Sudsko veće Alfonsa ORija (Alphons Orie) odlučilo je da odloži nastavak sudjenja, ranije zakazan za 6. decembar, zbog toga što Šešelj, zbog pogoršanog zdravstvenog stanja usled štrajka glađu koji je ušao u treću nedelju, "verovatno ne bi bio sposoban da pruži instrukcije svom sudski postavljenom braniocu", sve i da to želi.
Odlaganje nastavka suđenja, veće je obrazložilo i potrebom da se nastavi dijalog sudskog sekretarijata sa Šešeljem o njegovim zahtevima koji imaju veze sa procesom.
Srpska radikalna stranka saopštila je da se Šešelj nalazi u sve težem i težem stanju. Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, kaže da Šešelj oseća sve veće probleme sa bubrezima i objašnjava da se iz današnjeg razgovora sa njim vidi da je neuporedivo slabiji, ali da neće odustati od štrajka:
„Poruka predsednika srpskih Radikala je sledeća - Ili će Haški tribunal ispuniti ovih sedam zahteva, ili će Vojislav Šešelj izgubiti život u Haškom tribunalu. Tu nema priče o lečenjima. Ili će se ispoštovati njegovo pravo da bude čovek, ili nikada štrajk glađu neće biti prekinut.“
U Haškom tribunalu tvrde da su izašli u susret velikom broju Šešeljevih zahteva koje je on postavio i pre nego što je počeo da odbija hranu. Portparol Refik Hodžić kaže da ne postoje restrikcije na posete njegove supruge, da je oko prevoda materijala na srpski jezik dogovoreno da prima materijal u audio formatu i da mu se sve, što je u mogućnosti Tribunala, prevede. Svi zahtevi koji su se ticali sekretarijata Tribunala ispunjeni su:
„Tribunal je pristao da registruje pravne savjetnike koje on predloži, pod uslovom da su završili pravni fakultet. Zahtjev za odstranjivanjem branioca u pripravnosti mora da dostavi pretresnom veću. Svi njegovi originalni zahtjevi su ispunjeni, ali on stalno dolazi sa novim i novim zahtjevima.“
Jedan od novih zahteva koje navodi Tribunal je odmrzavanje stranih bankovnih računa. Međutim, na drugoj strani, Radikali tvrde da Šešelj nije tražio ništa što mu ne pripada i demantuju da postoji Šešeljev zahtev za deblokiranjem računa, kao uslova za prekid štrajka glađu. Aleksandar Vučić:
„Možete da mislite kako je bilo sinoć čoveku kada je video na dnevniku državne televizije da je njegov zahtev o nekakvim parama.“
Obzirom da je postalo nejasno šta su sada zahtevi Vojislava Šešelja i šta od njih nije ispunjeno, sudeći prema navodima iz njegove stranke, osim ovih koje smo već čuli, Šešelj još traži da se u celosti promeni sastav pretresnog veća, da mu se ne ograničava dužina podnesaka i da se ponište sve pretpretresne i pretresne radnje u njegovom slučaju.
Nejasnoće oko zahteva, kao i samo ponašanje Vojislava Šešelja, koji je 8. novembra izjavio da je spreman za suđenje, postavljaju pitanje koliko je njemu zapravo stalo do samog suđenja. Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme, kaže da je potpuno ubeđen da Šešeljev štrajk glađu treba gledati isključivo kao deo predizborne kampanje i da je to njegov način da pomogne stranci:
„Dva dana pre raspisivanja izbora Šešelj je na statusnoj konferenciji rekao da je potpuno spreman za suđenje, da jedva čeka da počne i da će dokazati svoju nevinost. Kada su raspisani izbori on počinje štrajk glađu, a skori svi njegovi zahtevi su lažni. On traži pravo da se brani sam. On je to pravo dobio. Dali su mu branioca u pripravnosti, kao neku vrstu rezerve, ali on je imao pravo da se brani sam. Imao je pravo da viđa porodicu, ali je tražio da ih viđa pod uslovima koji u tom zatvoru nisu uobičajeni. Nije hteo da ih viđa uopšte dok se ti uslovi ne ispune. I tako dalje i tako dalje.“
A koliko Šešeljev štrajk glađu može da utiče na biračko telo u Srbiji?
„Vrlo malo“, kaže Milka Puzigaća, direktorka Agencije za istraživanje javnog mnijenja, SCAN:
„Kod biračkog tela SRS-a beležimo najveću sigurnost izlaznosti na izbore i ona se kreće između 75 i 77 procenata, što će reći da oni imamu još prostora da podignu motivisanost njihovih birača za izlazak, ali ona nije prevelika.“
Odlaganje nastavka suđenja, veće je obrazložilo i potrebom da se nastavi dijalog sudskog sekretarijata sa Šešeljem o njegovim zahtevima koji imaju veze sa procesom.
Srpska radikalna stranka saopštila je da se Šešelj nalazi u sve težem i težem stanju. Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, kaže da Šešelj oseća sve veće probleme sa bubrezima i objašnjava da se iz današnjeg razgovora sa njim vidi da je neuporedivo slabiji, ali da neće odustati od štrajka:
„Poruka predsednika srpskih Radikala je sledeća - Ili će Haški tribunal ispuniti ovih sedam zahteva, ili će Vojislav Šešelj izgubiti život u Haškom tribunalu. Tu nema priče o lečenjima. Ili će se ispoštovati njegovo pravo da bude čovek, ili nikada štrajk glađu neće biti prekinut.“
U Haškom tribunalu tvrde da su izašli u susret velikom broju Šešeljevih zahteva koje je on postavio i pre nego što je počeo da odbija hranu. Portparol Refik Hodžić kaže da ne postoje restrikcije na posete njegove supruge, da je oko prevoda materijala na srpski jezik dogovoreno da prima materijal u audio formatu i da mu se sve, što je u mogućnosti Tribunala, prevede. Svi zahtevi koji su se ticali sekretarijata Tribunala ispunjeni su:
„Tribunal je pristao da registruje pravne savjetnike koje on predloži, pod uslovom da su završili pravni fakultet. Zahtjev za odstranjivanjem branioca u pripravnosti mora da dostavi pretresnom veću. Svi njegovi originalni zahtjevi su ispunjeni, ali on stalno dolazi sa novim i novim zahtjevima.“
Jedan od novih zahteva koje navodi Tribunal je odmrzavanje stranih bankovnih računa. Međutim, na drugoj strani, Radikali tvrde da Šešelj nije tražio ništa što mu ne pripada i demantuju da postoji Šešeljev zahtev za deblokiranjem računa, kao uslova za prekid štrajka glađu. Aleksandar Vučić:
„Možete da mislite kako je bilo sinoć čoveku kada je video na dnevniku državne televizije da je njegov zahtev o nekakvim parama.“
Obzirom da je postalo nejasno šta su sada zahtevi Vojislava Šešelja i šta od njih nije ispunjeno, sudeći prema navodima iz njegove stranke, osim ovih koje smo već čuli, Šešelj još traži da se u celosti promeni sastav pretresnog veća, da mu se ne ograničava dužina podnesaka i da se ponište sve pretpretresne i pretresne radnje u njegovom slučaju.
Nejasnoće oko zahteva, kao i samo ponašanje Vojislava Šešelja, koji je 8. novembra izjavio da je spreman za suđenje, postavljaju pitanje koliko je njemu zapravo stalo do samog suđenja. Dejan Anastasijević, novinar nedeljnika Vreme, kaže da je potpuno ubeđen da Šešeljev štrajk glađu treba gledati isključivo kao deo predizborne kampanje i da je to njegov način da pomogne stranci:
„Dva dana pre raspisivanja izbora Šešelj je na statusnoj konferenciji rekao da je potpuno spreman za suđenje, da jedva čeka da počne i da će dokazati svoju nevinost. Kada su raspisani izbori on počinje štrajk glađu, a skori svi njegovi zahtevi su lažni. On traži pravo da se brani sam. On je to pravo dobio. Dali su mu branioca u pripravnosti, kao neku vrstu rezerve, ali on je imao pravo da se brani sam. Imao je pravo da viđa porodicu, ali je tražio da ih viđa pod uslovima koji u tom zatvoru nisu uobičajeni. Nije hteo da ih viđa uopšte dok se ti uslovi ne ispune. I tako dalje i tako dalje.“
A koliko Šešeljev štrajk glađu može da utiče na biračko telo u Srbiji?
„Vrlo malo“, kaže Milka Puzigaća, direktorka Agencije za istraživanje javnog mnijenja, SCAN:
„Kod biračkog tela SRS-a beležimo najveću sigurnost izlaznosti na izbore i ona se kreće između 75 i 77 procenata, što će reći da oni imamu još prostora da podignu motivisanost njihovih birača za izlazak, ali ona nije prevelika.“