Srbija ćuti na kritike FBI-ja: Kako je pobegao kineski državljanin kojeg traže SAD

Xu Zewei, kineski državljanin koga su SAD optužile za hakovanje američkog istraživanja o COVID-19, izručen je krajem aprila Americi iz Italije.

Takav scenario izbegao je kineski državljanin Cui Guanghai pobegavši iz kućnog pritvora u Beogradu.

Bio je pritvoren po zahtevu američkih vlasti zbog optužbi za proganjanje jednog kineskog umetnika koji živi u SAD.

A kasnije je u SAD optužen i za pokušaj krijumčarenja vojne opreme u Kinu.

Upravo je Srbiju direktor američkog FBI Kaš (Kash) Patel označio kao jednu od zemalja koje kineske državljane, umesto ekstradicije u SAD, vraćaju u Kinu.

Tokom saslušanja u američkom Senatu 12. maja, Patel je objašnjavajući posetu Milanu, rekao da je tamo u pritvoru bio vrhunski sajber kriminalac povezan sa Komunističkom partijom Kine.

"Uspeli smo da postignemo dogovor da ta osoba bude proterana iz Italije umesto da bude vraćena u Kinu, kao što se to često dešavalo u zemljama poput Srbije", rekao je.

Institucije Srbije nisu odgovorile na upit RSE povodom Patelovih navoda u Kongresu.

Čitajte:

Disident u SAD-u u strahu zbog bekstva dvojice stranih državljana iz Srbije

A Srđan Cvijić iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže za RSE da je to veoma loš signal za Srbiju.

On navodi da kada direktor FBI pomene jednu zemlju pred Kongresom u kontekstu Kine, ekstradicija i bezbednosnih pretnji, to "nije usputna diplomatska neprijatnost."

"To znači da je ta zemlja ušla u američki bezbednosni diskurs kao problematičan akter", smatra on.

Srbija kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji razvija bliske odnose i političku, ekonomsku i vojnu saradnju sa Kinom i pored upozorenja iz Brisela i Vašingtona.

Kina je angažovana na infrastrukturnim projektima u Srbiji, od kineskih banaka se uzimaju krediti, a poslednjih godina Srbija intenzivira nabavku kineskog oružja.

Koga su SAD tražile od Srbije?

Direktor FBI pred Kongresom nije pomenuo konkretna imena i slučajeve kada je govorio o Srbiji.

Ali je govoreći 28. aprila za Fox news o ekstradiciji Zeweija iz Italije naveo da je postojao jedan slučaj kada je 2025. jedan kineski državljanin bio pritvoren u Srbiji.

Dodao je da je on na kraju "vraćen u Kinu, uprkos naporima SAD da obezbede njegovo izručenje."

U septembru 2025. objavljeno je da su skinuvši elektronske nanogice iz kućnog pritvora u Beogradu pobegli kineski državljanin Guanghai i britanski Džon Miler.

Oni se prema američkom Ministarstvu pravde sumnjiče da su "koordinisali i rukovodili zaverom kako bi uznemiravali, zastrašivali i pretili građaninu Los Anđelesa koji je javno kritikovao kineskog predsednika Si Đinpinga".

Nakon njihovog bekstva Viši sud u Beogradu je naredio raspisivanje poternice.

Slučaj bekstva i dalje nerazjašnjen

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije nije odgovorilo na upit RSE da li su njih dvojica napustili Srbiju i kako je bilo moguće da pobegnu dok su bili pod elektronskim nadzorom.

Nije odgovoreno ni da li se za njima traga.

Istraživački portal BIRN je u novembru 2025. objavio da je samo sat vremena nakon što su nestali Guanghai i Miler, sa beogradskog aerodroma u pravcu Pekinga poleteo privatni avion kineske kompanije.

Ni Ambasada Kine nije odgovorila na upit RSE da li su bili u kontaktu sa Guangaijem i Milerom od trenutka bekstva i da li su na bilo koji način učestvovali u njihovom odlasku iz Srbije.

Srđan Cvijić iz BCBP-a kaže da pominjanje Srbije u Kongresu pokazuje da za SAD ovaj slučaj postaje nešto "mnogo ozbiljnije od jednog diplomatskog nesporazuma."

"Za njih je to deo šireg pitanja, da li je Srbija zemlja koja sarađuje sa SAD u suzbijanju kineskog uticaja, transnacionalne represije i nezakonitog transfera tehnologije, ili je zemlja koja u ključnim trenucima daje prednost odnosima sa Pekingom", naveo je.

Čitajte:

Pod oznakom 'poverljivo', Srbija unapređuje kinesku mrežu za video nadzor

Vlasti u Srbiji od dolaska Srpske napredne stranke 2012. intenzivno razvijaju odnose sa Kinom i predsednikom Si Đinpingom.

Lideri međusobne odnose dve države opisuju kao "čelično prijateljstvo".

Sa druge strane Kina je za SAD, kako kaže Cvijić, centralni bezbednosni, tehnološki, ekonomski, obaveštajni i geopolitički izazov.

Zbog toga je, kako dodaje, posebno opasno što je Srbija u tom kontekstu u Kongresu povezana sa Kinom.

"Ako se Srbija u Vašingtonu počne posmatrati kao zemlja u kojoj kineski državljani, koje traži američko pravosuđe, mogu da izbegnu izručenje SAD i završe u Kini ili nestanu iz pravnog postupka, onda to direktno narušava poverenje u Beograd", dodao je.

Kako Srbija odgovara na zahteve za izručenjem?

Cvijić smatra da slučaj bekstva kineskog državljanina ne govori samo o jednom propustu u sistemu obezbeđenja, već o mnogo dubljem obrascu ponašanja države.

Pokazuje, kaže on, i selektivnost u ponašanju srpskih vlasti, pa kada SAD traže ljude povezane sa kineskim operacijama, oni pobegnu iz kućnog pritvora.

"Kada Rusija ili Belorusija gone svoje disidente, srpske institucije odjednom znaju da budu veoma kooperativne, veoma brze i veoma stroge", naveo je.

Beloruski aktivista i novinar Andrej Gnjot proveo je godinu dana u pritvoru u Srbiji čekajući odluku o izručenju Minsku.

Čitajte:

'Spašavam svoj život': Beloruski novinar u kućnom pritvoru u Srbiji

On je nakon ukidanja pritvora napustio Srbiju 31. oktobra 2024.

Srbija takođe ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz UN da se uzdrže od ekstradicija.

Čitajte:

Disidenti iz Turske prepušteni na milost Srbiji

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponavlja da su za Srbiju, osim Kine i Rusije, podjednako važni dobri odnosi sa SAD i EU.

Srbija je jedna od zemalja Zapadnog Balkana koja je kandidat za članstvo u EU, ali poslednjih godina stagnira i zaostaje na tom putu.

Jedan od razloga za to je i neusaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.