Šta olakšavaju vizne olakšice?

Šengen viza

Prvog januara ove godine u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji počela je primjena Sporazuma s Evropskom unijom (EU) o viznim olakšicama. Nije riječ o opštim, nego o olakšicama za određene kategorije stanovništva.

Osim zvaničnih državnih delegacija i poslovnih ljudi, do vize će po lakšoj proceduri dolaziti i naučnici, umjetnici, sportisti, novinari, studenti i đaci, kao i građani koji imaju bliske rođake u zemljama EU. Za mnoge od ovih građana, te za penzionere, djecu mlađu od šest godina i osobe s posebnim potrebama, vize su besplatne.

Da li je primjena ovog sporazuma smanjila ili povećala redove pred ambasadama zemalja EU, je li smanjeno vrijeme čekanja, da li je smanjena količina papira i potvrda koje treba skupiti da bi se dokazalo kako ti samo treba viza za ulazak u tu zemlju, a ne kredit od 20 miliona eura, neka su od pitanja na koja odgovore tražimo u današnjoj Temi sedmice.


Ovaj Sporazum ne važi za Veliku Britaniju, Irsku i Sjevernu Irsku, Dansku, Island i Norvešku. Za sve ostale zemlje EU, te potpisnice Šengenskog sporazuma definiran je određeni broj pojednostavljenih procedura za dobivanje naljepnice u pasošima koja otvara kapije zapadnog svijeta.

BiH: Početno nesnalaženje u ambasadama

Naši su reporteri, svako u svojoj zemlji, pitali – kako se sporazum primjenjuje u praksi. U Bosni i Hercegovini je počeo na vrijeme, ali ne bez nesuglasica, javlja iz Sarajeva Mirna Sadiković:

Riječ je o početnom nesnalaženju u ambasadama, jer je Ugovor o viznim olakšicama novina, kaže sekretar Ministarstva sigurnosti BiH, Bakir Daudbašić. On vjeruje da pojedine vlade zemalja EU nisu svojim ambasadorima u BiH na vrijeme dostavili instrukcije u vezi s primjenom Sporazuma o viznim olakšicama za građane ove zemlje:

«Postoje razlike između ambasada što se tiče broja aplikanata. Neke ambasade su pod puno većim udarom, kao što su recimo njemačka ili austrijska. To je živa materija, problemi su uvijek mogući, ali bitno je da imamo dobru volju da ih zajednički rješavamo.»

Ovih dana održan je sastanak sa predstavnicima ambasada, kako bi se nepravilnosti i nejasnoće otklonile što prije:

«Da bismo našim kolegama olakšali svakodnevni posao u implementaciji ugovora, obećali smo im da ćemo im dostaviti spisak lica, s potpisima, koja će biti ovlaštena da daju određene garancije kada su u pitanju vozači kamiona, kada su u pitanju biznismeni, kada su u pitanju novinari i tako dalje. Na taj način ćemo izbjeći bilo kakve eventualne zloupotrebe, kojih se, naravno, naše kolege iz ambasada boje. Istakli smo da ćemo se zajednički boriti protiv svakog vida eventualnih zloupotreba, jer one apsolutno ne trebaju ni nama, ni njima.»

Misija Evropske komisije u Sarajevu ambasadorima zemalja EU u BiH dostavila je upute za sprovođenje Sporazuma, kako bi podnosiocima zahtjeva najlakše pružili osnovne informacije o uslovima dobivanja i važenju vize, kao i listi dopunskih dokumenata. Daudbašić kaže da su već primjetni pomaci:

«Stanje se popravlja i ono je zaista zadovoljavajuće. Nadamo se da će i implementacija ići onako kako je Ugovor to propisao.»

U pojedinima ambasadama, poput njemačke, grčke i slovenačke, kažu da sporazum primjenjuju i u pogledu oslobađanja od taksi, zatim izdavanja viza na duži period, kao i znatnom skraćenju procedura izdavanja viza. Konzul ambasade Slovenije u BiH, Bogdan Starej:

«Imamo oko 90 zahtjeva dnevno. U roku od tri do pet dana se zahtjev ispuni. Viza se daje na dvije godine za one koji su već prije imali vizu na godinu dana. To su uglavnom biznismeni i oni koji često putuju.»

I iskustva građana, barem onih iz biznis kategorije, ukazuju na poboljšanja:

Pasoš Bosne i Hercegovine

«Trebale su nam poslovne vize za Sloveniju, za nas petnaestak. Neki od nas su slovenačku vizu tražili po prvi put. Ovaj put je to funkcionisalo daleko brže i bolje. Nema više redova. Sve smo završili za nekih možda pola sata. Vize smo dobili u roku od tri dana, bez ikakvih problema.»

Daudbašić napominje da je BiH za mart ove godine zakazala sastanak sa delegacijom EU o potpunom ukidanju viza:

«Ovo je prvi korak ka konačnom cilju – potpunom ukidanju viznog režima za građane Bosne i Hercegovine. Idemo dalje u ispunjavanju uslova koji će nas dovesti do tog krajnjeg cilja.»

No, kako još nije potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju s EU, male su šanse da se to dogodi uskoro, ocjenjuje Mijo Krešić, zamjenik ministra sigurnosti Bosne i Hercegovine:

«Jedan od ključnih uvjeta za potpisivanje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju jeste postizanje dogovora o reformi policije, odnosno o započinjanju reforme policije. Tek poslije ispunjavanja tog uvjeta i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Bosna i Hercegovina će imati priliku da započne tehničku rundu pregovora o uspostavljanju bezviznog režima sa zemljama EU.»

Podsjećamo, vizne olakšice namijenjene su samo određenim kategorijama, a ne svim građanima u Bosni i Hercegovini:

«Članove službenih delegacija, poslovne ljude, predstavnike organizacija civilnog društva, vozače u međunarodnom transportu, članove željezničkog osoblja, novinare, naučnike, kulturne radnike, umjetnike, đake, studente i magistrante, sportiste, lica koja učestvuju u službenim programima razmjene gradova pobratima, bliski srodnici građana koji žive u zemljama EU, lica koja putuju iz medicinskih razloga, lica koja putuju na sahrane, predstavnike tradicionalnih religijskih zajednica u BiH, lica koja posjećuju međunarodne sajmove, konferencije, simpozije, seminare, djecu i penzionere.»

Građani Crne Gore po vize nekih zemalja više ne moraju u Beograd

Za građane Crne Gore najvažnije iz Sporazuma o viznim olakšicama je to što po vize za zapadnoevropske zemlje neće više morati putovati u Beograd. Još od septembra prošle godine u slovenskoj je ambasadi otvoren Zajednički aplikacioni centar za zemlje EU u kojem se od 1. januara, po olakšanoj proceduri, izdaju vize. Ali, ne za sve zemlje EU, kaže iz Podgorice Biljana Jovićević:

Podgorica

Ako, na primjer, građanin Crne Gore, koji nema šengensku vizu izdanu u italijanskoj ambasadi u Podgorici, ne i u Grčkoj, iako je ona članica EU, putuje u Njemačku, i dalje morate ići u Beograd da predate papire, pa onda nakon par dana da ih podigne. Osim cijene vize od 35 eura, te osiguranje u prosjeku od 50 eura, tu su i dvije povratne, najčešće avionske karte do Beograda, od po 120 eura. Toliko i dalje zapravo košta viza za većinu građana, iako se od 1. januara 2008. godine zvanično primjenjuje olakšani vizni režim. I Njemačka nije jedina država EU za koju to važi.

No to nije sve. Iako već drugu godinu žive u nezavisnoj državi, građani Crne Gore i dalje imaju tamno-plave SRJ pasoše, a po vize u većini slučajeva idu u Beograd. U Podgorici je otvoren veliki broj ambasada, ali se samo u italijanskoj i grčkoj do septembara prošle godine, i to za pojedine povlaštene kategorije, poput novinara, mogla dobiti šengenska viza na šest mjeseci do godinu dana. U slovenačkoj je ambasadi, međutim, uoči potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Crne Gore i EU otvoren Zajednički aplikacioni centar za vize, u kojem je od 1. januara ove godine počela primjena viznih olakšica. Pomoćnik ministra inostranih poslova za konzularne poslove, Dragan Đurović:

«Od 1. januara imamo Zajednički aplikacioni centar za vize u ambasadi Slovenije. Kako smo obaviješteni, funkcioniše bez poblema.»

Da su prva iskustva pozitivna potvrđuje i Dušica Postolovič, treći sekretar ambasade Slovenije za konzularne poslove:

«Zabilježen je veliki porast broja podnosioca zahtjeva za vize. Na to je u velikoj mjeri utjecalo otvaranje Zajedničkog aplikacionog centra za vize, u kojem pored Republike Slovenije sarađuju i Republika Austrija, Republika Mađarska, Kraljevina Belgija i Veliko Vojvodstvo Luksemburg.»

Riječ je o 18 kategorija građana, za koje važe olakšice koje podrazumijevaju broj i vrstu dokumenta potrebnih za dobijanje vize, besplatne vize, odnosno da je za građane Crne Gore cijena vize ostala 35 eura, objašnjava pomoćnik ministra za konzularne poslove u crnogorskom ministarstvu, Dragan Đurović:

«Novinari, profesori, nastavnici, učenici, turisti, rođaci, članovi zvaničnih delegacija, predstavnici gradova pobratima, članovi nevladinih organizacija, učesnici sajmova, konferencije i tako dalje. Dakle, praktično svaka organizovana grupa koja ima nekog u Crnoj Gori ko može da garantuje da aplikanti pripadaju toj kategoriji građana, bez dostavljanja više vrsta dokumenata.»

Dušica Postolovič, treći sekretar slovenačke ambasade:

«Postupak dobivanja vize je značajno pojednostavljen. U normalnim okolnostima traje do deset kalendarskih dana. Vizne olakšice se također odnose i na rok trajanja vize, koja se sada može izdati i na duži period, sa mogućnošću više ulazaka. Zatim na oslobađanje vizne obaveze za nosioce diplomatskih pasoša i drugih službenih pasoša, u slučaju da između Crne Gore i država članica već postoji bilateralni sporazum o oslobađanju vizne obaveze na navedenu kategoriju.»

Crna Gora je poznata po nevjerovatno malom broju građana koji upošte imaju pasoše, prema nezvaničnim podacima Ministarstva inostranih poslova, samo 30% odrasle populacije...


Kako je Crna Gora poznata po nevjerovatno malom broju građana koji upošte imaju pasoše, prema nezvaničnim podacima Ministarstva inostranih poslova, samo 30% odrasle populacije, od kojih, prema podacima iz osiguravajućih kuća, samo 10 hiljada putuje u zemlje EU i Sjedinjene Američke Države, a 10 hiljada u ostale, logično da redova ispred ambasada nema. U telefonom unaprijed zakazano vrijeme se ode i preda tražena dokumentacija, i u zakazano vrijeme se dođe po viziran pasoš. Kolege novinari imaju odlična iskustva. Miodrag Bubreško, Televizija IN:

«Sasvim jednostavno. S potrebnim dokumentima sam 7. januara došao na zakazani razgovor i 10. januara sam dobio vizu.»

Danica Nikolić, Atlas TV:

«Italijansku šengensku vizu sam dobila prije nekih mjesec i po dana. Mislim da su novinari u prednosti u odnosu na ostale grupe građana. Smanjio se obim papira koji nam je potreban za dobijanje viza. Vize se daju na maksimalne rokove, a pritom se uvažava sve ono što je važno za našu profesiju. Jednako dobro iskustvo sam nekoliko puta imala i u slovenačkoj ambasadi. Veoma mali broj zahtjeva za šengensku vizu se odbija – svega 0,5 do 1,0 posto.»

I sljedeća dva sagovornika su poslovni ljudi, često u prilici da putuju:

«Od januara naovamo nisam imala prilike da putujem, ali definitivno ubrzo planiram. Očekujem da će sada sve to ići mnogo lakše, mnogo efikasnije i sa mnogo manje troškova nego što je to bilo ranije. Ranije se moralo ići u Beograd, što je iziskivalo dodatne troškove i puno vremena. To je bilo veliko maltretiranje. Izgubili biste jedan do dva radna dana, koja ste provodili u redovima, u neizvjesnosti da li ćete dobiti vizu. Tako da je sve to bilo vrlo frustrirajuće.»

«Išao sam u Sloveniju i vrlo lako sam došao do vize, za nekih dva dana. Planiram da putujem poslovno i tražio sam vizu na pola godine do godinu. Mislim da s tim neće biti problema.»

U Makedoniji nema većih promjena na bolje

Nešto manje od mjesec dana stupanja na snagu viznih olakšica opšti je dojam da nema većih promjena na bolje, prenosi naš Blagoja Kuzmanovski svoje utiske iz Makedonije:

Stotine makedonskih građana čekaju na vize ispred ambasade Bugarske u Skoplju, 04Jan2007

Redovi ispred ambasada evropskih zemalja su isti, a i procedura i potrebni dokumenti za dobijanje vize su jednako komplikovani kao i pre. A ovim merama se obuhvataju studenti, biznismeni, penzioneri, novinari, šoferi-transporteri i drugi.

Jedni od najčešćih putnika po evropskim zemljama su šoferi kamiona transportnih kompanija. Iz asocijacije «Makam Trans», koja je ovlašćena za izdavanje potvrda makedonskim transporterima, kažu da je za sada jedino olakšanje to što inostrane ambasade ne traže novac za dobivanje vize. Biljana Muratovska, generalni sekretar «Makam Transa»:

«Ljude vraćaju, dobivaju samo tromesečne vize, a dogovor je bio da vize važe dvanaest meseci i više. Još uvek ambasade traže i registracije kompanija, njihove završne račune, dokaze da se radi o transportnim kompanijama i slični zahtevi koji komplikuju ovu proceduru».

I pored toga što u dogovoru piše da bi potvrda koju oni izdaju trebalo da zameni sva potrebna dokumenta, ipak neke ambasade tu potvrdu uopšte ne priznaju, objašnjava Muratovska:

«Ovo praktikuje veći broj ambasada. Međutim, recimo austrijska ambasada još uvek to ne priznaje, ali se nadamo da će u narednom periodu i oni prihvatiti takvu praksu.»

Studenti su takođe jedna od kategorija građana koja treba da lakše dobija inostrane vize. Samoil Malčevski, predsenik Saveza studenta na Državnom univerzitetu u Skoplju, kaže da je prošlo malo vremena da bi mogao da zaključi kako se odvija proces izdavanja viza posle stupanja na snagu liberalizacije:

«Mi se najčešće susrećemo sa problemom – hoću da putujem u inostranstvo, ali ne mogu da dobijem vizu. Ovo što govorim se odnosi na naša dosadašnja iskustva. Dakle, student dobije stipendiju, kao i boravak u nekoj od zemalja Evropske unije, dolazi kod nas i kaže – pomozite, ne mogu dobiti vizu. Kakva je sada situacija, to ćemo moći da kažemo kada prođe ovaj mesec. Tada ćemo imati više informacija o tome kako nove procedure funkcionišu.»

Viznim olakšicama je predviđena mogućnost putovanje samo sa potvrdom o redovnom studiranju i pozivom. To će biti veoma značajno za makedonske studente, kaže Malčevski:

«To bi bilo od velike koristi za nape studente. Odlazak u inostranstvo, sticanje iskustva, vraćanje u Makedoniju i primena tog iskustva ovde, to je ono što našim studentima već godinama nedostaje.»

Informacija da je Evropska komisija donela odluku za početak pregovora o potpunoj viznoj liberalizaciji sa Srbijom, iako je Makedonija zemlja kandidat za članstvo u EU, izazvala je veliko razočarenje u Makedoniji. U makedonskom Ministarstvu vanjskih poslova se brane da ovo ne znači da je Makedonija lošije pregovarala sa Evropom:

Naša zemlja ima adekvatan kvantum rezultata u oblastima bitnim za liberalizaciju viznog režima ...


«Naša zemlja ima adekvatan kvantum rezultata u oblastima bitnim za liberalizaciju viznog režima, kao što su biometrijski pasoši, uspostavljanje viznog centra, integrisano granično upravljanje, i upravo zato očekujemo da počnemo dijalog sa Evropskom komisijom u prvoj polovini godine,» ističu u ministarstvu.

I ambasador EU u Skoplju , Ervan Fuere, kaže da su mere koje je preduzela Makedonija ohrabrujuće uoči pregovora za kompletnu viznu liberalizaciju.

Ambasador Slovenije u Skoplju, Alen Bergant, čija je zemlja aktuelni predsedavajući Evropske unije, u intervjuu za Radio Slobodna Evropa je istakao da njegova zemlja može dosta da pomogne u vezi problema sa vizama:

«Sledeći korak ka postepenoj viznoj liberalizaciji je dijalog koji će započeti Evropska komisija sa svim zemljama Zapadnog Balkana, i to će se naverovatnije desiti u prvoj polovini našeg predsedavanja. Sve zemlje ćemo ceniti pojedinačno, prema njihovim rezultatima. Makedoniju tu gledam kao zaista dobar primer, zato što izdajete biometrijske pasoše, kontrola na granicama je dobra, a i stopa korupcije i organizovanog kriminala je smanjena.»

U svakom slučaju, reakcije makedonskih građana uglavnom su u stilu da vizne olakšice neće doneti neke veće benefite za njih, sve dok se one potpuno ne ukinu. Ljudi ističu i činjenicu da je veoma važno i to da je njihova cena od 35 eura veoma visoka za zemlju gde je prosečna plata 200 eura i koja ima skoro 400 hiljada nezaposlenih. A otežavajuća okolnost je i to što za zemlje u kojima Makedonci najčešće putuju – Grčku i Bugarsku – olakšice koje nudi takozvana šengenska zona, ne važe.

Povećan interes građana za putovanje u zemlje EU

I na kraju Srbija, koja je takođe potpisala Sporazum o viznim olakšicama i gde je, kaže Nebojša Bugarinović, s početkom godine povećan interes građana za putovanje u zemlje EU:

Ono što je vidljivo jeste jednostavnija procedura, kaže portparol ambasade Nemačke, Marko Čadež:

«Još uvek ne postoje jasne statistike na koji način se to odrazilo na rad konzulata i uopšte na broj podnosilaca zahteva. Možemo zasigurno da kažemo da više od trećine aplikanata za vize spada u kategorije koje su obuhvaćene viznim olakšicama. Ono što se takođe primećuje, to je da su neke kategorije oslobođene plaćanja takse za vizu. Samo u prošloj godini smo imali 70.000 zahteva za vizu, Procenat aplikanata koji su odbijeni zbog nedostatka dokumentacije ili nečeg drugog je bio ispod 10 posto. Sada će biti potrebno manje dokumentacije i vize će se dobijati na duži period.»

RSE: Jesu li redovi i dalje pred nemačkim konzulatom?

«Redovi jesu. Kada prođete ulicom možete videti da ljudi čekaju ispred konzulata da preuzmu vize ili da predaju dokumentaciju. Međutim, to ima dosta veze sa sistemom koji na nemačkom konzulatu još uvek važi. Mi nismo uveli sistem call-centra kao mnoge druge ambasade. Testirali smo taj sistem i videli da bi aplikanti čekali na termin više od dva meseca i da bi cela procedura dobijanja vize trajala jako dugo, jer mi, kao što rekoh, imamo 70.000 zahteva godišnje, što je oko 400 zahteva dnevno. Tako da se pokazalo da ukoliko ljudi dođu ujutro, predaju svoje papire u toku dana, mogu u naredna tri do četiri dana da dobiju vizu. Znači, ako se ispostavi da iduće nedelje morate poslovno ići u njemačku, u stanju ste da u relativno brzom roku dobijete vizu.»

Zanimljivo je da redova nema pred nekada prepunim konzulatom Republike Mađarske u Subotici. Razlog je jednostavan – ko god je dobio vizu ove države do Nove godine, moći će bez problema da uđe u Mađarsku u narednih godinu dana. Zato je broj zahteva za dobijanje viza višestruko manji:

«Imam mađarsku vizu koja traje do oktobra, a koja je izdata po starom režimu. Nadam se da ću dobiti šengensku vizu za Nemačku, s povlasticom koju ostvarujem preko majke koja živi u Nemačkoj. Nadam se da ću dobiti šengensku vizu na duže vreme, sa više ulazaka, s obzirom da sam se do sad uredno pridržavala pravila koja propisuje vizni režim. Imam vizu do juna meseca i verujem da ću za to vreme ići u Mađarsku. A nakon toga verujem da neću ni tražiti vizu do god ne dođu bolja vremena.»

Nemam materijalnih sredstava da odem u inostranstvo, tako da neću ni tražiti vizu.

Neki u Srbiji nisu ni čuli da je uveden režim viznih olakšica. A ima i onih kojima, zahvaljujući zapadnom susedu, vize nisu ni potrebne:

«Imam hrvatsku putovnicu.»

Ono što je za građane Srbije stiglo kao neočekivano brz poklon jeste informacija da će vrlo brzo nakon stupanja režima viznih olakšica otpočeti pregovori o ulasku Beograda na «belu šengensku listu». Sanja Mrvaljević iz vladine Kancelarije za pridruživanje EU kaže da prvi sastanak sa predstavnicima Evropske komisije treba očekivati već za nedelju dana:

«Pripremamo se punom parom. Prvi sastanak je planiran za sredu, 30. januar, Vrlo smo obradovani tom vešću. Pripreme su skoro pri kraju. Očekujemo da će sastanak sa predstavnicima Evropske komisije biti vrlo uspešan. Na njemu ćemo saznati mnoge detalje što se tiče funkcionisanja te procedure. Sve tehničke uslove ćemo ispuniti u najkraćem mogućem roku. Neke stvari su već urađene. Konkretne termine za sada nemamo, ali se nadam da će to biti u najkraćem mogućem roku.»

Sanja Mrvaljević nabraja i koja tehnička pitanja Srbija treba da reši kako bi napokon i njeni građani mogli nesmetano, bez viza, da putuju Evropskom unijom:

«Ono najpoznatije za koje svi znamo, to je izdavanje novih putnih isprava. Kao što znate, Zakon o putnim ispravama je usvojen, uslovi postoje, s izdavanjem novih putnih isprava će se početi početkom proleća. Građani će u kratkom roku imati putne isprave sa visokim stepenom zaštite, što je jedna od ključnih stvari na kojima je Evropska komisija insistirala. Usvojen je i Zakon o azilu i sledi njegovo sprovođenje. Kontrola granica je takođe jedan od tehničkih uslova. Niz zakona je već u skupštinskoj proceduri. Dakle, što se tehničkih uslova tiče, Srbija je manje-više svesna šta treba da se uradi. Neke stvari su već urađene, a da se urade mnoge druge je potrebno jako kratko vreme.»