jasnog definisanja granica njenog delovanja i načina na koji će se kontrolisati izvršavanje tih nadležnosti.

"Dati više moći i ovlašćenja bez zahtevanje veće kontrole i bez preciziranja granica te institucije, mislim da time otvaramo vrata opasnoj situaciji s kojom ćemo se morati da se suočimo sutra", kaže Baliju.

Sličnu ocenu daje stručnjak za bezbednost Gert Metani. On kaže da je proširenje mandata u skladu s praksama članica NATO-a i evolucijom savremenih pretnji, ali napominje da su neke formulacije zakona preširoke.

Iz arhive RSE

Bellingcat: Kako je Albanija razotkrila vlastite obavještajce

Prema njegovim rečima, odredba koja ŠIŠ-u daje ovlašćenje da prikuplja informacije i o "unutrašnjoj i regionalnoj stabilnosti" mogla bi stvoriti prostor za široka tumačenja, ako je ne budu pratila jasna zakonska ograničenja i efikasan parlamentarni i sudski nadzor.

"Poznajući albansku političku klimu, postoji rizik da takve odredbe budu zloupotrebljene na štetu sloboda i prava građana", rekao je Metani za RSE.

Međutim, debata nije ograničena samo na proširenje ovlašćenja ŠIŠ-a.

Novi zakon takođe izuzima ŠIŠ od obaveza koje proističu iz Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

To znači da ŠIŠ neće biti podložan istim pravilima transparentnosti kao druge javne institucije i neće imati obavezu da odgovara na zahteve za pristup informacijama podnete u skladu s tim zakonom.

Vlada tvrdi da je takvo izuzeće uobičajena praksa i u drugim zemljama, navodeći kao pirmer britanske, nemačke i američke obaveštajne službe.

Prema njenim navodima, čak i informacije koje deluju administrativno ili finansijski mogu imati operativnu vrednost i, ako se objave, mogle bi da ugroze nacionalnu bezbednost.

Opozicija ne osporava potrebu za zaštitom tajnih podataka, ali tvrdi da potpuno izuzeće od Zakona o slobodnom pristupu informacijama rizikuje da ograniči odgovornost te službe prema javnosti.

Poslanica Demokratske stranke Jorida Tabaku kaže da bi uravnoteženije rešenje bilo da se izuzmu samo osetljive informacije, čime bi se zadržao minimalan nivo transparentnosti kada je reč o administrativnim i finansijskim pitanjima.

Imovina i baze podataka, još dve tačke sporenja

Još jedna promena koja je pokrenula raspravu odnosi se na prijavljivanje imovine zaposlenih u ŠIŠ-u.

Zakon predviđa da oni više neće prijavljivati svoje prihode i imovinu Visokom inspektoratu za prijavu i kontrolu imovine. Umesto toga, kontrolu će sprovoditi posebna struktura unutar samog ŠIŠ-a.

Vlada objašnjava da je cilj te izmene zaštita identiteta i podataka zaposlenih u obaveštajnoj službi, budući da se i visina njihovih plata smatra tajnim podatkom.

I u ovom slučaju opozicija traži drugačije rešenje.

Prema Tabaku, prijavljivanje imovine ne bi trebalo ukidati, već bi ga trebalo sprovoditi pod oznakom tajnosti, kako bi se istovremeno sačuvali i državna tajna i kontrola nad imovinom zvaničnika.

Ona upozorava da ukidanje tog mehanizma stvara presedan koji bi mogao da se proširi i na druge institucije.

Stručnjak za bezbednost Gert Metani deli istu zabrinutost.

Prema njegovim rečima, tajna priroda rada ŠIŠ-a ne bi trebalo da znači i odsustvo kontrole.

"Unutrašnja kontrola mora biti praćena nezavisnim i efikasnim nadzorom, imajući u vidu da se, bez obzira na anonimnost i tajan rad, obaveštajne strukture finansiraju javnim sredstvima, pa stoga odgovornost – ni u jednom trenutku – ne sme da izostane", kaže on.

Čitajte:

Optužbe i tajni dosjei: Slučaj Marte Kos vraća u fokus nasljeđe UDBA-e

Novi zakon takođe daje ŠIŠ-u pravo na pristup državnim bazama podataka, pod uslovom da je to regulisano međuinstitucionalnim sporazumima i ograničeno na zakonske zadatke te službe.

Vlada navodi da to ne znači neograničen pristup.

Prema njenim navodima, međuinstitucionalni sporazumi tačno će definisati koji podaci mogu da se koriste, ko im pristupa i u koju svrhu, kao i način njihove kontrole.

Međutim, opozicija i stručnjaci traže čvršće garancije.

Oni podsećaju da je Albanija imala nekoliko slučajeva curenja podataka iz državnih baza i sajber napada, kada su javno izloženi lični podaci građana, ali i informacije povezane s državnim institucijama.

Metani smatra da je pristup bazama podataka neophodan alat za savremene obaveštajne službe, ali kaže da on mora biti ograničen, srazmeran i da postoji mogućnost da se može pratiti.

On upozorava da bi svaka zloupotreba ličnih podataka dodatno narušila poverenje građana u institucije, podsećajući na ranije slučajeve objavljivanja državnih baza podataka.

Da li su izmene povezane s političkom klimom?

Stručnjak Gert Metani izražava sumnje i u pogledu trenutka kada se ove izmene usvajaju.

Prema njegovim rečima, one se moraju posmatrati u kontekstu nedavnih političkih dešavanja u zemlji, uključujući proteste na kojima se nedeljama zahteva ostavka premijera Edija Rame.

Zašto je turistički projekat u Zvernecu pokrenuo proteste u Albaniji?

On objašnjava da bi, iako je nacrt zakona sastavljen pre početka protesta, određene formulacije mogle da ostave prostor za široka tumačenja kad je reč o praćenju nezadovoljstva građana.

U tom kontekstu, Metani takođe pominje ranije odluke Vlade, poput ograničenja platforme TikTok ili debate o praćenju javnih informacija, i upozorava da glavni izazov ostaje očuvanje ravnoteže između povećanja kapaciteta ŠIŠ-a i zaštite osnovnih prava i sloboda.

"Posle izmene Zakona o Državnoj obaveštajnoj službi predstavljaju restriktivnu meru za izražavanje građanskog nezadovoljstva putem ustavnih protesta", kaže ovaj stručnjak.

Zakon je usvojen u Skupštini Albanije, ali ga predsednik države još nije potpisao.

Zakon stupa na snagu posle objavljivanja u Službenom glasniku.