Evropski parlament (EP) potvrdio je da je poseta ove institucije u Beogradu blagovremeno planirana i da su o tome na vreme obaveštene sve relevantne institucije Srbije.
Zvaničnici u Beogradu saopštili su prethodno da se neće sastati sa delegacijom EP-a, navodeći da o njoj nisu bili obavešteni.
Poseta delegacije Odbora za spoljne poslove EP‑a (AFET) predviđena je za period između 22. i 24. januara.
Kako su objasnili zvaničnici EP‑a, mandat misije zasniva se na nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja poziva misiju da "na terenu proceni stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru".
Rezolucija je usvojena u oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Čitajte: EU integracije Srbije u zastoju: Četvrta godina neotvorenih poglavljaU delegaciji će učestvovati predstavnici ključnih političkih grupacija EP‑a: evropski narodnjaci, socijaldemokrate, liberali, Grupa konzervativaca i reformista, Grupa zelenih, kao i desno-nacionalistička grupa Patrioti.
Delegacija će biti brojna, iako tačan broj učesnika još nije poznat, budući da se i dalje finalizuje lista i program posete.
Prema saznanjima RSE, misiju će predvoditi evropska poslanica Marta Timido iz redova socijaldemokrata. Iz njenog kabineta su rekli da delegacija AFET-a poduzima ovu posetu u izazovnom trenutku, sa ciljem da pokaže otvorenost i jasan interes za dalje jačanje odnosa između EU i Srbije.
Zvaničnici njenog kabineta su naveli da delegacija planira sastanke sa predstavnicima civilnog društva, poslanicima Skupštine Srbije iz svih političkih grupa, članovima Vlade, medijima, univerzitetima i studentima.
"Svi sastanci biće od značaja za parlamentarnu delegaciju, koja predstavlja širok spektar političkih grupa unutar Odbora AFET", navode iz EP‑a.
Lideri Srbije ne žele da prime evropske poslanike
Zvaničnici srpskih vlasti najavili su da se neće sastati sa delegacijom EP‑a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. januara da neće biti u zemlji tokom posete evroparlamentaraca, jer ima zakazane obaveze u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu.
"Niti su nas pitali, niti su nas obavestili", rekao je Vučić, dodajući da delegacija dolazi "nepozvana".
Čitajte: Srbija ovih dana dobija prvu isplatu iz Plana rasta EU"Ja ne želim da ih vidim. Računajte – da sam u Srbiji, ali da ne želim da razgovaram sa njima", naveo je predsednik Srbije.
Predsednica srpskog parlamenta Ana Brnabić izjavila je 14. januara da poseta delegacije EP-a jeste najavljena, ali da "dolaze nepozvani".
"Nisu bili pozvani, ali su se sami najavili", napisala je Brnabić na društvenoj mreži X.
Ona je prethodno rekla da se neće sastati sa njima, jer će tada biti u Estoniji.
Stav Odbora za spoljne poslove
Objašnjenje iz sekretarijata Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta pokazuje da se svaka poseta delegacije planira blagovremeno i da su o tome obaveštene sve relevantne institucije, kako u Briselu, tako i u zemlji koja treba da primi delegaciju.
Svaku misiju potvrđuje Konferencija predsednika EP‑a, rečeno je za RSE iz AFET-a što obezbeđuje podršku većine u Parlamentu.
Program poseta, kako je navedeno, uvek se organizuje u saradnji sa Delegacijom EU na terenu.
Konferenciju predsednika, inače, čine predsednik ili predsednica Evropskog parlamenta i šefovi političkih grupacija EP.
Čitajte: Izveštaj Evropske komisije: Napredak Crne Gore, zaostajanje BiH i Srbije, ograničen napredak Kosova"Misije su važan deo redovnog parlamentarnih aktivnosti. One doprinose radu odbora, razvijaju međunarodne kontakte i jačaju vidljivost Evropske unije, a takođe promovišu parlamentarnu dimenziju međunarodnih odnosa", navodi se u odgovoru AFET‑a.
Izvestilac za Srbiju odbacuje navode srpskih zvaničnika
Evropski poslanik i izvestilac za Srbiju u EP‑u, Tonino Picula, demantuje da delegacija putuje "nepozvana". Ambasada Srbije u Briselu je obaveštena, a program je predložila Delegacija EU u Beogradu.
Poseta je, prema njemu, organizovana po uobičajenoj praksi EP‑a, bez vanrednih procedura.
"Evropa od ovog susreta očekuje dodatne informacije i jasniju sliku o perspektivama Srbije na evropskom putu, gledano iz različitih uglova — kako od onih u poslaničkim klupama, tako i onih u izvršnoj vlasti", rekao je Picula.
Dodaje da je, iako se informacije mogu dobiti i putem izveštaja, direktan razgovor sa relevantnim akterima nezamenjiv.
Čitajte: Picula: Odnos Evropske komisije prema vlastima u Srbiji dugo 'neopravdano blag'Srpska napredna stranka (SNS) je pridruženi član Evropske narodne partije (EPP), najveće političke grupacije u EP‑u. To omogućava direktne kanale komunikacije, ali ne podrazumeva na neki način i automatsku zaštitu SNS‑a.
Međutim, odnosi su zahladneli kada je EPP prošle godine pokrenuo proces preispitivanja članstva SNS-a, zbog rastućih tenzija, protesta u Srbiji i kritika na račun vlasti i vladavine prava.
Ivo Davor Stier, iz redova EPP‑a i izvestilac u senci za Srbiju, ocenjuje da poslednji potezi beogradskih vlasti otežavaju evropske integracije Srbije.
"Predsednik Vučić odlučio je da ne prisustvuje Samitu EU-Zapadni Balkan u decembru i da ne primi delegaciju EP-a u januaru. Proglasio je da će zemlja nastaviti putem ka EU, ali ovim odlukama zatvara kanale komunikacije i čini put ka EU užim i težim za Srbiju", izjavio je Stier za RSE.
Zvaničnici Evropske komisije (EK) uzdržani su u komentarisanju događaja na relaciji Srbija–Evropski parlament, ističući da to nije u nadležnosti ove institucije.
Portparol EK, Gijom Mersije (Guillaume Mercier), podsetio je da je dijalog između zainteresovanih strana iz celokupnog političkog spektra, uključujući i članove Evropskog parlamenta, od ključnog značaja, te da Evropska komisija očekuje od zemalja kandidata za članstvo u EU da taj proces olakšavaju.
Napetosti na relaciji Srbija-Evropski parlament
Čitajte: Vučićeve uvrede 'trgle' Evropsku unijuBeogradske vlasti već imaju zategnute odnose sa pojedinim evropskim poslanicima koji kritikuju stanje u Srbiji.
Predsednik Srbije Vučić je nazvao "najgorim evropskim ološem", poslanike iz Evropske zelene partije koji su učestvovali na protestu u Novom Sadu 5. septembra 2025.
Takođe, vlasti su kritikovale EP zbog imenovanja Tonina Picule, evropskog poslanika iz Hrvatske, za izvestioca za Srbiju.
Piculine izjave o događajima u kontekstu protesta i blokada u Srbiji takođe su ocenjene kao "mešanje u unutrašnje stvari te zemlje".