Autor: Iva Gajić
Dan nakon izbornog dana u kojem je Srpska napredna stranka na čelu sa Aleksandrom Vučićem proglasila pobedu, problemi, navode sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE) su stari.
Beograđani sa kojima je razgovarala reporterka RSE sabiraju utiske, ali podsećaju na životni standard i svoja očekivanja od nove-stare vlasti.
Građani Srbije u nedelju, 3. aprila glasali su za predsednika Republike, narodne poslanike i lokalne skupštine u Beogradu, Boru i još dvanaest opština.
SNS proglasila je pobedu na svim nivoima, što su potvrdili i za sada preliminarni rezultati.
“Nisam zadovoljan“. Tako rezultate komentariše Bratislav Smiljanski, koji smatra da najveći problem u državi leži u nedovoljno dobrom funkcionisanju institucija.
Beograđanin Bratislav Smiljanski nije zadovoljan rezultatima izbora
“Očekivao sam neki bolji rezultat, ali znao sam već otprilike da je to jako teško, baš zato što je to (SNS) jedna mašinerija“, kaže Smiljanski.
Nakon izbora, jasno je da u parlament ulazi i opoziciona koalicija "Ujedinjeni za pobedu Srbije", kao druga najjača snaga sa projektovanih 37 mandata. Ova koalicija sastavljena je od nekoliko opozicionih stranaka, koje su postigle dogovor da se ujedine u trci protiv SNS.
Bratislav Smiljanski smatra da bi opozija, da je došla na vlast, promenila funkcionisanje institucija, što bi, kako je naveo, rešilo mnogo problema u Srbiji.
I 76-ogodišnja Jasna Jovanović kaže da je ovakve rezultate očekivala, ali i da se nadala većim promenama. Ona ocenjuje da je Srbija i posle ovih izbora ostala konzervativna, a da bi ona želela da dobije stvarnu demokratiju.
Beograđanka Jasna Jovanović se nadala većim promenama
“Da vam stvarno ne trebaju veze za zapošljenje, da rešite u opštini problem, u sudu problem. Znači jedna pravna država, normalna“, navodi ona za RSE.
Kako je ocenila, oni koji se nisu odselili iz Srbije kaju se.
“Jer u toj Evropi je stvarna država. Vi kad predate neki zahtev, u zakonskom roku dobijete odgovor. Ovde nema šanse. I žao mi je radi svog mog potomstva. To znači svakome želim da ode. Ovde ne vidim brze promene, jer ove desničarske stranke dolaze, a mi idemo negde na dole“, objašnjava Jovanović.
Pročitajte i ovo: 'Igra brojeva' za vlast nakon izbora u BeograduProjekcije nakon izbora pokazuju i da će nekoliko stranaka i grupacija koje su izrazito desno orijentisane imati svoje poslanike u Parlamentu. Većina njih zalaže se za bližu saradnju Srbije sa Rusijom, a protive se evrointegracijama.
Prema aktuelnim anketama, grupacija takvih stranaka koju čini NADA, Dveri, Zavetnici imaće 35 poslanika. Skupština Srbije ima ukupno 250 poslaničkih mandata.
Srbija je kandidat za članstvo u EU, međutim evrointegracije su opterećene bliskim odnosom zvaničnog Beograda sa Rusijom, Kinom, ali i kritikama na račun nivoa demokratije.
Neki od Beograđana sa kojima je RSE razgovarao osvrnuli su se na konkretnije probleme.
Beograđanka Sanja Živkov kaže veću pažnju treba posvetiti penzionerima koji imaju niže penzije
Za Sanju Živkov to je povećanje penzija.
“Mislim da kada podiže vlast penzije, ne treba da se dižu linearno svima – i onima koji imaju 80 hiljada penziju, i onima koji imaju 20. Prosto taj procenat za koji se podigne penzija na 20 hiljada je izuzetno mali i potpuno beznačajan“, dodala je ona.
Budžet Srbije za 2022. godinu predviđa rast penzija od 5,5 odsto, a kako je objasnio u svojoj izjavi resorni ministar za finansije Siniša Mali, penzije će, po primenjenoj švajcarskoj formuli, biti veće za 5,5 procenata.
Međutim, Sanja Živkov poručuje da treba veću pažnju posvetiti penzionerima koji imaju penzije ispod zvaničnog državnog minimalca, koji je 37 hiljada dinara (oko 315 evra).
Pročitajte i ovo: Vlada Srbije ograničila cene osnovnih životnih namirnicaOna dodaje i da zaposleni u privatnom sektoru imaju problema, jer su ponekad prijavljeni kao da primaju minimalac, čak iako to nije slučaj.
“Zaposleni prijavljuju zvanično minimalac, a radnici dobijaju ostatak novca u kešu. Mislim da to bi trebalo rešiti, sad na koji način, već njihova stvar, ali tome treba stati na put“, dodala je ona.
Kako je navela, jedno od rešenja bi moglo biti smanjivanje poreza, doprinosa i opterećenja koja idu na teret poslodavaca kako bi oni mogli da prijavljuju veće plate.
“Kolike će biti onda penzije tom privatnom sektoru, radnom stanovništvu, koji prima ceo život minimalac... I onda smo opet na nekom stupnju ispod standarda“, objašnjava Živkov.
Pročitajte i ovo: Most: Čije pare Vučićeva vlast deli narodu?Podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje pokazuju da u više od 30 opština u Srbiji živi više penzionera nego radnika, preneo je Euronews u novembru 2021.
Kao primer taj medij naveo je Svrljig na jugoistoku Srbije, gde ima 1.300 penzionera više u odnosu na broj zaposlenih.
Neophodna je veća izlaznost na izborima, smatra Danica Matijašević
Kako bi se nešto promenilo u Srbiji, potrebna je još veća izlaznost na izborima, smatra Danica Matijašević.
“Mislim svakako da bi više ljudi trebalo da izlaze na izbore, pogotovu mladi, pošto znam da dosta njih nije izašlo. A sem toga, mislim da bi trebalo ekologijom više da se pozabavimo. Pogotovu sada kada je krenulo sve ovo u svetu, mi smo zaboravili odjednom da su ti ekološki problemi i dalje tu“, kaže Matijašević.
Prema podacima Republičke izborne komisije izlaznost na izborima 3. aprila je bila visoka. Na izbore je, kako je rečeno, izašlo 58,71 odsto birača, što je najveća izlaznost od 2016. godine.
Radiša Todorović kaže da je neophodno primenjivati postojeće zakone
Beograđanin Radiša Todorović sa kojim je RSE pričao kaže da iako Srbija ima dosta problema, kako bi ih rešila najpre treba da primenjuje postojeće zakone.
“Prvenstveno, imamo mi dosta dobrih zakona, samo treba da se primenjuju. A sad, okej je doneti neke nove zakone u vezi ekologije i u vezi svega toga, ali prvenstveno milsim da treba da se primenjuju zakoni“, kaže Todorović.
On dodaje da je zahvalan što će u parlament ući više stranaka, što može dovesti do rešavanja nekih problema u državi.
Pročitajte i ovo: 'Igra brojeva' za vlast nakon izbora u BeograduUčešće velikog stranaka na izborima posledica je međustranačkog dijaloga. Jedan dijalog vodio se pod medijacijom EU, dok je drugi bio organizovan unutar institucija.
Veće stranke opozicije bojkotovale su prethodne izbore 2020. godine, navodeći da ne postoje fer izborni uslovi i odnos prema strankama opozicije.