Različiti su uslovi u kojima deca iz manjinskih zajednica pohađaju skole na Kosovu. Problemi su najčešce socijalne i političke proride.
Kancelarija UNICEF-a na Kosovu ocenjuje da su u najtežoj situaciji deca iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, koja u mnogim slučajevima ostaju van učionica. Razlozi su, prema rečima Afrdite Spahiu, predstavnice Programa za obrazovanje u UNICEF-u, nedovoljno postojanje svesti o važnosti školovanja, teški ekonomski uslovi i nemogućnost da se školuju na svom jeziku:
“Glavni problem je da je malo romskih nastavnika. Imali smo različite programe podizanja svesti kod roditelja o važnosti školovanja njihove dece.”
Glavni problem školovanja dece u srpskim sredinama na Kosovu jeste nedostatak prostora i potreba organizovanja putovanja đaka od kuće do škole. Najčešće se nastavni proces organizuje u jednom školskom objektu za decu iz više sela, što obuhvata i raseljene. Tako su u Osnovnoj školi Kralj Milutin u Gračanici smeštene četiri škole, jedna osnovna i tri srednje, koje su izmeštene iz Prištine. Iz okolnih sela do škole đaci dolaze organizovano autobusima, kombi busevima ili ih roditelji dovoze.
Gligorije Stojanović, direktor Osnovne škole u Gračanici, kaže da je u uslovima kada 1.450 učenika pohađa nastavu u tri smene, od jutra do kasnih večernjih sati, nastavni proces otežan:
“Sad pored nas imamo reklo bi se četiri podstanara koji rade u istom prostoru koji zadovoljava potrebe Osnovne škole, a danas, sticajem okolnosti, primorani smo da obrazujemo i organizujemo obrazovno-vaspitni proces za sve te škole. Međutim, ima problema, pogotovu prostornih problema”.
RFE: A kako deca dolaze iz okolnih sela?
“Mi smo, sticajem okolnosti, da bi ta bezbednost bila na nivou odradili to tako - dogovorili se da ta deca koja dolaze iz susednih sela i interno raseljeni koji su na periferiji Gračanice, oni rade u prvoj smeni. Tako da, po našem mišljenju, tu je i bezbednost najveća. Mislim da je postojeće stanje neodrživo i da je ovih godina trebao neko da nam pomogne”.
A kada je u pitanju školovanje srpske zajednice, kosovske institucije su zabrinute jer se školovanje odvija po obrazovanom sistemu Republike Srbije. Ocenjuje se da je to političko pitanje koje se treba rešiti na višim nivoima. S druge strane, bošnjačka i turska zajednica su deo obrazovanog sistema Kosova, a knjige dobijaju iz Bosne, odnosno Turske. Školovanje dece iz ovih zajednica je u nešto boljem stanju, ocenjuje Spahiu:
“Za pripadnike bosnjačke i turske zajednice pitanje obrazovanja nije problematično. Oni pohađaju školu na svom jeziku, ali postoje problemi kako sa nedostatkom nastavnog kadra, tako i sa školskom literaturom.”
Skupština Kosova je u julu 2002. godine usvojila Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, na osnovu kojeg je Ministatstvo obrazovanja Kosova obavezno da svim učenicima obezbedi kvalitetno obrazovanmje. Ipak mnogi sumnjaju da se školovanje manjina može poboljšati bez unapređenja opšte situacije, pre svega socijalne i političke.
Kancelarija UNICEF-a na Kosovu ocenjuje da su u najtežoj situaciji deca iz romske, aškalijske i egipćanske zajednice, koja u mnogim slučajevima ostaju van učionica. Razlozi su, prema rečima Afrdite Spahiu, predstavnice Programa za obrazovanje u UNICEF-u, nedovoljno postojanje svesti o važnosti školovanja, teški ekonomski uslovi i nemogućnost da se školuju na svom jeziku:
“Glavni problem je da je malo romskih nastavnika. Imali smo različite programe podizanja svesti kod roditelja o važnosti školovanja njihove dece.”
Glavni problem školovanja dece u srpskim sredinama na Kosovu jeste nedostatak prostora i potreba organizovanja putovanja đaka od kuće do škole. Najčešće se nastavni proces organizuje u jednom školskom objektu za decu iz više sela, što obuhvata i raseljene. Tako su u Osnovnoj školi Kralj Milutin u Gračanici smeštene četiri škole, jedna osnovna i tri srednje, koje su izmeštene iz Prištine. Iz okolnih sela do škole đaci dolaze organizovano autobusima, kombi busevima ili ih roditelji dovoze.
Gligorije Stojanović, direktor Osnovne škole u Gračanici, kaže da je u uslovima kada 1.450 učenika pohađa nastavu u tri smene, od jutra do kasnih večernjih sati, nastavni proces otežan:
“Sad pored nas imamo reklo bi se četiri podstanara koji rade u istom prostoru koji zadovoljava potrebe Osnovne škole, a danas, sticajem okolnosti, primorani smo da obrazujemo i organizujemo obrazovno-vaspitni proces za sve te škole. Međutim, ima problema, pogotovu prostornih problema”.
RFE: A kako deca dolaze iz okolnih sela?
“Mi smo, sticajem okolnosti, da bi ta bezbednost bila na nivou odradili to tako - dogovorili se da ta deca koja dolaze iz susednih sela i interno raseljeni koji su na periferiji Gračanice, oni rade u prvoj smeni. Tako da, po našem mišljenju, tu je i bezbednost najveća. Mislim da je postojeće stanje neodrživo i da je ovih godina trebao neko da nam pomogne”.
A kada je u pitanju školovanje srpske zajednice, kosovske institucije su zabrinute jer se školovanje odvija po obrazovanom sistemu Republike Srbije. Ocenjuje se da je to političko pitanje koje se treba rešiti na višim nivoima. S druge strane, bošnjačka i turska zajednica su deo obrazovanog sistema Kosova, a knjige dobijaju iz Bosne, odnosno Turske. Školovanje dece iz ovih zajednica je u nešto boljem stanju, ocenjuje Spahiu:
“Za pripadnike bosnjačke i turske zajednice pitanje obrazovanja nije problematično. Oni pohađaju školu na svom jeziku, ali postoje problemi kako sa nedostatkom nastavnog kadra, tako i sa školskom literaturom.”
Skupština Kosova je u julu 2002. godine usvojila Zakon o osnovnom i srednjem obrazovanju, na osnovu kojeg je Ministatstvo obrazovanja Kosova obavezno da svim učenicima obezbedi kvalitetno obrazovanmje. Ipak mnogi sumnjaju da se školovanje manjina može poboljšati bez unapređenja opšte situacije, pre svega socijalne i političke.