Prilično nehajno, možda bi neko rekao i neozbiljno, političke stranke u Srbiji kada govore o problemu otvaranja ili neotvaranja dosijea, opredeljuju se po principu za ili protiv. Tako ispada da su skoro svi deklarativno “za”, počev od Srpske radikalne stranke, preko G 17 Plus, koja je inače vladajuća stranka. Oni koji se ovom problematikom, međutim, bave ozbiljnije, suočavaju se sa nizom naizgled teško rešivih dilema. Tu je najpre pitanje da li u Srbiji postoji strah od suočavanja sa prošlošću ili se, kako tvrdi recimo vladajuća Demokratska stranka Srbije drugačijim pristupom, a ne ovim koji se nudi u Predlogu zakona koji je dostavio Srpski pokret obnove a na kome je radio tim pravnih stručnjaka. Srđan Sreković, izvršni direktor Srpskog pokreta obnove, rekao nam je:
“Srpski pokret obnove je veoma neprijatno iznenađen činjenicom da je Vlada Republike Srbije zatražila od Skupštine da povuče iz zakonske procedure Predlog zakona o otvaranju dosijea tajne policije. Ja želim da naglasim da ovaj zakon jeste predlog SPO, ali u njegovoj izradi su učestvovali eminentni pravni eksperti i profesori sa Pravnog fakulteta, tako da smatram da je opravdanje u smislu da tehnički neki delovi zakona nisu dobri, apsolutno besmisleno.”
Čujmo i argumentaciju Demokratske stranke Srbije. Za naš program govori Đorđe Mamula, poslanik DSS u Skupštini Srbije:
“Kada je reč o otvaranju dosijea treba imati na umu da Slovenija, jedna od bivših Republika Jugoslavije uopšte nema taj zakon pa je primljena u Evropsku uniju. No to jeste ipak važno pitanje. Zato ja smatram da bi trebalo imati na umu preporuke organizacije Ujedinjenih nacija, Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija, posebno OEBS, zatim UNESKO, Međunarodne organizacije rada, Evropskog suda za ljudska prava. Te preporuke su inače došle u vreme kada su se neka od loših iskustava ispoljila sa otvaranjem dosijea u Češkoj, nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj...”
A je li možete da nešto kažete ilustratitivno, recimo, u tim zemljama šta se dogodilo loše?
“Dogodilo se da je došlo do trgovine dosijeima, do trgovine lažnim dosijeima, do iznošenja ličnih i porodičnih prilika o tome ko je u familiji bio saradnik službe, do razvoda brakova, bilo je tu nekih samoubistava, pa i do nemogućnosti nekih ljudi da se brane. Izgleda da je bilo prepariranja dosijea da bi se neki ljudi kompromitovali, kao delo ranije službe. Tako da je to otvorilo niz moralnih pitanja i prevladavanja prošlosti.”
Stavovi Đorđa Mamule obuhvataju uglavnom argumentaciju koju iznosi i Vlada Srbije koja kao manjkavost Predloga zakona koji je dostavio SPO navodi da predlagač nije vodio računa o mogućim implikacijama eventualne primene svog projekta precizirajući da misli na ugrožavanje bezbednosti interesa u celini i posebno, podvlačeći mogućnost političke zloupotrebe. U čemu je suštinski značaj ovog zakona govori Dejan Milenković, član radne grupe na izradi zakona i pravnik JUKOMA.
“Zakon sam kao takav jeste od fundamentalnog značaja iz tog razloga što on predstavlja jedan od onih zakona koji se raskida sa onom prošlošću, odnosno sa totalitarnim režimima koji su postojali od 1945. pa sve do 2000. godine u čemu je njegov suštinski značaj.”
Demokratska stranka se nije zvanično oglašavala po ovom pitanju. Skeptici bi rekli stoga jer je pitanje previše škakljivo i zadire u kohabitacione odnose na relaciji predsednik Tadić – premijer Koštunica. Ipak zabeležili smo lični stav Dragana Šutanovca, funkcionera Demokratske stranke:
“Nemam razumevanje zbog toga što je Vlada Srbije a priori odbila takav Predlog zakona. Mislim da je Vlada Srbije morala da uđe u razmatranje zakona ili da putem amandmana ili predloži neki drugi zakon. Činjenica jeste da je sličan zakon u svim istočnoevropskim zemljama usvojen, ali moram reći da mi nismo zemlja koja je pripadala varšavskom bloku, naš zakon ne može biti istovetan zakonima koji su usvajani u tim zemljama, a mislim da je neophodno da se definitivno završi sa jednom tamnom stranom naše istorije u kojoj smo i dandanas.”
Zanimljivo je dodati i ova dva momenta: Vlada najavljuje, doduše zasad nezvanično, da će Skupštini Srbije uskoro proslediti svoj predlog zakona, a BIA najavljuje mogućnost da će upravo ta služba da se pozabavi ovim pitanjem. S tim u vezi, interesantno je šta kaže Đorđe Mamula, iz Demokratske stranke Srbije:
“Po mom saznanju, mogu da kažem da će biti predlog otvaranja dosijea upućen Vladi baš od Bezbednosno-informativne agencije, tako da će izgleda dosijei da ideološkom potkom, da tako kažem, biti predati Arhivu Srbije, a da mreže saradnika neće biti otkrivane jer po Ustavnoj povelji, zakonu i međunarodnim propisima svim građanima mora se garantovati bezbednost. Tako da sad neki lov na te saradnike neće biti moguć, s tim što će izgleda te mreže ipak ostati.”
I na kraju, podsetimo da je Vuk Drašković, predsednik SPO ali i šef diplomatije Srbije i Crne Gore, nedavno pitanje dosijea stavio na pijedestal pitanja od kojih zavisi budućnost Srbije.
“Jer dok ovo ne bude završeno, vrata srpske budućnosti u Evropu biće zatvorena.”
“Srpski pokret obnove je veoma neprijatno iznenađen činjenicom da je Vlada Republike Srbije zatražila od Skupštine da povuče iz zakonske procedure Predlog zakona o otvaranju dosijea tajne policije. Ja želim da naglasim da ovaj zakon jeste predlog SPO, ali u njegovoj izradi su učestvovali eminentni pravni eksperti i profesori sa Pravnog fakulteta, tako da smatram da je opravdanje u smislu da tehnički neki delovi zakona nisu dobri, apsolutno besmisleno.”
Čujmo i argumentaciju Demokratske stranke Srbije. Za naš program govori Đorđe Mamula, poslanik DSS u Skupštini Srbije:
“Kada je reč o otvaranju dosijea treba imati na umu da Slovenija, jedna od bivših Republika Jugoslavije uopšte nema taj zakon pa je primljena u Evropsku uniju. No to jeste ipak važno pitanje. Zato ja smatram da bi trebalo imati na umu preporuke organizacije Ujedinjenih nacija, Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija, posebno OEBS, zatim UNESKO, Međunarodne organizacije rada, Evropskog suda za ljudska prava. Te preporuke su inače došle u vreme kada su se neka od loših iskustava ispoljila sa otvaranjem dosijea u Češkoj, nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj...”
A je li možete da nešto kažete ilustratitivno, recimo, u tim zemljama šta se dogodilo loše?
“Dogodilo se da je došlo do trgovine dosijeima, do trgovine lažnim dosijeima, do iznošenja ličnih i porodičnih prilika o tome ko je u familiji bio saradnik službe, do razvoda brakova, bilo je tu nekih samoubistava, pa i do nemogućnosti nekih ljudi da se brane. Izgleda da je bilo prepariranja dosijea da bi se neki ljudi kompromitovali, kao delo ranije službe. Tako da je to otvorilo niz moralnih pitanja i prevladavanja prošlosti.”
Stavovi Đorđa Mamule obuhvataju uglavnom argumentaciju koju iznosi i Vlada Srbije koja kao manjkavost Predloga zakona koji je dostavio SPO navodi da predlagač nije vodio računa o mogućim implikacijama eventualne primene svog projekta precizirajući da misli na ugrožavanje bezbednosti interesa u celini i posebno, podvlačeći mogućnost političke zloupotrebe. U čemu je suštinski značaj ovog zakona govori Dejan Milenković, član radne grupe na izradi zakona i pravnik JUKOMA.
“Zakon sam kao takav jeste od fundamentalnog značaja iz tog razloga što on predstavlja jedan od onih zakona koji se raskida sa onom prošlošću, odnosno sa totalitarnim režimima koji su postojali od 1945. pa sve do 2000. godine u čemu je njegov suštinski značaj.”
Demokratska stranka se nije zvanično oglašavala po ovom pitanju. Skeptici bi rekli stoga jer je pitanje previše škakljivo i zadire u kohabitacione odnose na relaciji predsednik Tadić – premijer Koštunica. Ipak zabeležili smo lični stav Dragana Šutanovca, funkcionera Demokratske stranke:
“Nemam razumevanje zbog toga što je Vlada Srbije a priori odbila takav Predlog zakona. Mislim da je Vlada Srbije morala da uđe u razmatranje zakona ili da putem amandmana ili predloži neki drugi zakon. Činjenica jeste da je sličan zakon u svim istočnoevropskim zemljama usvojen, ali moram reći da mi nismo zemlja koja je pripadala varšavskom bloku, naš zakon ne može biti istovetan zakonima koji su usvajani u tim zemljama, a mislim da je neophodno da se definitivno završi sa jednom tamnom stranom naše istorije u kojoj smo i dandanas.”
Zanimljivo je dodati i ova dva momenta: Vlada najavljuje, doduše zasad nezvanično, da će Skupštini Srbije uskoro proslediti svoj predlog zakona, a BIA najavljuje mogućnost da će upravo ta služba da se pozabavi ovim pitanjem. S tim u vezi, interesantno je šta kaže Đorđe Mamula, iz Demokratske stranke Srbije:
“Po mom saznanju, mogu da kažem da će biti predlog otvaranja dosijea upućen Vladi baš od Bezbednosno-informativne agencije, tako da će izgleda dosijei da ideološkom potkom, da tako kažem, biti predati Arhivu Srbije, a da mreže saradnika neće biti otkrivane jer po Ustavnoj povelji, zakonu i međunarodnim propisima svim građanima mora se garantovati bezbednost. Tako da sad neki lov na te saradnike neće biti moguć, s tim što će izgleda te mreže ipak ostati.”
I na kraju, podsetimo da je Vuk Drašković, predsednik SPO ali i šef diplomatije Srbije i Crne Gore, nedavno pitanje dosijea stavio na pijedestal pitanja od kojih zavisi budućnost Srbije.
“Jer dok ovo ne bude završeno, vrata srpske budućnosti u Evropu biće zatvorena.”