Anamari REPIC, Gëzim BAXHAKU
Tokom treće runde razgovora o decentralizaciji vlasti predstavnici Prištine i Beograda, uz međunarodno posredovanje, tražiće rešenja za karakter međuopštinskih veza i saradnju budućih srpskih opština sa Beogradom. To su pitanja koja izazivaju zabrinutost Prištine, a kosovski Srbi u takvim vezama vide opstanak na Kosovu.Enver Hodžaj, član kosovske delegacije, kaže da se veze sa Beogradom moraju zakonski regulisati, a finanijska pomoć za srpske opštine mora biti u vidu donacija, koje će ići preko kosovskih vlasti:
“Takve donacije se mogu koristiti za određene projekte u srpskim opštinama, ali nikako za plate, jer bi to mogao biti instrument putem kojeg bi Srbija kontrolisala građane Kosova.”
Član beogradskog tima i predstavnik kosovskih Srba, Goran Bogdanović, kaže da veze kosovskih Srba sa Beogradom moraju biti institucionalne:
“Mi ćemo sutra na sastanku u Beču ići stavku po stavku i osporavati neke stvari koje stoje u ovom dokumentu, jer bez Beograda nema niti opstanka niti povratka Srba i te veze sa Beogradom moraju biti jače i transparentnije i moraju biti pre svega institucionalne.”
Dokumentom Ujedinjenih nacija predviđena je značajna uloga Beograda u finansiranju novoformiranih srpskih opština i njihova međusobna saradnja, ali se ističe da svaka pomoć mora biti transparentna i ograničena. Takođe se neće dozvoliti stvaranje entiteta, a ni treći nivo vlasti. U svakom slučaju detalje ovih veza i zakonska rešenja treba u narednom periodu precizirati. Kosovski Srbi će traziti rešenja za probleme srpske zajednice, a albanska strana će insistirati da se ne dozvoli nikakva podela.
* * * * * *
Nakon posete Kosovu, sredinom prošle nedelje, zamenik specijalnog izaslanika UN za status Kosova Alber Roan najavio je da će se na sastanku u ponedeljak u Beču razgovarati o stvaranju novih opština i opštinskim granicama. Pri tome će, rekao je, osnovni princip biti da opštine budu funkcionalne i održive. To, prema njegovim rečima, znači da se neće dozvoliti stvaranje malih opština. On je rekao da je to zahtev srpske strane koji međunarodna zajednica podržava.
Roan je još naglasio da će se nove opštine formirati uglavnom u naseljima gde žive Srbi, koji će činiti 70-80 odsto stanovništva tih opština. On je takođe izjavio da će biti moguće stvaranje međuopštinskih i veza sa Beogradom. Roan je takođe rekao da će opštine dobiti maksimalna ovlašćenja i da će same upravljati svojim ovlašćenjima koje na osnovu zakona budu dobile. U tom smislu, moguća je međuopstinska saradnja i veze među njima, ali neće se moći stvoriti posebni entiteti:
"Mi ćemo se suprostaviti svakoj podeli ili unutrašnjoj podeli Kosova ili stvaranju trećeg stepena vladavine, između centralne i opštinske vlasti. Međunarodna zajednica je jedinstvena u stavu da je svaka podela neprihvatljiva i da će biti odbijena. U našem dokumentu se ne pominje reč autonomija, već se govori o saradnji o praktičnim pitanjima, što je u saglasnsti sa Evropskom poveljom o lokalnoj upravi.“
Roan je istakao kako kosovska strana nema razloga da odbije ovu vrstu saradnje. On je naveo da svaka opština ima pravo da sarađuje sa inostranstvom, u smislu da može dobiti donacije i pomoć izvana, ali da sve to treba da bude transparentno.