„Ako se sredstva u budžetu ne povećaju, imaćemo kulturnu pustoš“, ocenjeno je na konferenciji Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije (ANKSS), na kojoj je predstavljena analiza rezlultata konkursa nadležnog Ministarstva za finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva.
Iako je konkurs ove godine sproveden bolje nego prethodne to, prema rečima predstavnika ANKSS-a Predraga Cvetičanina,nije razlog za slavlje.
„To što se zakon po prvi put poštuje i nije nešto izuzetno za pohvalu, ali primetili smo napredak", rekao je Cvetičanin.
On je naveo da je na konkursu uočen mali broj "sumnjivih organizacija" koje nisu registrovane za oblast kulture, ili su se preregistrovale za to polje neposredno pred konkurs. Za razliku od gradskog konkursa Beograda gde je 30 odsto sredstava dodeljeno upravo ovakvim organizacijama, na nivou republike bilo ih je oko 2 odsto.
Cvetičanin je rekao da je budžet za projekte povećan za oko 300.000 evra u odnosu na prošlu godinu, odnosno da je vraćen na nivo iz 2016. godine.
On je ukazao i na ponovne zloupotrebe konkursne linije 481 (dotacije nevladinim organizacijama) jer je novac ponovo dodeljen za obnovu manastira Hilandar (80 miliona evra), održavanje Dvorskog kompleksa na Dedinju (68 miliona) i podršku radu Matice Srpske (56 miliona).
"Namam ništa protiv da se pare daju za Hilandar i Maticu Srpsku, ali mislim da je strašna sramota da se ta sredstva švercuju njima kao nekakvim nevladinim organizacijama. Što se tiče nevladine organizacije Dvorski kompleks na Dedinju, imam ozbiljne sumnje da li bi trebalo davati pola miliona evra iz veoma oskudnog budžeta. Od kada imamo ministra, člana Krunskog saveta, ta cifra se duplirala“, rekao je Cvetičanin.
On je ocenio da su sredstva za savremeno stvaralaštvo izuzetno mala - 3.087.000 evra, što je manje od pet odsto budžeta za kulturu, ali i da je sam taj budžet mali (oko 63.508.000 evra). Poređenja radi:
„Glavni grad Hrvatske ima budžet koji je 20 miliona evra veći od budžeta za kulturu Republike Srbije“, naveo je Cvetičanin.
Iako je Nacrtom strategije razvoja kulture predviđeno da se sredstva za ovu oblast povećavaju, u 2018. godini budžet za kluturu je smanjen odnosu na prošlogodišnji. Danas, prema rečima Cvetičanina, iznosi 0,64 odsto budžeta, a 2017. bio je 0,73 odsto. Najviše novca dobijaju Republičke ustanove kulture.
„Ako oni koji dobijaju 70 odsto budžeta grcaju u problemima, a to vidimo na primeru Narodne biblioteke Srbije, šta je ostalo onima koji dobijaju jedan posto, dva posto? Šta je ostalo za Asocijaciju nezavisna kulturna scena koja dobija 0,23 posto budžeta Ministarstva kluture? Bez povećanja budžeta, i to značajnog, imaćemo kulturnu pustoš u Srbiji“, rekao je Cvetičanin.
Predstavnici Asocijacije nezavisne kulturne scene Srbije najavili su kampanju za povećanje budžeta za kulturu kao preduslov da se „u kulturi uopšte može raditi“.