Godišnji zaključci o Zapadnom Balkanu su odblokirani jer su zadovoljeni zahtevi Bugarske oko dobrosusedskih odnosa, i oni će biti usvojeni pisanom procedurom, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) iz diplomatskih izvora u Briselu.
Naime, Evropska unija (EU) redovno u decembru na nivou ministara za evropska pitanja usvaja godišnje izveštaje za region a na poslednjem sastanku koji je održan 8. decembra, to nije bilo moguće jer je Bugarska blokirala usvajanje tog bilateralnog spora sa Severnom Makedonijom.
Bugarska je ranije stavila veto na pregovarački okvir za Skoplje zbog bilateralnog spora istorijske prirode. Bugarska je blokirala usvajanje pregovaračkog okvira, insistirajući na adekvatnom sprovođenju dogovora o dobrosusedstvu te su zahtevali stavljanje ove teme među prioritetna poglavlja u pregovorima, zajedno sa vladavinom prava.
Pročitajte i ovo: Zaključci EU o Zapadnom Balkanu najverovatnije blokiraniMakedonsko pitanje ostaje
U najnovijem nacrtu zaključka, a u koji RSE ima uvid stoji kompromisna definicija koja je, kako se kaže, bila zadovoljavajuća za Bugarsku čime je proces usvajanja zaključaka odblokiran.
“Izjave i radnje koje negativno utiču na dobrosusedske odnose i mirno rešavanje sporova moraju se izbegavati. Savet EU podseća na Prespanski sporazum između Republike Severne Makedonije i Grčke i Ugovora o prijateljstvu, dobrosusedstvu i saradnji između Republike Severne Makedonije i Bugarske i naglašava važnost njihove dalje primene. Ova dva glavna koraka treba da efikasno okončaju sve tvrdnje zasnovane na pogrešnom tumačenju istorije”, stoji u nacrtu zaključaka.
Sa druge strane, pitanje usvajanja pregovaračkog okvira za Severnu Makedoniju je, kako nam je rečeno, još ranije skinuto sa dnevnog reda, zbog bugarskog veta.
Na sastanku stalnih predstavnika zemalja članica EU koji se održava danas (16 decembra), očekuje se odobrenje da pisana procedura usvajanja počne danas, tako da će zaključi o Zapadnom Balkanu biti formalno usvojeni u četvrtak.
Šta još stoji u zaključcima?
U ovim zaključima Savet EU će ponovo potvrditi svoju posvećenost proširenju evropske porodice, za koje se smatra da ostaje ključna politika evropskog bloka, međutim od zemalja na Zapadnom Balkanu se traži da se dodatno angažuju u ključnim reformama, pogotovo onima koje su vezane za vladavinu prava.
Pročitajte i ovo: EU: Potvrda proširenja ka Z. Balkanu, uz neophodnost jačanja vladavine pravaOvim dokumentom se očekuje između ostalog da se podvuče važnost pružanja pravde žrtvama ratnih zločina. Traži se da se “efikasno i bez diskriminacije” vode predmeti domaćih ratnih zločina, uključujući kroz značajnu regionalnu saradnju i punu saradnju i podršku radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove i specijalnih veća.
“Savet podvlači da u EU nema mesta za zapaljivu retoriku ili veličanje ratnih zločinaca, ni sa jedne strane”, poručuje se ovim dokumentom.