Srdan KUSOVAC, Branka TRIVIC
"Kosovo je u utorak dobilo do sada najjasniji znak da nezavisnost stiže", javila je iz Beograda britanska agencija Rojters (Reuters) dodajući da je su, "Sjedinjene Američke Države i Evropska unija izgleda podeljene oko toga da li da odlože odluku da Srbija može pre toga da organizuje izbore".I Rojters i nemačka agencija DPA (Deutsche Presse Aguentur) javljaju pozivajući se na neimenovane visokorangirane zapadne diplomate da je Marti Ahtisari (Martti Ahtisaari), posrednik Ujedinjenih nacija u pregovorima o statusu Kosova već doneo odluku koju Rojters naziva "preliminarnom idejom". Rojters navodi da stav koji je izneo generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Kofiju Ananu takav da nije pomenut termin "nezavisnost", ali da je rešenje takvo da podrazumeva nezavisno Kosovo u roku od dve godine. Prema DPA Kosovo bi trebalo da ima vojsku od 1.200 profesionalnih pripadnika, i ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija. Prema Rojtersu Kosovu će biti omogućeno da bude predstavljeno u svetskim telima predviđenim za suverene zemlje.
Obe agencije navode da su planom precizno navedeni kriterijumi koje Kosovo treba da zadovolji da bi u roku od dve godine dobilo potpunu nezavisnost. Prema nemačkoj agenciji ključni kriterijumi su uvođenje vladavine prava i iskorenjivanje korupcije iz struktura vlasti.
Oba izvora navode da bi plan trebalo da bude najpre predočen predstavnicima velikih sila – odnosno Kontakt grupe koju čine Sjedinjene Američke Države, Ruska Federacija, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija. Prema Rojtersu to bi trebalo da se dogodi 10. novembra. Tada bi, prema istom izvoru, mogla da bude doneta odluka kada da rešenje bude predočeno vlastima u Beogradu i u Prištini zavisno od toga da li će u Srbiji do tada biti određen datum izbora.
Britanski Džejns (Janes) javlja da je referendum o Ustavu pokazao razočaranost glasača političkim establišmentom što je pojava koja je u nekim zemljama gurala glasače ka esktremistima. Zato, prema Džejnsu, ne bi trebalo da je iznenađujuće ako bi premijer Vojislav Koštunica pokušao da odgodi izbore što je moguće duže.
Prema DPA, Zapad je svestan da bi održavanje izbora nakon objavljivanja odluke o statusu gurnulo glasače radikalima, zbog čega je dogovor da plan bude otkriven nakon izbora u Srbiji.
Prema nemačkoj agenciji, međutim, predočavanje odluke vlastima Srbije i Kosova može biti odgođeno samo u slučaju da u Srbija bude odlučeno da izbori budu održani već ove godine.
* * * * *
Pitali smo Jana Willema Honiga, eksperta za jugoistočnu Evropu sa londonskog King’s collegea, koliko su verodostojni ovi navodi?
Kosovsko-albanski mediji prenose da se u skici predloga rešenja za status Kosova, koju je sačinio izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisaari, ne navodi reč „nezavisnost“, ali da su predviđena ovlašćenja koja „vode ka uslovnoj nezavisnosti“.
Prema recima jednog zapadnog diplomate, na koga se poziva list „Ekspres“, međunarodna zajednica će i dalje biti na Kosovu, sa značajnim ovlašćenjima. Kosovo će, kako se dodaje, biti država bez stolice u UN-u, bez ministarstva spoljnih poslova i vojske. Koleginica Branka Trivić pitala je Jana Willema Honiga, eksperta za jugoistočnu Evropu sa londonskog King’s College-a, koliko su verodostojni ovi navodi kosovske štampe:
„To zvuči vrlo verodostojno. Pitanje nezavisnosti je vrlo osetljivo. S jedne strane, Ahtisaari, Evropska unija i drugi ne žele da daju punu nezavisnost Kosovu – to je njihova politika još od pojave kosovskog problema krajem devedesetih – a s druge strane, svesni su ogromnog pritiska zahteva za nezavisnost koji je stvoren na Kosovu. Stoga se nametnuo zahtev da se reši ova svojevrsna kvadratura kruga. Čini se da će internacionalni faktori izaći sa rešenjem koje ne daje punu nezavisnost, ali pruža mogućnost za eventualno davanje prave nezavisnosti posle izvesnog vremenskog perioda. Biće veoma interesantno videti za koji izbor reči će se opredeliti u budućem dokumentu o statusu Kosova, da li će se usuditi da upotrebe termin „nezavisnost“ ili će rešenje biti definisano jezički zaobilazno, opisno. Njihova intencija je u svakom slučaju da ponude rešenje koje će kosovski Albanci interpretirati kao zadovoljavajući stepen nezavisnosti. Tako će ih zadovoljiti i bez davanja tradicionalne nezavisnosti Kosovu, koja bi podrazumevala suverenitet i stolicu u Ujedinjenim nacijama. Do ovakvog, kompromisnog rešenja će doći zato što je za međunarodnu zajednicu veoma teško da nametne svoju volju jednoj suverenoj državi, u ovom slučaju suverenoj srpskoj državi, na način da kaže „vi ćete sada izgubiti ovaj deo vaše teritorije zato što mi smatramo da je to pravo rešenje“. Secesija je veoma osetljivo pitanje, do nje se dolazi postepeno, odozdo nagore, tako da kažem, a ono što dodatno otežava stvar jeste da ona podrazumeva i ratifikaciju države od koje se deo teritorije odvaja.“