Vlast je u medijima pred izbore u Beogradu skoro četiri puta više zastupljena od opozicije, zaključak je istraživanja Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) koji prati izborne procese u Srbiji.
Raša Nedeljkov, programski direktor CRTE, rekao je da je kampanja za beogradske izbore počela mnogo pre zvaničnog raspisivanja 15. januara i da je jedna od uočenih zlopotreba takozvana funkcionerska kampanja – odnosno da predstavnici vlasti sa državnih pozicija govore o izborima.
“Pozivamo institucije da sprovode zakon i štite javni interes, da koriste zakonska ovlašćenja i tako doprinesu boljim uslovima za izbore. Pre svega mislim na izbore koji će biti sprovedeni u slobodnim i fer uslovima,” kazao je Nedeljkov.
Od oktobra, od kada je CRTA pratila aktivnosti vezane za beogradske izbore, ova organizacija zabeležila je da je najčešće na meti političkih napada vlasti Dragan Đilas, kao i da su kritikama opozicije najviše izloženi čelnici Beograda, Siniša Mali i Goran Vesić. Njih dvojica imaju i najviše prostora u medijima, zatim njihova Srpska napredna stranka, predsedsnik države Aleksandar Vučić i republički funkcioneri, dok opozicioni su opozicioni političari dobili četiri puta manje prostora.
“Ovaj podatak najviše zabrinjava jer takva disproporcija na televiziji, preko koje se informiše 82 odsto stanovnika Srbije, pod veliki znak pitanja dovodi mogućnost da građani i građanke budu informisani pravovremeno i nepristrasno, i da na osnovu toga donesu odluku koga će zaokružiti na izbornom listu,” rekla je novinarka Tamara Skroza, članica Upravnog odbora organizacije CRTA.
CRTA je kampanju okarakterisala kao “prljavu” i izrazito negativnu i zaključila da u izbornim temama dominiraju infrastukturni projekti i državna politika. Ova analiza pokazala je da su predstavnici vlasti medijski uglavnom koristili za promociju rezultata rada i predizborna obećanja, dok je opozicija mali prostor koji je imala na raspolaganju mahom koristila za slanje negativnih poruka o vladajućoj većini.
Istraživanje organizacije CRTA rađeno je od 2. oktobra 2017. godine do 15. januara 2018, a u njenoj analizi obuhvaće su televizije RTS, Prva, N1, Studio B i Pink, portali Blic, Kurir, B92, i dnevne novine Blic, Večernje novosti, Kurir, Informer i Politika.