Najveće opozicione stranke kosovskih Albanaca ocenile su da je plan za decentralizaciju opasan za budućnost Kosova, jer nema saglasnost političkih predstavnika Albanaca i vodi ka enklavizaciji.
Ministar za lokalnu samoupravu u vladi Kosova, Ljutfi Haziri (Lutfi), izjavio je za Radio Slobodna Evropa kako je plan za decentralizaciju vlasti u interesu građana koji će ostvariti lokalnu vlast, te je odbacio mogućnost da taj plan dovede do podele Kosova:
“U fokusu procesa je građanin. Time se daje pravo građanima da odlučuju u lokalnoj vlasti i apsolutno tu nema nikakvih elemenata za podelu Kosova ili kantonizaciju”.
Politički analitičar Baton Hadžiu (Haxhiu) takođe odbacuje mogućnost podele:
“Ovaj plan ne vodi podeli, iz mnogih razloga. Prvo zbog onoga što se zove koncentracija Albanaca u centralnom Kosovu. Drugi razlog je ekonomija koja ne dozvoljava da se tako lako podeli Kosovo kako drugi misle. Jedino što se zna oko kantonizacije jeste da sever Kosova neće biti bukvalno deo jednog političkog projekta, ali nikad neće biti ni van Kosova. Znači jedini kanton bi bio sever Mitrovice i to u budućih mnogo godina”.
Pored protivljenja najvećih opozicionih partija kosovskih Albanaca, plan vlade Kosova za decentralizaciju naišao je na odbijanje i predstavnika kosovskih Srba i zvaničnog Beograda. Na osnovu odluke UNMIK-a, određene su katastarske jedinice koje ulaze u sastav pet pilot-opština, od kojih će dve biti sa većinskim srpskim stanovništvom, Gračanica i Partes. Međutim kosovski Srbi su nezadovljni definisanjem administrativnih granica novih opština, jer je iz opštine Gračanica isključeno selo Čaglavica, nastanjeno Srbima, i selo Pasjane iz opštine Partes.
Ljutfi Haziri kaže kako vodi razgovore sa političkim predstavnicima srpske zajednice s ciljem da ih ubedi da prihvate varijantu ‘B’ plana za pilot-projekte jer on podrazumeva da garđani dobiju veća prava:
“Ako Srbi u lokalnoj vlasti mogu odlučivati o osnovnom i srednjem obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, urabnizmu, biznis licencama i drugim stvarima, to znači da će kosovska lokalna vlasti biti jedna od najstrožijih lokalnih vlasti, ne samo na Balkanu, već i u Istočnoj Evropi. Ja ne mogu razumeti da multietničko Kosovo može rizikovati Srbe na Kosovu već naprotiv to samo daje prednost da Srbi i Albanci žive zajedno. U ovom slučaju Srbi su većina u dve pilot-opštine i oni odlučuju o svojim interesima”.
Baton Hadžiu kaže da je proces decentralizacije i zamišljen da unapredi položaj Srba, te upozorava kako je drugo rešenje za Srbe život u getu:
“Ništa ne štiti više interese Srba nego ovo. Ali oni imaju i drugi izlaz, a to je da stave Srbe u geta bez birokratskih institucija. Ja mislim da te institucije mogu da štite Srbe, da se ne iseljavaju i da oni budu deo jednog političkog procesa. Sve drugo što pričaju opozicija i Srbi, to je politička galama i suštinski nije istinito”.
Plan vlade Kosova su u potpunosti podržali predstavnici zemalja Kontakt grupe, ocenjujući da se radi o pozitivnom koraku. Hadžiu objašnjava zašto međunarodna zajednica podržava decentralizaciju:
“Oni podržavaju proces decentralizacije jer su kasnili u mnogim stvarima u političkom procesu. To je prvi razlog. Drugi razlog jeste da međunarodna zajednica hoće da pokaže da nešto radi na Kosovu. I treći razlog jeste da pre početka ragovora o statusu oni hoće da imaju nešto što se zove decentralizacija koja bi na neki način podržavala politički proces i za Srbe i za međunarodnu zajednicu“.
*****
Lideri Srpskog nacionalnog veća i srpskih opština Kosova i Metohije žestoko su u Beogradu kritikovali predložene pilot projekte decentralizacije. Oni najavljuju da će uskoro biti okončan srpski plan za decentralizaciju Kosova. Iako još uvek nema zvanične potvrde ove informacije, političari i analitičari iz Beograda se slažu da je neophodno da Srbija povrati inicijativu po ovom pitanju
Lideri Srpskog nacionalnog veća sa Kosova tvrde da plan koji su predložili Unmik i kosovska vlada predstavlja “krah koncepta o lokalnoj samoupravi i istinskoj decentralizaciji”, kao i da je kosovska vlada pokušala da nametne plan B srpskoj zajednici uoči dolaska specijalnog izaslanika Kai Ejdea. Marko Jakšić kaže da kosovske Srbe ne interesuju nikakvi pilot projekti, već samo celovito rešenje. Po rečima Dragana Velića, SNV i Zajednica srpskih opština zajedno sa Vladom Srbije, priveli su kraju izradu sopstvenog plana decentralizacije:
“To je ono za što ćemo se mi iz Srpskog nacionalnog veća i Zajednice srpskih opština boriti na sve demokratske načine poznate u svetu i ja se nadam da će se okupiti jedan širok front ljudi oko ovih institucija i to je jedina garancija za uspeh, i još jednom da kažem, i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i srpske države.”
Predsednik SNV Severne Mitrovice Milan Ivanović odbacuje optužbe da odbijanjem plana B srpska zajednica samu sebe isključuje iz procesa decentralizacije:
“Srbi su već isključeni jednostranim odlukama albanskih privremenih institucija kao i njihovih lobista iz Unmika. Nama je decentralizacija neophodna. Decentralizovano Kosovo i Metohija su svakako jedini garant srpskog opstanka i srpskog povratka, ali, ovakvim planom, naši interesi su maksimalno ugroženi.”
Predsednik Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, smatra da su predstavnici srpskih vlasti pogrešno reagovali kada su odbili i plan A za decentralizaciju Kosova:
“Ne zato što je plan dobar, nego zato što se znalo da taj plan nikome ne odgovara. Činjenicom da je državni vrh odbio plan A, a sada i plan B, zamagljuje se u osnovi nespremnost kosovskih vlasti i Unmika da sprovedu decentralizaciju. Svi ti planovi služe zapravo da se priča o pilot projektima, da se nekako dođe do juna 2006. godine i da se onda na brzinu Srbi prisile da po nekom novom zakonu o lokalnim izborima izađu na lokalne izbore. Bio sam siguran, i sad sam još sigurniji, da je Beograd trebalo da kaže - Da, hoćemo da razgovaramo o planu A.”
Za razliku od kosovskih Albanaca, Beograd očigledno nema strategiju za Kosovo, tvrdi Dušan Janjić. Što se tiče predloženih pilot projekata za decentralizaciju, i on se slaže da je reč o slabim dokumentima:
“Oni ne valjaju zato što se ne vidi ko će ih ostvariti. Uopšte se ne računa sa srpskom zajednicom. Računa se s pojedincima koji su takozvano kooperativni, ne vidi se iz kojih će sredstava biti finansirani. Zbog toga je Beograd morao da definiše sopstvene interese. Po meni, Beograd mora da se vrati na ono što je urađeno 2002. jednim jako dobrim okvirnim planom o decentralizaciji koji obuhvata nivo opština, i pojedinica, i regiona, koji otvara mogućnost i za entitete, koji ne prejudicira rešenje, ali i jača srpsku zajednicu i Beograd, i dovodi ih u poziciju za dva buduća rešenja. Prvo je da ostanu na Kosovu ukoliko bude nezavisno, ali da imaju najmanje dva jaka regiona. Drugo je da se, sa pozicije ta dva regiona, možda dogovore o novim granicama, ukoliko Kosovo postane nezavisno.”
Ministar za lokalnu samoupravu u vladi Kosova, Ljutfi Haziri (Lutfi), izjavio je za Radio Slobodna Evropa kako je plan za decentralizaciju vlasti u interesu građana koji će ostvariti lokalnu vlast, te je odbacio mogućnost da taj plan dovede do podele Kosova:
“U fokusu procesa je građanin. Time se daje pravo građanima da odlučuju u lokalnoj vlasti i apsolutno tu nema nikakvih elemenata za podelu Kosova ili kantonizaciju”.
Politički analitičar Baton Hadžiu (Haxhiu) takođe odbacuje mogućnost podele:
“Ovaj plan ne vodi podeli, iz mnogih razloga. Prvo zbog onoga što se zove koncentracija Albanaca u centralnom Kosovu. Drugi razlog je ekonomija koja ne dozvoljava da se tako lako podeli Kosovo kako drugi misle. Jedino što se zna oko kantonizacije jeste da sever Kosova neće biti bukvalno deo jednog političkog projekta, ali nikad neće biti ni van Kosova. Znači jedini kanton bi bio sever Mitrovice i to u budućih mnogo godina”.
Pored protivljenja najvećih opozicionih partija kosovskih Albanaca, plan vlade Kosova za decentralizaciju naišao je na odbijanje i predstavnika kosovskih Srba i zvaničnog Beograda. Na osnovu odluke UNMIK-a, određene su katastarske jedinice koje ulaze u sastav pet pilot-opština, od kojih će dve biti sa većinskim srpskim stanovništvom, Gračanica i Partes. Međutim kosovski Srbi su nezadovljni definisanjem administrativnih granica novih opština, jer je iz opštine Gračanica isključeno selo Čaglavica, nastanjeno Srbima, i selo Pasjane iz opštine Partes.
Ljutfi Haziri kaže kako vodi razgovore sa političkim predstavnicima srpske zajednice s ciljem da ih ubedi da prihvate varijantu ‘B’ plana za pilot-projekte jer on podrazumeva da garđani dobiju veća prava:
“Ako Srbi u lokalnoj vlasti mogu odlučivati o osnovnom i srednjem obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, urabnizmu, biznis licencama i drugim stvarima, to znači da će kosovska lokalna vlasti biti jedna od najstrožijih lokalnih vlasti, ne samo na Balkanu, već i u Istočnoj Evropi. Ja ne mogu razumeti da multietničko Kosovo može rizikovati Srbe na Kosovu već naprotiv to samo daje prednost da Srbi i Albanci žive zajedno. U ovom slučaju Srbi su većina u dve pilot-opštine i oni odlučuju o svojim interesima”.
Baton Hadžiu kaže da je proces decentralizacije i zamišljen da unapredi položaj Srba, te upozorava kako je drugo rešenje za Srbe život u getu:
“Ništa ne štiti više interese Srba nego ovo. Ali oni imaju i drugi izlaz, a to je da stave Srbe u geta bez birokratskih institucija. Ja mislim da te institucije mogu da štite Srbe, da se ne iseljavaju i da oni budu deo jednog političkog procesa. Sve drugo što pričaju opozicija i Srbi, to je politička galama i suštinski nije istinito”.
Plan vlade Kosova su u potpunosti podržali predstavnici zemalja Kontakt grupe, ocenjujući da se radi o pozitivnom koraku. Hadžiu objašnjava zašto međunarodna zajednica podržava decentralizaciju:
“Oni podržavaju proces decentralizacije jer su kasnili u mnogim stvarima u političkom procesu. To je prvi razlog. Drugi razlog jeste da međunarodna zajednica hoće da pokaže da nešto radi na Kosovu. I treći razlog jeste da pre početka ragovora o statusu oni hoće da imaju nešto što se zove decentralizacija koja bi na neki način podržavala politički proces i za Srbe i za međunarodnu zajednicu“.
*****
Lideri Srpskog nacionalnog veća i srpskih opština Kosova i Metohije žestoko su u Beogradu kritikovali predložene pilot projekte decentralizacije. Oni najavljuju da će uskoro biti okončan srpski plan za decentralizaciju Kosova. Iako još uvek nema zvanične potvrde ove informacije, političari i analitičari iz Beograda se slažu da je neophodno da Srbija povrati inicijativu po ovom pitanju
Lideri Srpskog nacionalnog veća sa Kosova tvrde da plan koji su predložili Unmik i kosovska vlada predstavlja “krah koncepta o lokalnoj samoupravi i istinskoj decentralizaciji”, kao i da je kosovska vlada pokušala da nametne plan B srpskoj zajednici uoči dolaska specijalnog izaslanika Kai Ejdea. Marko Jakšić kaže da kosovske Srbe ne interesuju nikakvi pilot projekti, već samo celovito rešenje. Po rečima Dragana Velića, SNV i Zajednica srpskih opština zajedno sa Vladom Srbije, priveli su kraju izradu sopstvenog plana decentralizacije:
“To je ono za što ćemo se mi iz Srpskog nacionalnog veća i Zajednice srpskih opština boriti na sve demokratske načine poznate u svetu i ja se nadam da će se okupiti jedan širok front ljudi oko ovih institucija i to je jedina garancija za uspeh, i još jednom da kažem, i opstanak Srba na Kosovu i Metohiji i srpske države.”
Predsednik SNV Severne Mitrovice Milan Ivanović odbacuje optužbe da odbijanjem plana B srpska zajednica samu sebe isključuje iz procesa decentralizacije:
“Srbi su već isključeni jednostranim odlukama albanskih privremenih institucija kao i njihovih lobista iz Unmika. Nama je decentralizacija neophodna. Decentralizovano Kosovo i Metohija su svakako jedini garant srpskog opstanka i srpskog povratka, ali, ovakvim planom, naši interesi su maksimalno ugroženi.”
Predsednik Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, smatra da su predstavnici srpskih vlasti pogrešno reagovali kada su odbili i plan A za decentralizaciju Kosova:
“Ne zato što je plan dobar, nego zato što se znalo da taj plan nikome ne odgovara. Činjenicom da je državni vrh odbio plan A, a sada i plan B, zamagljuje se u osnovi nespremnost kosovskih vlasti i Unmika da sprovedu decentralizaciju. Svi ti planovi služe zapravo da se priča o pilot projektima, da se nekako dođe do juna 2006. godine i da se onda na brzinu Srbi prisile da po nekom novom zakonu o lokalnim izborima izađu na lokalne izbore. Bio sam siguran, i sad sam još sigurniji, da je Beograd trebalo da kaže - Da, hoćemo da razgovaramo o planu A.”
Za razliku od kosovskih Albanaca, Beograd očigledno nema strategiju za Kosovo, tvrdi Dušan Janjić. Što se tiče predloženih pilot projekata za decentralizaciju, i on se slaže da je reč o slabim dokumentima:
“Oni ne valjaju zato što se ne vidi ko će ih ostvariti. Uopšte se ne računa sa srpskom zajednicom. Računa se s pojedincima koji su takozvano kooperativni, ne vidi se iz kojih će sredstava biti finansirani. Zbog toga je Beograd morao da definiše sopstvene interese. Po meni, Beograd mora da se vrati na ono što je urađeno 2002. jednim jako dobrim okvirnim planom o decentralizaciji koji obuhvata nivo opština, i pojedinica, i regiona, koji otvara mogućnost i za entitete, koji ne prejudicira rešenje, ali i jača srpsku zajednicu i Beograd, i dovodi ih u poziciju za dva buduća rešenja. Prvo je da ostanu na Kosovu ukoliko bude nezavisno, ali da imaju najmanje dva jaka regiona. Drugo je da se, sa pozicije ta dva regiona, možda dogovore o novim granicama, ukoliko Kosovo postane nezavisno.”